Otkud Kipar domaćin Evrobasketa? Put od decidiranog "NE" FIBA do izlaska iz svih okvira

Da li se osećate spremnim za jedan ovako veliki poduhvat, najveći u vašoj košarkaškoj istoriji?
“Osećamo se spremnim i jesmo spremni. Tako je od onog trenutka kada smo završili sa renoviranjem dvorane, što je od početka bio veliki znak pitanja za nas i najveća doza pritiska zapravo se vrtela oko toga da radove završimo uspešno i na vreme. U našoj, kao i u vašoj zemlji, jer smo ljudi sličnog mentaliteta, ima određenih kašnjenja sa rokovima. Ipak, hvala Bogu i zahvaljujući našem predsedniku, gospodinu Nikosu Hristodulidesu, kome lično zahvaljujem, uspeli smo da renoviramo halu u potpunosti mesec i po dana pre postavljenog roka. To nam je dalo i šansu da se fokusiramo na druge aspekte organizacije“.

Verujemo da se vodilo računa o svakom detalju?
“Apsolutno. Jedna od važnih stvari je gostoprimstvo prema gostujućim timovima. Kao što znate, Kipar je turistička i korporativna zemlja, pa su tako naši hoteli sa pet i šest zvezdica spremni da ugoste sve timove, navijače, važne goste i naravno – medije. Još jedan bitan faktor sa kojim se prvi put se prvi put suočavamo je tiketing. Taj proces smo dodelili ekspertima u ovom segmentu, što nam je dosta pomoglo“.

Kako gledate na ceo pripremni turnir i to što je košarkaška publika ovde imala priliku da vidi neke od najboljih igrača na svetu?
“Naša ideja je od početka bila da testiramo ne samo snagu našeg tima, već našu Arenu i ljude koji su u organizaciji celog događaja. Za nas je turnir bio nešto poput simulacije grupne faze Evrobasketa. To nam daje šanse da uvidimo eventualne greške koje možemo da ispravimo na vreme, a uz pomoć najboljih stručnjaka, te generalnih menadžera tri gostujuće ekipe na ovom pripremnom turniru, verujemo da će se timovi na Evrobasketu iznenaditi visokim nivoom urađenog“.

SVE JE POČELO OVAKO...

Andreas Muzurides (u sredini) sa Andreasom Zaglisom (pored levo) i Horheom Garbahosom (pored desno) (©FIBA Basketball)

Sada je Evrobasket jedna od glavnih tema u košarkaškoj javnosti. U Srbiji se mnogi pitaju – otkud Kipar u organizaciji ovogodišnjeg takmičenja?
“Da, to je dobro i često pitanje koje me pitaju prijatelji koji žive u inostranstvu, kao i moje kolege kada se sretnemo na različitim događajima“, kaže Muzurides i produžava misao:
“Gledajte ovako... Morate da imate velike snove, da radite van dosadašnjih okvira, bez obzira koliko ste mali ili velike, odnosno kakva vam je košarkaška tradicija. Volimo košarku, kao i ostali“.

A, kako je sve počelo?
“Tokom korone razgovarao sam sa kolegama u Savezu o tome kako da održimo sport živim, kako da vratimo navijače, kako da ponovo zainteresujemo mlade sportiste i trenere. Malo, pomalo, krenuli smo sa sastancima na aplikaciji Zoom, pa se prvo vratila gimnastika, pa trenerske klinike... I tako smo jednog dana, uz jutarnju kafu sa generalnim menadžerom našeg Saveza Atosom Adoniuom, rekao mi je da postoji određeni problem za FIBA Evropu da nađe jednog od domaćina Evrobasketa zbog kovida. Vlade su se fokusirale na zdravstveni sektor, na to da ljudi ostanu zdravi. Pitao me je da šta mislim o ideji (da mi budemo domaćini), da li smo spremni za taj poduhvat i da pre svega ispitamo teren...“

