Obradović: Pad u drugom poluvremenu zbog apsolutne dekoncentracije pojedinih igrača

Važna pobeda za košarkaše Partizana, ali ponovo teškom mukom izvojevana. Iako su crno-beli dominirali u prvom poluvremenu utakmice sa Mornarom, u drugom su umalo od gotovog napravili veresiju. Ipak, zahvaljujući sjajnoj partiji Alena Smailagića i dobroj igri u odbrani uspeli su da zadrže prednost i upišu trijumf u Baru (66:64). Željko Obradović je posle utakmice bio prilično kratak, a ponovo je govorio o oscilacijama u igri i padu koncentracije njegovih izabranika.

"Gledali smo dva različita poluvremena. U prvom smo igrali veoma dobro, pogotovu u pvroj četvrtini tokom koje je protok lopte bio izvanredan. Imali smo devet asistencija u tom periodu, sa samo jednom izgubljenom loptom, a onda se sve promenilo u drugom poluvremenu. Zahvaljujući pre svega i tome što je ekipa Mornara ekipa koja se nikada ne predaje i uspela je da se vrati u utakmicu, ali bilo je i do nas, s ozbirom na apsolutnu dekoncentraciju pojedinih igrača u određenim momentima. Kako god, uspeli smo da dobijemo, važna pobeda za nas. Pripremamo se za utakmicu u Rusiji protiv Lokomotive koja nam je jako važna. Nadamo se da će Panter i Trifunović biti spremni da putuju sa nama da nam pomognu", izjavio je Obradović.

Iskoristio je još jednom priliku da se Mornaru zahvali na gostoprimstvu.

"Moram da se zahvalim publici na toplom dočeku, a za gostoprimstvo koje sam doživeo od braće Pavićević u Baru. Prave nešto neverovatno za košarku na ovim prosotrima, nadam se da to sve prepoznaju i želim im da tako nastave".

Trener Barana Mihailo Pavićević je još jednom apostrofirao značaj Obradovićevog dolaska u Topolicu.

"Utakmica je bila jedan događaj i sve je bilo u znaku gostovanja Željka Obradovića u našem gradu. Ovo je jedan od najlepših trenutaka u klupskoj istoriji, jer kada dolaze takva imena, za naš mali klub i za mene kao trenera je jedan od najlepših trneutaka u našoj sali od kad igramo. Mi smo klub koji zna da ceni ono što vredi i tako će uvek biti", rekao je Pavićević.

Isitče da su crno-beli zasluženo slavili, ali ističe da su na kraju svi bili pomalo zadovoljni, te i da njegova ekipa nema za čim da žali.

"Ekipi Partizana bih čestitao na zasluženoj pobedi. Ušli su u meč sa jasnim ciljem gde da nas napadnu i kako da nas izbace iz napadačko ritma i o tome su u prvom poluvremenu uspeli. Imali smo problem sa organizacijom napada. Bilo je tu ishitrenih šuteva, neizrađenih pozicija, što je Partizan kažnjavao i stekao tu prednost od 14 poena na poluvremenu. Pokušao sam u pauzi da probudim igrače, rekao im da moramo da cenimo protivnika, ali sa realnom dozom respekta. Ako potceniš, ali i preceniš protivnika, to te skupo košta. Malo smo, uz svo dužno poštovanje precenili ekipu Partizana, bili smo impresionirani, nervozni i to je rezultitralo velikom zaostatkom. Drugo poluvreme je iblo pozitivno, ja sam po završetku utakmice ušao u svlačionicu i čestitao mojim igračima iako smo izgubili. Najveća pohvala koju igrač može da dobije od trenera je: "Svaka vam čast, dali ste sve od sebe". Ako se uvako izgubi utakmice, bude ti krivo, ali nema za čime da se žali. Igrali smo jako dobru odbranu u drugom poluvremenu, u napadu smo imali iziuzetno loš procenat šuta za tri poena. Takva je naša igra, ako ne pogodimno, to je vleiki problem, ali smo se držali odbranom i ključan momenat je bio kada smo na tri razlike uzeli loptu, imali kontranapad i nismo ga realizovali. Ali to je košarka. Mi sa klupe možemo d aukažemo na grešku, ali igrač ponekad donese pogrešku odluku. Na kraju krajeva, nemamo za čim da žalimo", dodao je trener Mornara.

Partizan dominirao, pa strepeo u Baru, Smailagić nacrtao put ka pobedi

Napomenuo je i da mu je žao što nije bilo navijača, iako bi gosti verovatno imali veću podršku.

"Žao mi je što utakmica nije odigrana pred punom dvoranom, nezavisno čiji navijači bi bili. Normalno, navijači Partizana bi bili u mnogo većem broju i ja to potpuno razumem. Najsmešnije je kada me prijatelji pitaju kako neko odavde može da navija za Partizan protiv Mornara? Pa i ja sam bio navijač, ako navijam za jedan klub, navijaću za njega i protiv najrođenijeg. To je navijanje, ja to nikome ne zameram. Bitno da je bila sportska atmosfera, da je odigrana interesantna utakmica, koliko kvalitena to je sad pitanje, ali na kraju svi su pomalo zadovoljni. Mi zbog svega što je završeno na najbolji način, Paritzan zbog bodova i to je sport", zaključio je Mihailo Pavićević.