Obradović: Nisu Jokić, Janis i Luka krivi za poraze na Evrobasketu, tim je u srcu svega

Boravak ekspedicije Partizana Mozzart Bet u Moskvi na završnom turniru VTB Superkupa nije se završio trijumfalno, ali je Željko Obradović dobio savršenu priliku da vidi koliko je njegova ekipa daleko od top forme potrebne za početak sezone u Jadranskoj ligi, onda i Evroligi.

Pride, legendarni Žoc bio je gost zvaničnog kanala VTB lige u Moskvi gde je razgovarao o brojnim košarkaškim temama. Za početak - o neuspehu Srbije na Evrobasketu...

“Plašio sam se da ću dobiti takvo pitanje. Teško je razumeti stvari, ako niste deo ekipe. Bio sam igrač, sada sam trener, plus selektor. Jako je važno biti deo reprezentacije. Posle mog poslednjeg angažmana u reprezentaciji 2005. godine postao sam najveći navijač Srbije i tu ću stati. Uvek ih pratim, gledam, želim da pružim pomoć kad god je to potrebno. To je sve što bih rekao na temu reprezentacije“, rekao je Obradović za sajt VTB lige.

Zanimljivo je da nijedna ekipa sa velikom NBA zvezdom (Jokić sa Srbijom, Janis sa Grčkom, Dončić sa Slovenijom) nije ostvarila zapaženi rezultat u Berlinu...

“Ne bih se saglasio sa tom konstatacijom. Govorimo o trojici igrača koji dominiraju NBA ligom, oni su sjajni igrači i bilo je lepo gledati ih na parketu. Bila mi je izuzetna čast da gledam utakmicu između Srbije i Grčke u Beogradskoj areni, gde su Jokić i Janis bili na suprotnim stranama. Ali, nisu bili samo oni, već i njihovi saigrači, jer Jokić i Janis ne mogu da igraju sami. Košarka je timski sport. Nije korektno upirati prstom na njih trojicu i reći da njihove reprezentacije nisu napravile rezultat“, kaže Obradović i dodaje:

“Turnir je bio jak, mnogi su se borili do kraja, a zlato je uzela ekipa koja je igrala najbolju košarku i zaslužila da bude šampion. Nisu reprezentacije ostvarile neuspeh zbog Nikole, Janisa ili Luke, jer je tim u srcu svega“.

Da li vas je iznenadila titula Španije?

“Evrobasket je takav da se prvo igrala grupna faza, a onda ušlo u format eliminacija, gde jedan poraz rešava sve. Španija je igrala dobro u grupi, onda je podigla nivo protiv Litvanije, dobila u produžetku i otišla dalje. Očigledno je da imaju nešto. Pre svega dobrog selektora, onda i bazu mladih igrača, spremnih da se bore za ekipu. Zaslužili su da budu šampioni, igrali su dobro i čestitam im na tome“.

Srpski treneri poznati su kao veliki defanzivni stručnjaci, dok je Obradovićev Partizan Mozzart Bet dobro podmazana napadačka mašina...

“Pazite, to je nezgodno pitanje. Ako sa bilo kojim igračem ili trenerom pričate o stilu nečije igre, svi će reći da Partizan Mozzart Bet teži ka tome da igra čvrsto u odbrani, trči i postiže lake poene u napadu. Košarka je igra u kojoj su odbrana i napad podjednako važni. Svako ko kaže drugačije – nije u pravu. Tokom svih ovih godina u trenerskom poslu uvek mi je bilo lakše kada dođe druga sezona. Jeste da se ekipa promeni delimično, ali većina je već upoznata sa sistemom, filozofijom, tako je bilo oduvek. Tako je sada i u Partizanu“.

Kao veliki ljubitelj šaha, Žoc je upitan da li može da kaže koliko znanje iz ove veštine može da pomogne u košarci?

