Od kritika i priča o odlasku do aplauza i pohvala: Dan koji može da promeni Plavšićevu sezonu

Ima tome nepune tri sedmice, pravo niotkuda u srpskoj košarkaškoj javnosti odjeknulo je da se Uroš Plavšić nalazi pred odlaskom iz Crvene zvezde. Samo mesec dana ranije, posle turnira u Moskvi pisalo se o osvajaču olimpijske bronze u superlativu, jer je pokazao ozbiljan nivo košarke pa se na njega gledalo kao na veliko pojačanje.

Poraz Crvene zvezde u Kaunasu ostao je najviše u fokusu analiza i diskusija zbog, blago rečeno, sumnjivih odluka arbitara koje su direktno uticale na konačni ishod, nego zbog odlične utakmice nekadašnjeg kapitena Mege. Ako njega pitate, možda bi duel sa Žalgirisom mogao da pamti kao dan kada se košarkaški 'ponovo rodio'.

Može biti da su mu centri litvanskog velikana jednostavno legli, isto tako možda to neće biti slučaj u petak kada ga čeka sudar sa ponajboljom 'peticom' Evrope Matijasom Lesorom. Ipak, utakmice poput one sa Žalgirisom često umeju da budu raskrsnica sezone za igrača, pogotovo nekog ko se od prvog dana suočava sa (enormnim) pritiskom velikih očekivanja. Trenutak kada shvatiš da možeš i umeš, da je sve samo u glavi, te da podrška i poverenje nemaju cenu.

Plavšić je u Kaunasu bio najbolji pojedinac Crvene zvezde, statistički najkorisniji (indeks 23) i samo ga je jedan skok delio od dabl-dabla. Za nekog ko je samo nekoliko dana ranije trpeo kritike i praktično nije dobio previše minuta da se dokaže to je drastičan zaokret.

Nažalost, da bi Plavšić opet igrački procvetao moralo je da se desi ono najgore, da Džoel Bolomboj doživi povredu. Ne kaže se u narodu uzalud da “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“, ali Plavšićeva rola treba da posluži kao primer koliko sve može da se okrene nabolje kada postoji strpljenje, istovremeno i poziv za njega da zadrži isti kurs.

Njegovo dobro izdanje je delimično pomutila ona situacija s kraja utakmice, kada je Brajant Danston pogodio uz zvuk sirene posle auta sa strane. Upravo je Plavšić bio na njemu i u trenutku visokog napona zakačio je Ognjena Dobrića i sapleo se, što je iskusnom centru dalo mogućnost da lakše poentira. Nijedan košarkaš Zvezde nije zaslužio kritiku zbog te situacije, to su detalji koji se prosto dogode i predstavljaju splet čudnih, u ovom slučaju nesrećnih okolnosti.

Da kraduckate pa da vas tolerišemo: Svi Zvezdini okršaji sa sudijama

Paradoks: Partizan i Zvezda dali 500.000 evra sudijama da bi igrali Evroligu

Tanka je linija kojom hodaju sportisti u Srbiji, pogotovo kada nosiš dres jednog od dva najveća srpska kluba. Toliko tanka da se kroz mesec dana slika o Plavšićevim kvalitetima okrenula naglavačke, a onda od sinoć vratila na ono stanje odmah posle Moskve. Ma koliko turnir u Rusiji poslužio svima da se uigraju pred novu sezonu, igrala se takmičarska košarka. I u tim uslovima se momak iz Ivanjice dobro snašao.

Hteo to neko da prizna ili ne, u našoj zemlji posle večitih nema sredine, ni timova u kojim se značaj svake pobede i težina poraza meri gotovo do krajnjih granica egzaltiranosti ili tragedije. Isto tako je i sa nečijim učinkom na terenu, konkretno u ovom slučaju parketu. Skloni smo tome da idemo iz krajnosti u krajnost. Sredine - nema. Zato i ne čudi što su se posle nekoliko slabih utakmica, a naročito nakon duela sa Igokeom začule prve spekulacije o preranom rastanku, dok se posle Žalgirisa okrenula ploča.

Uroš Plavšić je u roku od samo nekoliko meseci doživeo stvari o kojima drugi samo maštaju. Posle sezone iz snova u Megi potpisao je ugovor sa Crvenom zvezdom i postao miljenik navijača kada se sredinom maja pojavio u dvorani Aleksandar Nikolić kako bi podržao svoj novi klub – ujedno i tim čije je navijač od malih nogu – zbog čega mu se čak i skandiralo ime. Na transfer o kojem je maštao nadovezale su se i prve reprezentativne pripreme kod Svetislava Pešića, nedugo zatim i odlazak na Olimpijske igre u Pariz gde se okitio medaljom. Uroš Plavšić se nalazio na sedmom nebu.

