Opsesija dolaska na tron, vera da ne može da se izgubi utakmica i Slavija u tri ujutru

Počelo je, ako možemo tako da kažemo, u Španiji 2014. na Svetskom prvenstvu. Aleksandar Đorđević je krenuo da stvara nešto što vredi mnogo. Neprocenjivo je. Košarka ima posebno mesto u srcima svih nas, a on je veoma zaslužan za njeno "oživljavanje". Od 2014. do danas jednostavno “znamo” da će Orlovi pobediti, a i pred Svetsko prvenstvo koje nas čeka u Kini “znamo” da možemo daleko.

Selektor Srbije prisetio se upravo Mundobasketa i Španije 2014. godine na snimanju za serijal „Zlatni momci“, čiji je sponzor i kompanija MOZZART. 

Prošao je Đorđević  ne samo kroz tu, već kroz više tema, setio se koliko je taj turnir bio bitan za pravljenje kulta reprezentacije, ali i Indijanapolisa 2002. godine, slavlja zbog zlata i jasnog cilja - da Srbija bude opet prvak Sveta!

Da ne dužimo…

Kada kažemo Madrid 2014, šta Đorđeviću prvo padne na pamet?
"Vera. Madrid 2014. je pre svega vera, velika vera u sebe, velika vera u našu košarku, u naše košarkaše, u izbor saradnika, u misiju, viziju, opsesiju dolaska na tron, opesesiju osvajanja medalja. Mene je to uvek motivisalo kao košarkaškog radnika, košarkaša ili sada trenera i guralo dalje i mislim da smo svi to zajedno i te kako imali i zajedništvom podebljali svu tu veru u u grupu ljudi koja ide da se izbori za neku medalju", rekao je Đorđević za serijal Zlatni momci.

Sećaju se mnogi meča protiv Španije i isključenja. Velika je to bila motivacija za igrače uprkos ubedljivom porazu.
“Pa to su momenti u kreaciji pobedničkog mentaliteta grupe ljudi. Da li u kratkom vremenskom periodu, dva meseca koliko radimo zajedno, uvek čovek mora da da neku asistenciju. Da iskoristi da li negativnu ili pozitivnu, ali uvek mora da je iskoristi, ukoliko je propusti onda je izgubljen momenat za tim bilding".

A ono polufinale sa Francuzima u Madridu, pa nenormalna serija Nikole Batuma u šutu za tri poena? Izgledalo je da tu Srbija mora da pokaže od čega je sazdana.
"Pa u tim momentima dobre ekipe jedino tako mogu da se vrate iz neke potpuno igre van klišea, van sistema, koju ne možeš da braniš stvarima koje si pripremio. Nego individualnim kvalitetim dolazi do nekih ludačkih šuteva, izlazaka iz blokada, trojki sa…  Jedna, druga, treća, jednostavno ulazi taj neki malo i strah i sumnja u igrače u sam ishod meča. A sa druge strane njima daje veliki veliku snagu. U tim trenucima je preko potreban ono što ja govorim – mir u glavi. I tada igrači koji imaju mir u glavi i te kako dobro znaju da završe i da dovedu utakmicu do kraja".

Finale sa reprezentacijom SAD je posebna priča. Ističe selektor da je i ekipu i ljude u zemlji već uhvatila slavljenička atmosfera te da je i to imalo uticaja..
“Ja uvek kažem cilj reprezentacije Srbije je da se svake godine što je više moguće, ili na što je više takmičenja sastaje sa Američkom rerprezentacijom. Da bude sve bliže ta razlika kojom gubimo u ovom trenutku. Ali nekad će se desiti da ih neko i pobedi. I koliko god, što više se mi adaptiramo njihovom načinu igre, fizičkoj snazi ateltici, i svemu ostalom što njihova igra, enormni talenat, njihova košarka daje, mi možemo biti bliže tome da ih pobedimo jednog dana”.

A slavila je naša zemlja protiv Amera i to u sred njihovog bunjišta u Indijanapolisu 2002. godine. Seća se Sale tog turnira vrlo dobro i odatle crpi veliku energiju i motivaciju.
"Vidite, 2002. godine, ja sam u Beogradu gledao Svetsko prvenstvo. Nisam otišao u Indijanapolis, bio sam mislim i stručni komentator za vreme finala na RTS-u gde sam preživeo onako kao veliki najvijač. Neke od utakmica sam gledao u kafiću sa mojim prijateljima i radovao se svima njima i bio baš jedan od hiljada i hiljada ili miliona Beograđana koji je pratio košarkašku reprezentaciju Srbije. Bez obzira što sam pre toga igrao i nosio taj dres. I to iskustvo mi je jako drago, jer sam posle sa svojom suprugom otišao posle finala i završio sam na Slaviji u tri radujući se sa klincima i sa ljudima koji su izašli. Prošli smo ceo grad i sve smo videli i pevali pesme... Posle sam naravno otišao na aerodrom da sačekam sve igrače i sa njima se popeo i na balkon. Naravno, ne sa njima nego iza", prisetio se Đorđević.

►► Srbija prvak sveta - kvota 4,00

Sa ove tačke gledišta to može da bude turnir koji bi mogao da bude velika inspiracija Orlovima pred početak ovog Mundobasketa u Kini, na čijem smo pragu.
"Pa apsolutno jedan od najvećih uspeha srpske, ja mogu slobodno da kažem, košarke. Jugoslavija smo bili još da, mislim da je apsolutno sa svim tim igračima, velikim zvezdama, počevši od Vlade Divca, Bodiroge, Peđe Stojakovića, Gurovića, Vujanića, Marka Jarića,Drobnjaka, izvinjavam se nekome koga nisam naveo, to su sve bili momci koji su sjajnu igru pokazali, takmičarski vrhunsku. Čuo sam mnogo priča, gde se na zagrevanju  okreću igrači prema svom treneru i kažu – “Nema šanse da nas dobiju, dobijamo ih sto posto” i tako dalje. To je neka ta naša vera koja je izgrađena. Siguran sam da su svi uživali u tome, da smo svi mi bili toliko radosni i ponosni na sve to i to nam je još obaveza veća da idemo dalje – ponovo ka tom cilju. Da li će se to ikada desiti ne znam, ali svi smo ovde da radimo zbog toga, da ponovo jednog dana Srbija postane svetski prvak u košarci”, jasna je poruka Đorđevića.