I?
“Da budem iskren, nisam previše razmišljao o tome, ali on mi je rekao da će mi napraviti listu stvari koje treba da uradimo. Zaboravio sam na to skroz, dva-tri dana nismo pominjali to i onda me je pozvao da se nađemo. Doneo mi je ceo spisak stvari koje su potrebne da se ispune za jedan tako veliki događaj. Rekao mi je da se oseća spremnim da se upusti u sve što je potrebno. Jedino što je tražio od mene su moje političke konekcije, kako bismo dobili finansijske garancije Vlade. Takođe, zamolio me je da uradimo sve kako bismo renovirali dvoranu, odnosno između ostalog povećali kapacitet dvorane kako bismo dostigli minimalni nivo potreban za FIBA takmičenja. On je na sebe preuzeo sav 'prljav' posao oko papirologije, birokratije...“

Kako ste reagovali na to?
“Prvo sam ga pitao da li je siguran u sve to. On mi je odgovorio da oseća kako imamo potencijalno dobru šansu. Sreća u nesreći za nas je bila ta što su se mnoge zemlje povukle iz priče oko organizacije grupne faze zbog kovida. Ušli smo u proces, dogovorili smo se da nikom ne govorimo šta planiramo, da sve ostane između nas dvojice jer bi nas ljudi verovatno smatrali ludim zbog planova koje imamo, ali isto tako nisam želeo ni da ceo plan 'izgori' pre nego što sve krene“.

Šta se dalje desilo?
“Pozvao sam našeg prijatelja, Marka Kliridisa. On je veliki poklonik košarke, jako voli igru i prati Evroligu, NBA, mada ne toliko domaće prvenstvo. Rekao sam mu šta planiramo i pitao ga za pomoć. Ponudio sam mu ulogu predsednika lokalnog organizacionog odbora, hteo sam ga u timu. Odmah je pristao. Ostalo je istorija“, priča sa dosta entuzijazma prvi čovek kiparskog Saveza i nastavlja:
“Iz tog razloga želim da pošaljem porukim svim, uslovno rečeno, malim Savezima i svojim kolegama... Probajte i nećete zažaliti. Ovo je velika šansa za nas da razvijemo košarku u našoj zemlji, zašto to ne biste uradili i vi“.

Da li se već osećaju promene?
“Da, apsolutno. To se oseća pre svega u brojevima koje dobijamo u poslednje dve godine. Unapredili smo košarkašku bazu, više dece počinje da igra košarku, sve je više školica košarke. Povećali smo broj učesnika u ligama, naročito u drugoj u trećoj ligi, mlade reprezentacije se sada takmiče u svim kategorijama, muškim i ženskim. Naše dame će po prvi put u istoriji biti učesnice kvalifikacija za Evrobasket... Ceo košarkaški sistem pokušava da uradi nešto više, a mi želimo da pojačamo naš košarkaški brend, povećan nam je kredibilitet. Takođe, sve je više sponzora, zainteresovanih da ulažu novac. Ne samo mali sponzori, već i ozbiljni 'igrači' u poslovnom svetu. Mogu da kažem da smo dosad uradili dobar posao i da nam je budućnost svetla“.

KAKO SE ZAGLISOVO "NE" PRETVORILO U ISTORIJSKO "DA"

Šta su vam ljudi iz FIBA rekli, kada ste im poručili da biste se uključili u organizaciju Evrobasketa?
“Prva osoba sa kojom smo razgovarali je, naravno, gospodin Andreas Zaglis. Poslao sam mu poruku i odgovorio mi je rečju sa tri slova na grčkom, na engeskom dva – Oxi (No)“.

Niste se obeshrabrili?
“Nismo, odmah smo ga pitali da dođe i poseti Kipar, nezvanično. Želeli smo da vidi sa čime raspolažemo, da vidi da je Vlada spremna da nam pomogne... Inače, prva osoba koja nam je otvorila vrata i bila spremna da pomogne je tadašnji ministar spoljnih poslova, a današnji predsednik države, gospodin Nikos Hristodulides. On je prvi ugostio gospodina Zaglisa i našu delegaciju u svojoj kancelariji. Andreasu je odmah nedvosmisleno stavio do znanja da želimo ovo (grupu Evrobasketa pr. au), da je velika šansa za našu zemlju i da želimo nešto velikom, nalik onom što se dogodilo 1987. godine, kada je Grčka osvojila svoje prvo evropsko zlato. Vlada je bila spremna da stane uz nas“.

Kako je Andreas Zaglis reagovao na to?
“Osetila se ponovo doza skepticizma, bilo je dosta brige u njegovom glasu. Najviše zbog dvorane, očigledno, ali i reprezentacije. Jer, regulative su sada dosta oštrije i ako si domaćin turnira – automatski si se kvalifikovao za veliko takmičenje. To je bio problem. Ipak, mi smo ušli u proces bidovanja, sa svima smo razgovarali po dva-tri puta, podelili smo naš san sa ljudima. Bili smo iskreni od prvog momenta, izneli smo sve karte na sto, rekli da znamo ko smo i da, ako nam daju šansu, možemo da porastemo i promenimo mentalitet“.

Na kraju ste uspeli...
“Nije bilo lako, ali hvala Bogu, sada smo ovde i pričamo o Evrobasketu i Kipru kao domaćinu jedne od grupa“.

RENOVIRANJE ARENE, FINANSIJE, OČEKIVANI PRIHODI...

Detalj iz posete delegacije FIBA dvorani Spiros Kiprijanu (©FIBA Basketball)

Hajde da razgovaramo malo o dvorani Spiros Kiprijanu. Rekli ste da vam je ona bila jedan od najvećih problema na samom startu. Imali smo priliku da vidimo da je hala kompletno renovirana i izgleda izuzetno.
“Pre svega, povećali smo kapacitet, potpuno izmenili izgled hale. Značajno smo unapredili sve sektore hale, napravili veće i lepše svlačionice, salu za konferencije, kancelarije, mnogo smo uradili na uvođenju novog ventilacionog sistema, jer znate i sami kakvi su vremenski uslovi na Kipru (smeh). Unapredili smo i kompletnu tehnologiju u dvorani, uveli LED ekrane u svlačionice i treneri sada preko USB stika mogu da prebace sav svoj rad na njih i da tako predstave igračima šta žele. Napravili smo VIP sektor, liftovi su potpuno novi, jer je ipak Arena na tri nivoa. Takođe smo uradili i mnogo toga na unapređenju električne mreže, a uradili smo i dosta toga da ulaz na tribine bude maksimalno olakšan i osobama sa invaliditetom. Na parkingu pored dvorane imate punjače za električna vozila. Jako smo ponosni što imamo Arenu za ponos“.

Koji je kapacitet dvorane sada?
“Oko 8.200 mesta“.

Kada ste razmišljali o tome da uradite nešto veliko, nešto što bi moglo da promeni sliku o košarci na Kipru, mentalitet ljudi i odnos prema igri, kakva vam je računica bila za finansije? Odnosno, kako da vam se vrati ono što ste uložili...
“Tada (u 2021. godini) jedan od savetnika mi je odmah rekao da je najvažnije ići kod ministra finansija, kako bismo dobili finansijske garancije. Još tada nam je bilo jako važno da ceo ovaj događaj ima veliki ekonomski uticaj na zemlju. Unajmili smo finansijske eksperte da nam urade analizu, uradili smo još jednu prošle godine i treća nas očekuje kada sve prođe, kada dobijemo na jedno mesto sve finansijske rezultate“.

Kakvi ste zaključke izvukli?
“Prema ovoj studiji, ukupni budžet za grupnu fazu Evrobasketa, bez renoviranja dvorane što je išlo u drugi budžet, je između 7.500.000 i 8.000.000 evra. Očekujemo da ćemo kroz indirektne i direktne prihode dobiti oko 14.000.000 i 15.000.000 evra. Toliki će biti uticaj na celu ekonomiju“.

Koliko ste zadovoljni tim procenama i brojkama?
“Izuzetno. I ne samo zbog finansijskih benefita, već i zbog, da tako kažem, skrivenih pogodnosti koje ne mogu da se uračunaju. Pre svega, mislim na brending koji turnir donosi našoj zemlji, o tome što se na društvenim mrežama govori o nama, pa i ovaj intervju koji radimo je jedan od pokazatelja toga koliko smo interesantni ljudima. Marketing je mnogo bitna stvar, takođe imaćemo i povećan broj turista. Očekujemo oko 4.000 jedinstvenih posetilaca koji će doći samo da gledaju utakmice. To nam sve daje šansu da ljudima ponudimo kvalitetan sadržaj i opciju da se jednog dana ponovo vrate na Kipar radi odmora. To su sve skrivene pogodnosti koje sam pomenuo. Naravno, tu su i benefiti za Savez i našu reprezentaciju“.

UPLIV TURISTA IZ BOSNE I HERCEGOVINE I POZIV SRPSKOJ ZAJEDNICI

Što se tiče tiketinga, kako se tu stvari odvijaju? Objavljeno je da su cene paketa karata od 90 do 300 evra, a da su dnevne ulaznice od 25 do 120 evra.
“Tri utakmice grupne faze su već rasprodate. Najbrže su otišle ulaznice za meč između Grčke i Španije, potom Grčka – Italija i onda Kipar – Grčka. Veliki je interes za susret Grčke i Bosne i Hercegovine. I to nas jako raduje“.

Ako smemo da pitamo – zašto?
“Iz razloga što ćemo imati povećan broj gostiju iz BiH. Očekujemo oko 2.000 ljudi iz te zemlje. To nam predstavlja veliko zadovoljstvo, jer građanima Bosne i Hercegovine Kipar nije prva turistička destinacija na koju će ići na letovanje. Zato ćemo pokušati da budemo dobri domaćini kako bi oni dolazili i narednih godina i uticali indirektno na druge da takođe izaberu Kipar. Iskreno se nadam da ćemo postići i naše ciljeve po pitanju tiketinga, jer je to od ključnog značaja kako bismo došli do pomenutih brojeva kada govorimo o prihodima“.

Da li ste ipak tužni što Srbija neće biti deo vaše grupe na Evrobasketu, s obzirom na dosta naših ljudi koji žive na Kipru?
“Imate veliku zajednicu ovde. I otvoreno zovem srpske ljude na Kipru da dođu i podrže našu reprezentaciju, a onda kasnije možemo zajedno da gledamo utakmice Srbije na televiziji“.

ZAŠTO NEMA SAŠE VEZENKOVA, NI MOZESA RAJTA?

Saša Vezenkov (©MN Press)

Hajde da pričamo malo i o ekipi... Dosta se spekulisalo o mogućnosti da Saša Vezenkov zaigra za Kipar, potom i Mozes Rajt. Ništa od toga se na kraju nije realizovalo, a šta je pozadina priče?
“Prvo ću o Mozesu... On jeste bio opcija, potpisali smo dogovor sa njim, započeli proceduru za izdavanje pasoša, kabinet ministra je odobrio sve to. Bili smo na poslednjem koraku da Mozes dobije pasoš, trebalo je samo da potpiše papire. Tada smo obavili razgovore sa našim trenerom, tražili mu da odluči koga želi, da li Mozesa ili Darnela Vilisa, koji je već igrao za nas ranije. Naš trener je na kraju izabrao Vilisa zbog više razloga, ja sam prihvatio sve to bez pogovora. Darnel zna ekipu, trenera, mentalitet ljudi i bio je već dosta bliži svemu“, priča Muzurides i zatim prelazi na Vezenkova:
“E, sad, Saša... Kao što znate, on je rođen ovde, tu je i odrastao, igrao u našim mlađim kategorijama, familija mu živi ovde... Uglavnom, on je Kipranin. Da, bilo je razgovora sa njima. Iste su inicirali njegovi prijatelji. Postoje određene regulative u FIBA pravilniku koje bi nam omogućile da on promeni košarkaško državljanstvo i obuče naš dres. Verovali smo da možemo da uradimo sve što je do nas da se to reši. Pričali smo i bili jako blizu da se to dogodi. Na kraju su privatni razlozi, Saše i njegove porodice, prevagnuli ka tome da se to ne desi. Sedeli smo za okruglim stolom i dogovorili da je u najboljem interesu da Saša nastavi da igra za Bugarsku. Lično sam blizak prijatelj Georgija Gluškova, predsednika bugarskog Saveza i nisam hteo da imamo nikakve nesporazume među federacijama“.

