G. KelićPartizan Mozzart Bet bez takve energije ne može da živi
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pet. 13.06.25. | 17:53
Tajrik Džons u smiraj sezone najviše podsetio na Matijasa Lesora i sve druge energetske "bombe" koje su nosile crno-beli dres
Ma ko šta rekao, to je ona suštinska bit Partizana. Ona energija koja osvaja i razoružava. Koja zna da bude destruktivna po sebe i druge, ali kada je konstruktivna, onda joj nema ravne. Onda je nezadrživa sila kojoj se ne može stati na put. I upravo takva, u svom najlepšem izdanju, je bila u borbi za šampionski prsten ABA lige. Tajrik Džons je njena fizička forma, a u seriji protiv Budućnosti je bio najbolja verzija sebe zbog čega je nagrađen MVP priznanjem koje je došlo kao nagrada za pre svega sazrevanje te igrački i ljudski rast napravljen od početka sezone pa do sada.
Nema nikakve sumnje da je momak iz Konektikata od svih igrača u aktuelnom timu Partizana doživeo najveću ličnu promenu. Od čoveka koji lako plane, došao je do toga da ne pada na provokacije i ne skreće fokus sa terena. I baš to je u velikoj meri vratilo tim iz Humske na regionalni tron.
Izabrane vesti
Kao jedan od možda presudnih detalja se izdvaja momenat sa kraja prve utakmice finala u Podgorici kada je Kenan Kamenjaš pokušao na sve načine da isprovocira Tajrika i natera ga da učini nešto što bi njegovom timu napravilo ogromnu štetu. Kao što je mnogo puta bio slučaj u ovoj sezoni.
Pa, ipak, na tom meču, ali u celom finalu, nešto je bilo drugačije kod Džonsa. Smirenije, zrelije, koncentrisanije. Ne samo da je "prećutao" na provokaciju, već je kasnije bio ključni igrač u neverovatnom preokretu svog tima i pobedi posle produžetka u meču koji je u suštini determinisao konačni ishod borbe za titulu.
O njegovoj gigantskoj partiji će da se tek priča u narednim godinama s obzirom da je ostvario jedan od najdominantnijih nastupa u istoriji abaligaškog plej-ofa sa indeksom 39! I u sledeća tri meča je imao važan doprinos koji je najviše ilustrovan u neverovatnoj energiji koju je emitovao na saigrače i publiku. Onakvu koju crno-bela javnost najviše voli i ceni. Kojoj se divi i kojoj tapše.
Onakvu kakvu su imali mnogi igrači u istoriji kluba počev od nezamenjivog Novice Veličkovića koji je sinonim za istu, pa do Matijasa Lesora koji je do dolaska Tajrika bio poslednji takav primer. I onaj čiji odlazak i dan danas mnogi ne mogu da prežale te pokušavaju da nadoknade.
Tajrik Džons za ovo vreme u Humskoj je definitivno uspeo to da učini. Iako je odmah na početku rekao da ne želi da se upoređuje sa Francuzom, sličnosti su i više nego očigledne. Kako po kratkom fitilju, velikom emotivnosti pa tako i igračkom kvalitetu. A sve to je nedostajalo crno-belima u reketu prošle sezone kada su ostali bez ijednog trofeja. Ni Frenk Kaminski ni Bruno Kaboklo nisu mogli da pariraju u tom segmentu. Niti u bilo kom drugom aspektu.
Zato ovog puta Partizan ne bi smeo da ponovi grešku sa Lesorom kojeg nije uspeo da zadrži u Beogradu. Već se zna da Tajrik ima interesovanja drugih evroligaša, ali i važeći ugovor sa crno-belima i za narednu sezonu. Kako je već preneo Mozzart Sport, iz kluba nemaju nameru da ga puštaju. Jer, koliko god možda stameni centar bude u budućnosti opet imao "prekide filmova" i ispoljavanje svojih "bubica", Partizan bez takve energije ne može da živi.
Nije totalno svoj bez dela tog identiteta. Baš kao što nije ni Džons.
.jpg.webp)