Ovo je taj teži put za Srbiju do finala: Finska, Francuska, pa Nemačka

Finska u osmini finala. Francuska (ili Gruzija) u četvrtfinalu. Pa, najverovatnije, Nemačka u polufinalu. To je put košarkaša Srbije ka završnici Evropskog prvenstva. Posut trnjem i nagaznim minama na svakom koraku.

Dok, primera radi, reprezentacija Turske ima autoput do polufinala, jer je čekaju Šveđani, pa bolji iz okršaja Poljske i Bosne i Hercegovine. Tek da se zna koliko je utakmica igrana u sredu za prvo mesto u Grupi A bila važna...

Ali, između plakanja za prosutim mlekom i čuvene sportske floskule da onaj ko hoće do šampionske titule mora da pobedi sve rivale, bez obzira na to kojim mu redom dolaze na megdan, jasno je koju ćemo opciju izabrati.

Čekao se ove večeri samo još rasplet u Grupi C na Kipru, i pre početka takmičenja na papiru označenoj kao najzanimljivojoj (najjača, a posebno jača od naše grupe, sigurno nije bila) - a, otuda je stigla jedna od najsenzacionalnijih vesti u istoriji evropskih prvenstava. Ne samo to što je aktuelni kontinentalni prvak predao krunu, ne samo to da Španija prvi put u istoriji nije među 16 u Evropi, nego prvi put od 1977. nije bar među osam, a prvi put od 1997. godine, kada je ono bila domaćin u Barseloni, polufinale će proteći bez Furije. Kraj jednog fascinantnog niza selekcije koja je osvojila četiri od poslednjih šest evropskih prvenstava, a bilo koju medalju na 10 od prethodnih 11 smotri najboljih selekcija našeg kontinenta.

Grci su ih u prvom poluvremenu rastavili na sitne komade, vodili sa 15 poena razlike na velikom odmoru, pa u nastavku jedva sačuvali trijumf (90:86) i “pobegli” u gornji deo kostura, gde će igrati najpre protiv Izraela, pa onda protiv pobednika komšijskog derbija Letonija–Litvanija. Kako stoje stvari, biće to mini kvalifikacije za rivala Turske u polufinalu, čiji smo deo žreba već objasnili. 

No, da se vratimo – sebi. Izabranici Svetislava Pešića će u subotu od 20.45 časova po našem vremenu igrati protiv Markanena i njegovih Finaca, u istoj fazi Evrobasketa kao pre tačno deset godina u Lilu, kada su Orlovi rutinski rešili taj izazov.

Zanimljivo je da smo sa Finskom bili u istoj kvalifikacionoj grupi za ovo EP, baš kao i sa Gruzijom, potencijalnim rivalom u četvrtfinalu. I jedne i druge smo pobedili po dva puta, ali teško je očekivati da ćemo se ponovo sresti sa pulenima Aleksandra Džikića, koji će biti autsajderi u duelu sa, čak i ovako desetkovanim, Francuzima.