Otkriveni budžeti svih evroligaša: Trio na vrhu, Zvezda i Partizan u top 10 po izdacima za plate

Pitanje transparentnog iznošenja tačnih budžeta godinama je jedna od najintrigantniijh tema u evropskoj košarci. Broj timova koji zvanično objavljuju budžete značajno je porastao, ali oko polovina Evrolige još ne objavljuje finansijske podatke. Takav nedostatak spremnosti da se podaci o njima što je moguće više učine dostupnim javnosti i na taj način učine odgovornim prema široj zajednici izaziva teškoće u prikupljanju tačnih informacija, ali renomirani košarkaški portal Basket News potrudio se da napravi svoju analizu. Uz ogradu da je moguća i margina greške do 1.000.000 evra koja bi mogla da utiče na rangiranje. No, pomenuta mogućnost odstupanja je relativno mala, pa je ovo istraživanje i te kako relevantan pokazatelj prilika u najjačem evropskom takmičenju.

Basket News je sproveo opsežno istraživanje povezujući brojke sa desetinama zvaničnih i nezvaničnih izvora u svih 18 timova Evrolige kako bi predstavio najtačniju moguću finansijsku sliku. Finansijsko istraživanje Basket Newsa otkrilo je budžete i platne spiskove timova Evrolige za sezonu 2024/25, pružajući jedan od najsveobuhvatnijih pregleda klupske potrošnje u evropskoj košarci, sa akcentom na to kako klubovi Evrolige koriste svoje resurse, to jest objasnivši kompletnu strukturu troškova koje je često neprimetna prosečnom ljubitelju košarke i ne tiče se izdataka za plate igrača i trenera.

Za početak, jedna je stvar je potpuno jasna i ona nije nikakvo iznenađenje. Real Madrid, Panatinaikos i Olimpijakos vode u ligi po izdvajanju za igrače i trenere, učvršćujući status najvećih finansijskih moćnika Evrolige. Sva tri kluba izdvajaju oko 20.500.000 evra za plate igrača i trenera ove sezone, što ih čini najvećim potrošačima u ligi. Primera radi, prosečan NBA tim (oni za koje se očekuje da budu na ivici plej-of zone) na plate igrača godišnje izdvajaju oko 170.000.000 dolara, a tim podatkom vidi se da timovi iz srednjeg doma NBA lige troše na zarade igrača više nego deset puta više novca nego platežno najsposobniji Evroligaši.

Istraživanje ističe i značajnu raslojenost između najmoćniojih i "najsiromašnijih" evroligaša, pošto primera radi berlinska Alba, Pariz i Asvel izdvajaju tek između 4.000.000 i 6.000.000 evra godišnje na plate igrača, što je oko četiri, put manje od gorepomenute najmoćnije trojke. A, gde su tu Crvena zvezda i Partizan Mozzart Bet?

Prema istraživanju Basket Newsa, oba beogradska kluba imaju svojo mesto među deset klubova sa najvećim izdacima za plate igrača i trenera. Crveno-beli prema Basket Newsu godišnje na plate igrača izdvajaju 14.400.000 evra, a crno-beli 13.200.000 evra. Aktuelni šampion Srbije i osvajač ABA lige i Kupa Radivoja Koraća izdvaja po ovom istraživanju 1.000.000 evra više na same plate za igrače, ali je Partizanov ukupan budžet nešto veći i iznosi 23.000.000 evra, naspram Zvezdinih 22.000.000. Čisto podsećanja radi, u decembru je Nebojša Čović izjavio da Zvezda na plate igrača izdvaja oko 15.700.000 evra, a Ostoja Mijailović je istog meseca rekao kako je Partizanov ukupan budžet oko 24.400.000 evra.

Važno je napomenuti da je primera radi Panatinaikosov prijavljeni budžet 50.000.000 evra za aktuelnu sezonu, ali da od toga između 13.000.000 i 15.000.000 otpada na rekonstrukciju OAKA Arene, što znači da akutelni šampion Evrope ipak nema suštinski najveći budžet u Evroligi, već je to rezervisano za Real Madrid s cifrom od 45.000.000 evra. Olimpijakosov i Panatinaikosov budžet (kada PAO-u oduzmemo novac za renoviranje dvorane) iznosi po 37.000.000 evra, a interesantno je da veći ukupan budžet ima Armani Milano (39.000.000), s tim da od te brojke samo 14.500.000 otpada na plate za igrače i trenere. Ima tu i do različitog načina oporezivanja u različitim zemljama.

Ukupni budžeti klubova obuhvataju više od plata igrača. Oni uključuju troškove kao što su plate trenerskog osoblja, putovanja, objekti, marketing i drugi operativni troškovi. Na primer, kandidati za titulu često uzimaju u obzir projektovanu prodaju karata sa utakmica plej-ofa kada određuju svoje budžete, dok timovi na sredini tabele ili niže rangirani obično izračunavaju samo na osnovu prihoda od ligaškog dela sezone.

Pored toga, Real Madrid – koji je konstantno među timovima sa najvećim budžetom u Evropi – u centru je projekta NBA Evropa, a liga razmišlja o uvođenju kluba u svoj sistem , što predstavlja potencijalnu pretnju finansijskom okruženju Evrolige. S druge strane, imamo i timove koji premašuju očekivanja na terenu i privlače veću publiku, ponekad tako što su domaćini dodatnih utakmica kod kuće, pa završavaju sa većim prihodima od prvobitno projektovanih. Ovaj finansijski višak može da dovede do povećanja konačnog budžeta.

Dalje, potpisi usred sezone, često izazvani povredama, mogu da povećaju potrošnju izvan prvobitnih procena, što dodatno utiče na finansijske brojke. Neki timovi uključuju potencijalne bonuse za igrače u svoje prijavljene budžete. Ako tim ne ispuni svoje podsticaje za učinak, njegova stvarna potrošnja može da bude niža od prvobitno projektovane.

Nekoliko predstavnika anketiranih timova izrazilo je zabrinutost zbog tačnosti nekih prijavljenih cifara, napominjući da su određeni klubovi možda predstavili niže brojke od realnih. Međutim, kada su timovi Evrolige direktno potvrdili finansijske podatke, Basket News je dao prioritet zvaničnim objavljivanjima u odnosu na eksterne procene.

Sa Basket Newsa pozivaju na dublje razumevanje ovih budžeta, posebno ukupnih rashoda mimo plata igrača i trenera. Postoje brojni ekonomski faktori koji oblikuju finansije tima na različitim tržištima. Da bi pružio najjasniju finansijsku sliku, Basket News podelio je brojke u dve kategorije: Ukupan budžet (bruto) - puni operativni troškovi vođenja tima. Neto plate – iznos koji se plaća igračima i trenerima nakon oporezivanja.

Ovaj pregled naglašava oštru finansijsku podelu između najbogatijih klubova Evrolige i onih "najsiromašnijih" klubova. Neki timovi moraju da izdvoje ogromna sredstva samo da bi ostali konkurentni, dok drugi rade pod daleko strožim finansijskim ograničenjima.

Dok je nekolicina klubova iz Evrolige predložila da se finansijski podaci, uključujući ugovore o pojedinačnim igračima, objave za sve timove, nivo transparentnosti koji se vidi u NBA ligi ostaje daleki san za evropsku košarku. Istraživanje budžeta timova Evrolige ostaje jedan od najsloženijih zadataka finansijskog istraživanja u evropskoj košarci iz nekoliko razloga. Kao prvo, samo nekoliko klubova, kao što je Žalgiris, održava zvanične konferencije za štampu da bi detaljno predstavili i razgovarali o svojoj finansijskoj situaciji.

Neki timovi, poput Real Madrida, objavljuju detaljne finansijske izveštaje na svojim zvaničnim sajtovima. Drugi, kao što su svi klubovi u francuskoj ligi, imaju svoje brojeve otkrivene u zvaničnom izveštaju LNB-a (francuska liga). S druge strane, mnogi timovi Evrolige rade u potpunoj tajnosti, tretirajući finansijske informacije kao visoko poverljive i van javnog interesa. Dodajući još jedan nivo složenosti, a to je da svaka zemlja ima svoj sopstveni sistem oporezivanja, što otežava poređenje budžeta na jednakim uslovima.