Rekli ste da vam je budućnost svetla posle Evrobasketa. Šta to konkretno znači?
“Već sam pomenuo da želimo da promenimo mentalitet našeg naroda, tačnije odnos prema košarci. To je jako važno. Moramo da budemo realni, naš DNK, fizionomija Kiprana i fizičke karakteristike nisu poput Srba ili drugih naroda iz bivše Jugoslavije. Ne treba zaboraviti da je naša populacija milion ljudi. Želimo da povećamo kvalitet košarke, da imamo više stručnjaka i igrača, da mladima podignemo motivaciju da se bave košarkom. Želimo da izguramo ne samo ovu generaciju koja će igrati Evrobasket, već i one koje dolaze. Moramo damo pružimo podršku svima, kako bismo se jednog dana kvalifikovali za veliko takmičenje kroz kvalifikacije. Već osećamo promenu, zato i zahvaljujem ljudima iz FIBA što su nam dali šansu da igramo ove kvalifikacije bez obzira na to što smo već tu, da igramo protiv jako kvalitetnih reprezentacija“.

Solidno ste se pokazali...
“Da, bili smo jako kompetitvni protiv Bosne i Francuske u našoj dvorani i Nikoziji. Takođe, protiv Francuske tamo. Reći će ljudi da oni nisu igrali u najjačem sastavu, ali i dalje je to jako podsticajno za nas. Ako nastavimo da se razvijamo i igramo na tako kompetitivnom nivou, mentalitet će se definitivno promeniti nabolje. Igraćemo kvalifikacije za Mundobasket, biće to sjajno iskustvo za nas protiv najboljih timova sveta. Tako možemo samo da napredujemo, naravno uz veliki rad“.

KLUPSKA KOŠARKA NA KIPRU I PROSEČAN BUDŽET OD 500.000 EVRA

Da vas pitamo malo i o klupskoj košarci na Kipru. Kakav je nivo i da li profesionalci ovde mogu da žive samo od košarke?
“Da se vratim malo u unazad, kroz istoriju. Tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih, naša liga bila je puna igrača iz bivše Jugoslavije, naročito Srbije. Posle toga, zbog finansijskih razloga, tržište na Kipru se okrenulo američkim rukijima. Nivo košarke je dobar, raste svake godine i to se vidi kroz rezultate koje naši klubovi prave u FIBA takmičenjima. Svake godine igramo Evropu sa više klubova. Nažalost, sistem takmičenja ne može da nam pomogne, jer igramo kvalifikacije, ali srećni smo što smo tu. Mogu da kažem da dva najbolja kluba na Kipru mogu komotno da se takmiče u grčkom prvenstvu. Vidim ih negde na sredini tabele, ali prema donjem delu. Svakako, mogli bi da se takmiče u tom okruženju“.

A, što se tiče finansija?
“Ovde imamo dve kategorije igrača. Jednu grupu čine oni koji na košarku gledaju kao na svoj profesionalni poziv i oni od svojih zarada ovde mogu da žive prosečnim životom, s tim da ne mogu da ostave nešto sa strane. Ne mogu da žive od toga i kada prestanu da se bave košarkom, što će reći da moraju da razmišljaju o tome šta kada jednog dana više ne budu igrali. Mnogi se odluče za odlazak na fakultet, na obrazovanje kako bi mogli da privređuju dalje i to je u smislu naše košarke veliki problem. Naravno, tada igrači nisu potpuno fokusirani samo na košarku. Kada dođeš u neke godine, razmišljaš više o drugim stvarima, ne posvećuješ svoje vreme dodatnom radu, treninzima... Ali, mi smo mala zajednica i moramo to da prihvatimo, da živimo sa tim. Ima dosta prostora za napredak i to nam je cilj za budućnost“.

Koliki su budžeti klubova na Kipru?
“Prosečan budžet, na nivou cele prve lige sa deset klubova, je oko 500.000 evra“.

Kakve su propozicije što se tiče stranaca?
“Jedan klub može daima najviše četiri stranca, ideja nam je da se domaći igrači razvijaju“.

Umesto klasičnog zaključka...
“Hvala vam što ste nam dali priliku da se i naš glas čuje i u vašoj zemlji, da vaši čitaoci steknu utisak o tome kakva je košarka na Kipru. U vašoj zemlji je košarka velika stvar, a mi smo ovde odrastali uz jugoslovenske i srpske košarkaške legende. Zbog toga nam je posebno drago što je vaš Savez prihvatio bio poziv da dođe u Limasol i igra pripremni turnir. Želimo Srbiji sve najbolje, jako smo ponosni na to što su naši prijatelji ovde, a Srbe na Kipru zovemo da zajedno bodrimo dve reprezentacije“, završava Muzurides intervju za Mozzart Sport u Limasolu.