Osmanov hatišerif

Sećam se jednog teksta iz američke štampe, tokom leta 2018. godine, pred početak Osmanove druge sezone u NBA ligi. Lebron Džejms je tek završio svoju drugu kampanju u Klivlend Kavalirsima i preselio se u Los Anđeles, a na njegovom mestu u ekipi i na terenu, stajao je krakati dugajlija balkanskog porekla sa turskim pasošem.

Poslovično melodramatični mediji u Americi, želeli su da predstave publici da je Osman stabilan igrač, značajnog životnog iskustva. Tako tekst u Njujork tajmsu počinje rečenicom: "Osman nije video rat, ali je živeo u gradu razorenom ratom". Kažu još i da Osman nije video glad i siromaštvo, ali je "pred sobom gledao smrznuti dah tokom treninga u bosanskohercegovačkim halama". Košarkaš "komplikovanog porekla i zapletenih balkanskih korena", predstavljen je dovoljno sposobnim da nasledi svog mentora.

Jer od dolaska u svlačionicu Kavalirsa Osman je imao samo jednog mentora - bio je ruki Lebrona Džejmsa. Džejms je provodio jako puno vremena u razgovoru sa njim i tokom čitave prve sezone bez Lebrona u Klivlendu, oni su se redovno čuli, razmenjivali poruke i pričali o elementima Osmanove igre u kojima može da napreduje.

Te sezone ostvario je nebeski skok sa 3,9 na 13 poena prosečno u sezoni, duplirao je broj skokova i asistencija i što je bila najvažnija primedba medija u SAD - promenio je način na koji gleda igru.

Za sve to vreme, Džedi nije voleo veliku filozofiju. Znao je da raspolaže raskošnim košarkaškim darom - kvalitetnim šutem čija se mehanika, uistinu, menjala, dobrom percepcijom prostora, osećajem za skok i dobrim čitanjem igre. U Efesu i reprezentaciji Turske nije želeo da bude novi  . U Klivlendu nije želeo da bude novi Lebron. Na Balkanu nije želeo da bude ni Makedonac (očevo poreklo), ni Srbin (majka iz Novog Pazara), ni Bosanac (živeo skoro deceniju u Sarajevu). Čitavo vreme Džedi je želeo da bude to što jeste, Džedi Osman i da ga se pomalo svi okanu.

U tom procesu imao je i padove i nezrele epizode i utakmice za zaborav, ali i bljeskove u kojima je u stanju da ubaci 5,6 trojki, svaki ulaz završi poenima ili iznuđenim faulom, otvori prostor i pročitav cutove saigrača i usput se pobije za svaku loptu. Bilo je bitno samo pustiti ga da igra.

Kada je završio prošlu sezonu u San Antoniju, sa značajno smanjenim minutima, ulogom i prosečnom statistikom, odlučio je da pristane na ubeđivanje Ergina Atamana, turskog selektora, da se sretnu u svlačionici Panatinaikosa. Istina, veliki faktor u tim ubeđivanjima igra i sef Dimitrisa Janakopulosa, ali to je bila dobra prilika da se Džedi oseti kao svoj na svome.

Ali realno nije. Ataman je tip divljeg vođe (pun intended), koji u svom načinu "men menadžmenta" voli improvizaciju i voli da oseća igrače, ali voli i povremeno da kazni nekoga za primer. Džedi Osman je tokom čitave regularne sezone Evrolige morao da se traži. Dešavalo se da stavi nekom 20 poena, ali da sledeću utakmicu odigra desetak minuta i završi je sa nešto boljom statistikom od binarne. Njegova uloga u petorci Panatinaikosa, želje Atamana i trenutna forma Osmana, nisu se podudarali i sezonu je završio sa 18 minuta u proseku na parketu i nešto manje od osam postignutih poena po meču.

A onda je krenulo ludilo plej-ofa.

Slava i lovorike Kendriku Nanu za još jednu MVP sezonu, pohvale i zlatan sat za Džerijena Grenta i za Gejbrijelove skokove na vrh table i Mitogluove pogotke u klaču, ali najbolji igrač u seriji Panatinaikosa protiv Efesa bio je za klasu Džedi Osman.

Energija sa kojom je ušao u svaki duel, način na koji je zauzimao defanzivni stav, preuzimanja koja je pravio, bacanje za loptama u tribine i iskustvo na toj strani terena, izdvajali su ga od svih na parketu.

U prvoj utakmici serije, promašio je sve četiri lopte koje je izneo na obruč, ali je skakao na glavu i imao nekoliko važnih reakcija, da bi na četiri minuta do kraja pogodio možda i najvažniju trojku na meču, za prvi preokret atinskog tima. Dalje je sve bila jednosmerna ulica.

U drugoj utakmici pažljivije je selektirao šuteve, iznuđivao i pogađao slobodna bacanja, ali je Ataman našao razlog da ga klupira u dobrom delu drugog poluvremena. U trećem duelu imao je još manje minuta na raspolaganju, pogodio svoju dozu šuteva i pohvatao defanzivne skokove, ali je delovalo da će da izbledi energija koju ulaže.

A onda je eksplodirao već u četvrtom meču. U duelu koji je Efes na kraju prelomio u samoj završnici, Osman je uzeo 17 šuteva, podelio dve asistencije, izbio dve žive lopte, opet se bacao na glavu i to nije bilo dovoljno. Za pobedu. Za Atamana očigledno jeste.

Kada se upalila OAKA, kao Janakopulosova cigareta, a hiljade naoštrenih navijača bilo spremno na sve kako bi u još jednoj drami svoj tim pogurali ka Fajnal foru, kada su zabridele podlaktice i hipotalamusi, najvreliji i istovremeno najhladnokrvniji igrač na terenu bio je Džedi Osman. PAO je od starta krenuo da melje Efes i to na njegov pogon. Igrao je dobru odbranu, odlično trčao u tranzicijama, napadao obruč kao da mu je opet 19 godina i zapravo izgledao kao njegov NBA mentor, samo u drugačijem okruženju.

Tako izgleda Džedi Osman kada preuzme odgovornost, pa pogađa bacanja bez greške, uzima hrabro šuteve za tri poena i radi ono zbog čega smo u njega umeli da se zagledamo. Razlika između ove i ostalih utakmica je i u tome što je kada je krenuo Efesov preokret, Osman ostao jedini igrač na terenu koji nešto igra. Obesni Kendrik Nan je šutirao 4/16 iz igre, podelivši pet asistencija, ali i izgubivši četiri lopte uz pet napravljenih faulova. I takav je bio drugo napadačko oružje Panatinaikosa. Osman je igrao sam.

Završio je meč sa 28 poena, uz četiri pogođene trojke iz sedam pokušaja, osam skokova i subjektivni osećaj da je ukrao pet živih lopti, iako statistika beleži jednu. Stalno je pravio deflekšne u odbrani i donosio dobre odluke u napadu. A Ataman nije imao razlog da ga pošalje na klupu ili na bilo koji drugi način na velikoj sceni opet pokazuje mišiće vođe.

Pustio je Osmana da igra svoju igru i prepoznao momenat, za šta mu opet treba skinuti kapu. Majstorica Panatinaikosa i Efesa zato je bila Osmanov hatišerif. Vlastoručno pismo običnog momka "komplikovanih balkanskih korena", lični ferman talentovan košarkaša, da se vratio u Evropu. Ali stvarno. I da će PAO na Fajnal foru imati jako važno oružje u borbi za još jednu titulu gospodara Evrope.

Janakopulos puši i zadovoljno se smeje.