Stope poreza na prihod Evrolige kreću se od 12 odsto u Srbiji do preko 50 odsto u Nemačkoj, Španiji, Francuskoj i Izraelu. Čak i unutar iste zemlje, poreske strukture mogu značajno da variraju. Španija je odličan primer. U Kataloniji su porezi 47 odsto, u Madridu 43 odsto, dok Vitorija ima koristi od posebnog aranžmana sa vladom Baskije, snižavajući porez na 25 odsto. Ovo ima ogroman uticaj na troškove platnog spiska. Na primer, ako igrač Barselone zaradi 1.000.000 evra nakon što se obračuna porez, stvarni trošak za klub je 1.870.000 evra bruto plate. U međuvremenu, Real Madrid bi potrošio 1.750.000 evra za istu neto platu, dok bi Baskonija, zahvaljujući nižoj poreskoj stopi, trebalo da plati "samo" 1.330.000 evra.

U Nemačkoj, Bajern se suočava sa još većim troškovima. Zbog poreskog sistema u zemlji, Bajern bi morao da plati oko 2.200.000 evra bruto plate da bi igraču obezbedio isti neto prihod od 1.000.000 evra. Poreska politika takođe može da se razlikuje za domaće i strane igrače.

Još neki troškovi takođe se dramatično razlikuju širom Evrope. Bajern primera radi zapošljava oko 100 stalno zaposlenih, dok nasuprot tome, neki klubovi Evrolige imaju samo šačicu zaposlenih, koji se angažuju za obavljanje širokog spektra poslova kako bi smanjili troškove. Plate zaposlenih se drastično razlikuju po klubovima. Na primer, u Minhenu su prosečno 4.700 evra, u Milanu 3.500 evra, u Atini 1.000 evra, a u Istanbulu svega 400 evra. Uprkos tome što ima jedan od najvećih ukupnih budžeta u Evroligi, Bajern se nalazi u donjoj trećini po potrošnji na plate zbog visokih oporezivanja i operativnih troškova. O tome Basket News govori kada kaže da neki klubovi moraju da izdvajaju silan novac kako bi samo ostali konkurentni, dok neki drugi s istim novcem mogu da napadnu trofej Evrolige.

Troškovi života takođe igraju značajnu ulogu u strukturi budžeta. Cene iznajmljivanja stana za igrače uveliko variraju u gradovima gde se igra Evroliga. U 2023. prosečna mesečna zakupnina jednosobnog stana u centru grada iznosila je 6.000 evra u Monte Karlu, 1.800 evra u Tel Avivu, 1.000 evra u Viljnusu. Slično tome, ovi faktori troškova života direktno utiču na to koliko timovi moraju da potroše na tu stavku.

Neki klubovi se takođe suočavaju sa spoljnim finansijskim pritiscima koji mogu promeniti njihove budžetske projekcije sredinom sezone. Na primer, turski timovi moraju stalno da prilagođavaju svoje finansijske planove zbog tekućeg slabljenja vrednosti turske lire. Prema izvorima Basket Newsa, nekoliko turskih klubova započelo je sezonu sa jednim budžetom, ali su bili primorani da pronađu dodatna sredstva pošto je lira pala na skoro rekordno nizak nivo, što je značajno uticalo na njihove finansijske izglede.

UKUPAN IZNOSI BUDŽETA KLUBOVA EVROLIGE:

Real Madrid 45.000.000

Olimpija Milano 39.000.000

Panatinaikos 37.000.000

Olimpijakos 37.000.000

Anadolu Efes 34.500.000

Fenerbahče 33.500.000

Bajern 33.000.000

Barselona 32.000.000

Monako 29.400.000

Virtus 25.000.000

Partizan Mozzart Bet 23.000.000

Zvezda 22.000.000

Makabi 19.000.000

Pariz 18.900.000

Žalgiris 17.700.000

Asvel 16.200.000

Alba 14.600.000

Baskonija 14.000

IZNOSI IZDVAJANJA KLUBOVA EVROLIGE ZA PLATE IGRAČA I TRENERA

Real Madrid 20.500.000

Olimpijakos 20.500.000

Panatinaikos 20.500.000

Anadolu Efes 17.200.000

Fenerbahče 16.500.000

Barselona 15.500.000

Olimpija Milano 14.500.000

Crvena zvezda 14.400.000

Monako 13.500.000

Partizan Mozzart Bet 13.200.000

Virtus Bolonja 10.000.000

Bajern 8.000.000

Baskonija 8.000.000

Žalgiris 7.500.000

Makabi 6.500.000

Asvel 5.800.000

Pariz 5.600.000

Alba 4.100.000