“Mnogo, jer često je potrebno da se odluke donose u sekundi. Ne znam nijednog velikog igrača koji nije pametan, koji ne razmišlja brzo... Kada mozak radi brzo, lakše je da se dođe do visokog nivoa. Igrao sam šah sa svojim igračima, ranije trenerima. Sa Dimitrisom Itudisom sam igrao bekgemon koji je tipičan za Grčku. U šahu sam smireniji nego u košarci“.

Ako su vam trenerski učitelji Aleksandar Nikolić i Dušan Ivković, ko su učenici?

“Ne znam konkretno... Dozvoljavam trenerima da dođu i prate moje treninge, da pričamo o košarci uvek. Uvek sam bio voljan da dam šansu svakom. Mnogi mladi treneri imaju stil sličan mom, ali svako ima svoj način pripreme za utakmice i sezone. Ne bi bilo korektno da pričam o trenerima sa kojima sam sarađivao kao o svojim učenicima, niti da nekog posebno izdvajam. Sa Itudisom sam sarađivao 13 godina, ali sam mu jasno stavio do znanja da je spreman da bude trener. On je veliki radnik, ima košarkaški um, nikada ga nisam tretirao kao pomoćnika jer smo se često svađali oko košarkaških stvari. To mi se uvek sviđalo, jer nije samo stajao sa strane, već je izlazio sa svojim idejama i uvek smo diskutovali“.

Ako je lenjost jedna od najgorih odlika igrača, koje bi mogle da budu još dve?

“Za svakog igrača uvek imam isto pitanje – zašto igra košarku? Zatim, uvek govorim da mora da se poštuje grb koji braniš, jer iza nas stoje cele organizacije, navijači... Na primer, sada Partizan Mozzart Bet prodaje najviše sezonskih ulaznica u istoriji košarke za jednu sezonu. O tome mora da se razmišlja stalno, jer moramo da znamo koliko ljudi veruje u nas. Kao igrač moraš uvek da se boriš, da se posvetiš projektu i kada igramo do krajnjih limita – sve je u redu. Ako nas i pored toga pobede, onda znači da su bolji. Ne znam nijednog vrhunskog igrača koji je to postao bez velikog rada“.

Da li vas je neko iznervirao toliko da biste ga kaznili?

“Stalno pričamo o tome. Najlakše je kazniti igrača i naterati ga da trči ako nije koncentrisan. Ali to nije rešenje. Stalno se priča o kaznama ako se ne uradi ovo ili ono, ali lično to ne volim i to uvek kažem ljudima iz kluba. Nisam policajac, znam da su igrači mladi ljudi koji žele da imaju život izvan košarke. Ali, zato ih uvek pitam – koliko će godina igrati košarku, koliko će biti na vrhu, koliko treba da budu posvećeni... Kod mene je uvek isto od prve godine kada sam postao trener – uvek sam otvoren za priču, razgovor, savete... Ako imaš problem, bolje je doći i reći mi. Tako je najlakše, kako se neki eventualni lični problemi ne bi preneli na igrače“.

Obradović je označen kao jedna od glavnih zvezda VTB Superkupa zajedno sa ostalim trenerima...

“Pre svega moram da izrazim zahvalnost što smo ovde, što smo dobili poziv da budemo učesnici ovog turnira. Dobio sam mogućnost da vidim svoje prijatelje, da igramo protiv jakih protivnika. Što se tiče konstatacije da su treneri glavne zvezde, smatram da ima mnogo kvalitetnih igrača i uvek treba polaziti od njih“.

S obzirom na prisustvo Željka Obradovića, Velimira Perasovića i Emila Rajkovića, koliko zadovoljstvo budi spoznaja da je uticaj “balkanske škole košarke“ toliko jak?

“O tome bismo mogli dugo i dublje da pričamo. Postoje treneri sa prostora nekadašnje Jugoslavije koji su bili jako uspešni sa svojim klubovima i reprezentacijom tokom vremena, zbog čega je počelo da se priča o balkanskoj školi košarke. Ipak, treba dublje sagledati sve kako bi se pričalo o postojanju takve ideologije, najlakše je reći da nešto postoji“.

Kompletan intervju Željka Obradovića možete pogledati ovde: