Orgasmo Danilović (FOTO)

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Bolonje)

"Čoveče, šta misliš, da li će ljudi da te saleću sa svih strana kada te budu videli u gradu", glasilo je pitanje jednog od prijatelja Predraga Saše Danilovića tokom čekanja u redu za pasošku kontrolu na aerodromu u Bolonji. 
"Ma, više ne mogu ni ja da prepoznam sam sebe, a ne da me drugi prepoznaju posle toliko vremena", odgovorio je Danilović, koji nije želeo da propusti šansu da u svojoj Bolonji pogleda ključni okršaj njegova dva bivša kluba u borbi za prvo mesto na tabeli, zbog čega se našao u avionu Partizanove ekspedicije koji je jutros oko 10 sati poleteo iz Beograda i posle sat i po vremena stigao na konačno odredište.

Ostavio je predsednik Košarkaškog saveza Srbije dubok trag tokom zlatnih godina u Bolonji igrajući za Virtus, tadašnji Kinder. Pokorio je Evropu, bio najbolji igrač godine u Evropi za 1998, ali i MVP Evrolige 1992, najbolji strelac finala te godine, te najefikasniji igrač tadašnjeg elitnog takmičenja za 1995, plus je na sve to dopisao i četiri titule šampiona Italije! Zbog svega što je uradio šest godina boravka u Bolonji zaslužio je kultni status među navijačima. Pre gotovo šest godina povučena je njegov čuveni dres s brojem “5“, a gotovo 10.000 pristalica ga je u frenetičnoj atmosferi dočekalo sa porukom: “Od danas si besmtran“.

Prisetio se Danilović nedavno u razgovoru za MOZZART Sport najvažnijih detalja vezanih za emotivni gradski derbi između Virtusa i Fortituda, svestan i sam šta je i koliko uradio i napravio. Odnosno, šta je iza sebe ostavio.

I pored činjenice da je prošlo 20 godina otkako je poslednji put nosio dresu Virtusa, Danilović verovatno nije svestan da ga u srcu pokrajine Ređo Emilije gledaju kao u božanstvo.

##GALERIJA##

Dokaz za to je zvanična prodavnica Virtusa zvana Virtus Point, smeštena u samom centru grada, gde od momenta kada otvorite vrata shvatite da Danilovića u Bolonji niko nije zaboravio! Sve je odisalo onom čuvenom Danilovićevom energijom iz nekog prošlog vremena, a vitrine su bile prepune stvari s njegovim “potpisom“. Od retro dresova s njegovim brojem i prezimenom po ceni od 75 evra, preko magneta, privezaka od 15 evra, sveski, olovki, majica... Na sve to, zidovi su bili ispunjeni uspomenama na njegova dostignuća i fotografijama koje nikada neće ostariti.
“Orgasmo Danilovic“, pisalo je na jednom navijačkom šalu sa njegovom siluetom, ispod čega je stajala i njegova uramljena “petica“. Pored nekoliko nezaboravnih fotografija njegovih poteza iz igračkih dana, pa onda i ona sa bakljom u rukama, ali i novinski članci na kojima je ispisano “Sasha il terribile (Saša Strašni)“, “Danilovic: E’ un sogno (Danilović: Kao san)“, “Il trionfo e l’addio di Sasha Danilovic (Pobeda za oproštaj Saše Danilovića)“...

Imao je Virtus mnogo velikih igrača u svojim zlatnim danima... Od Zorana Savića, preko Manua Đinobilija i Huga Skonokinija, do Saulijusa Štombergasa, Marka Jarića, Raše Nesterovića, Antoana Rigodoa... Ali, Danilović je bio lider. Prvi i jedini, najveći! Bez njega Virtus teško da bi bio ono što jeste tokom “Zlatnih devedesetih“, a valjda baš zato ovaj grad nije zaboravio svog idola.

Predrag Saša Danilović ne mora da brine, jer ovde će uvek biti domaći...

Foto: MOZZART Sport