Od Alekse do Dvejna - nova Partizanova četvorka puca od pozitivne energije: Bog me je poslao
Vreme čitanja: 4min | sub. 24.08.24. | 08:09
Novi bek Partizan Mozzart Beta ne može da dočeka početa sezone u novom klubu. Šta očekuje od nove sezone, otkrio je u razgovoru za Mozzart Sport
Očigledno u Partizan Mozzart Betu dres sa brojem četiri mora da nosi specifičan lik, neiskvarene i iskrene energije. Neko ko može da pokrane ostale eksplozijom emocija. Do sada je to bio Aleksa Avramović, a od sada to će po svemu sudeći biti Dvejn Vašington. Amerikanac koji još uvek nije odigrao niti jedan jedini minut u crno-belom dresu, a već ne može da sakrije oduševljenje što je u Beogradu i što će imati priliku da se nadmeće. Sada on nosu tu „Aleksinu četvorku“ spreman da enegrijom, ali i još nekim stvarim pokrene mašineriju Željka Obradovića.
Ko je bio u Domu sindikata na „Crno-beloj simfoniji“ mogao je da vidi Vašingtona koji nije mogao da skriva osečanja. Baš te njegove emocije su izazvale da Grobari novom beku crno-belih aplaudiraju najviše.
Izabrane vesti
„To sam ja, svaki dan se budim zahvalan što sam tu, što dišem, što sam sa porodicom i naravno što imam priliku da igram košarku. Tu energiju želim da donesem u ekipu i u klub. Osetio sam to na predstavljanju, a isu energiju očekujem i kada sezona počne i kada krenemo da se takmičimo“, kaže Vašington na startu razgovora za Mozzart Sport.
Nije bilo potrebe da prviše zapitkujemo.
„Osetiti ljubav, emociju i strast od navijača, bilo je nešto što sam baš želeo da iskusim, osetio sam istoriju kluba, osetio sam ponos navijača i samo čitav doživljaj doprineo da želim što pre da zaigram u crno-belom. Očekujem lepe stvari“.
Koliko mu je stalo da ostavi dobar prvi utisak dovoljno govori da je ubedljivo prvi stigao u Beograd od svih novih članova ekipe.
„Već sam ovde više od 10 dana. Želeo sam da se što pre naviknem na grad, na novu kulturu, na sve. Za sada je sve bilo odlično. Zahvalan sam na prilici“.
Zajedno sa novim bekom Partizan Mozart Beta u Beogradu je i njegova porodica. Suruga, deca, ali i otac koji je svojevremeno i sam igrao košarku u Evropi. Sudbina će hteti da Dvejn senior poznaje i Željka Obradovića, ali i Zorana Savića, sportskog direktora kluba iz Humske.
„Hteo sam da bude uz mene, da mi pomogne, da mi bude podrška.On mi je uzor jer je uradio već ovo. Bio je u Evropi, zanimljivo da se nadmetao i protiv Željka, ali i protiv Zorana Savića. On je bio u Mursiji, njih dvojica u Real Madridu. Željko je bio trener, Zoran igrač, neverovatna slučajno. Samo pokazuje koliko je sve mali. Bog me je doveo ovde“.
Iako je njegov otac napravio isti korak kao i on u karijeri, napustio je SAD... Odluka nije bila laka posle tri godine u NBA ligi.
„Definitivno je bilo teško. Tako je, kako je. Drugačije je. Druga država, hiljade kilometara daleko od kuće. Sa druge strane košarka me je odvela na neko novo mesto, za to moram da budem zahvalan. Uveren sam da će crno-bela porodica pokušati da me dočeka raširenih ruku kao što su već i uradili. Osetio sam se veoma lepo od prvog momenta, osetio sam toplinu ljudi. Zbog toga za sada ne osećam probleme u tranziciji, kako ja, tako i moja porodica. Uzbuđen sam za budućnost i sezonu“.
Svestan je i šta su neki prethodnici uspeli u Partizanu. Navodimo mu pripreme Dantea Egzuma i Pi Džej Doužera koji su preko Partizana pronašli put nazad ka NBA ligi.
„Znam šta su uradili. Trenutno želim da odigram što je bolje moguće za Partizan. Sve što se dešava, dešava se sa razlogom. NBA liga jeste najbolja na svetu, cilj je vratiti se, ali sa druge strane sada sam u potpunosti, 100% fokusiran na crno-beli dres i sve što želim je da pobeđujem sa Partizanom i donosim trofeje“.
Takođe je svestan da je samo jedan od čak 14 novih igrača Partizana.
„Skoro sve Amerikance poznajem. Košarka jeste ogroman sport, ali sa druge strane je mala zajednica. Protiv mnogih sam igrao na koledžu ili u NBA ligi, ako ne, onda sam čuo za njih. Krenuli smo da pravimo hemiju, ima nas 14 novih. Ne dešava se često da je toliko novih momaka u ekipi, biće izazovno, ali ako svi budemo na istim talasnim dužinama, možemo nešto specijalno da napravimo“.
Pitamo ga otvoreno šta očekuje od sezone u Partizanu koji se takmiči u ABA ligi i Evroligi?
„Individualni cilj i želja mi je da ostanem zdrav, a onda timski... Pobede... Trofeji. Trenutno se osećam izvanredno, potpuno zdravo i spremno, ali zato su prethodne tri godine bile baš teške. Operacije, problemi, ali sada sam spreman. Želim da se borim i da pobeđujem. Čuo sam da je ovde veoma bitno da se boriš na svakoj utakmici i trudiš se da pobediš svaku utakmicu“.
Pričao je i o svojoj igri na parketi i šta navijači mogu da očekuju.
„Ponosan sam na mnoge stvari u svojoj igri, ali šut za tri poene je moja specijalnost. Veoma sam dobar u šutu sa distance, ali radio sam mnogo na organizaciji i odbrani. Mislim da sam mnogo napredovao u tim segmentima i uveren sam da će se to pokazati u Partizanu. Zahvalan sam na prilici koji mu je trener dao“.
Za kraj standardno pitanje za sve nove igrače koji dođu u tabor večitih rivala. Da li zna šta nosi derbi?
„Upoznao sam Jovana, predsednikovog sina (Ostoje Mijailovića). Zadesili smo se na aerodromu u Čikagu na putu ka Beogradu. On mi je dosta toga pričao, pokazao mnoge klipove. Jedva čekam da i to doživim“, završava Vašington razgovor za Mozzart Sport.