Sudijska ekspertiza: Nekoliko značajnih odluka na štetu Zvezde, poslednji šut regularan

U moru emocija i ushićenja, bez vremena da zaista procesuira sve ono što mu se dogodilo u relativno kratkom intervalu, nekadašnji student univerziteta Arizona Stejt i Tenesi stigao je na pripreme Crvene zvezde i odmah je ubačen u mašinu. Sve to su događaji za koje teško da neko može da te pripremi, već moraš da budeš spreman da prihvatiš ogromne promene u životu jednog profesionalca. Paralela sa životom običnog čoveka može da se povuče kroz period kada izlaziš iz zone komfora i više nisi student koga izdržavaju roditelji, već ulaziš u svet odraslih, počinješ da radiš, privređuješ kako bi mogao da planiraš budućnost, porodicu... Mnogi znaju koliko taj 'prelaz' ume da bude težak i nezgodan jer delom gubiš osećaj slobode i postaješ mnogo više odgovoran za svoje postupke.

Plavšić je bukvalno u razmaku od godinu i kusur prošao put od studentske košarke u dresu Tenesija, preko godine 'amortizacije' praćene vrhunskim partijama u Megi, do zaduživanja opreme Zvezde i reprezentacije. To je kvalitativni skok kakav ne može svako lako da 'svari' i nekom treba malo više vremena. Uostalom, malo je većih i značajnijih stvari koje su još mogle da mu se dogode.

U sportu takođe postoji nešto što se zove tempiranje forme. Svim reprezentativcima Srbije, pa i Urošu Plavšiću sa najmanjom minutažom među srpskim košarkašima u Parizu, Svetislav Pešić je tražio vrhunac za najvažnije utakmice. Po povratku u Zvezdu nosio ga je eho velikog uspeha, posle čega je usledio pad.

Kenan: Ne možemo da ostavimo utakmicu u rukama sudija

Kalinić: Sudije odlučile utakmicu, dokle više to da se ponavlja

Logično, nije razlog njegovih slabih igara samo u padu forme, ima tu i složen miks svega o čemu smo već pisali. Verovatno i mnogo više od toga, jer o tome šta se dešava van utakmica najbolje znaju samo oni koji su deo svlačionice i stručnog štaba.

“Uroš Plavšić nije spreman, mora prvo u ABA ligi da igra dobro, igrao je dosta u Splitu, ali nije bio dobar. Verujem mu, ali treba mu vremena. Svi su igrali slično minuta, tim treba da bude svež“, poručio je Janis Sferopulos nakon poraza od Barselone, da bi samo nekoliko dana kasnije, pred put u Madrid izgovorio:

“Pre svega, odigrao je veoma dobru utakmicu u Podgorici i srećan sam zbog toga. U pripremnom periodu je imao dobre trenutke, a u nekim utakmicama ABA lige nije igrao dobro, ne onako kako sam želeo. Sada će dobiti svoju šansu, mislim da je spreman da prigrabi ovu priliku koja mu se ukazuje – da napravi iskorak i da pomogne timu“.

Poruke koju mu je Janis Sferopulos poslao bile su delom upozoravajuće, ali i dobronamerne. Plavšić je iste shvatio najozbiljnije i već u Kaunasu vratio dobrim za ukazano poverenje. Ma koliko ono bilo delom i prinudno zbog Bolombojevog stanja.

Nije 25-godišnji centar još zacementirao svoje mesto, ne mogu stvari tako drastično da se promene preko noći, ali je na dobrom putu da iskristališe svoju ulogu u Zvezdinoj rotaciji, da se nametne kao legitimno rešenje pre svega u Jadranskoj ligi, onda i Evroligi.

Neka Plavšiću utakmica u Kaunasu postane (minimalni) standard kojem treba da teži.

EVROLIGA - 7. kolo

Četvrtak

20.00: (4,10) Alba (17,0) Efes (1,30)

20.05: (3,70) Makabi Tel Aviv (18,05) Real Madrid (1,35)

20.15: (1,50) Olimpijakos (16,0) Barselona (3,00)

20.30: (1,70) Olimpija Milano (15,0) Virtus (2,40)

Petak

18.45: (1,35) Fenerbahče (16,0) Partizan Mozzart Bet (3,70)

19.00: (2,10) Žalgiris (15,0) Monako (1,90)

20.00: (3,00) Crvena zvezda (16,0) Panatinaikos (1,50)

20.45: (1,70) Pariz (15,0) Baskonija (2,40)

*** Kvote su podložne promenama