Novi selektor Rusije - Zoran Lukić: Kari, Željko, Kalinić... Pozitivna dešavanja u srpskoj košarci
Vreme čitanja: 9min | pon. 01.11.21. | 08:09
Dugogodišnji košarkaški radnik u Rusiji pričao za Mozzart Sport o novoj ulozi u karijeri, odlukama Svetislava Pešića, Željka Obradovića i Nikole Kalinića da se vrate u srpsku košarku, Zvezdinom okretu ka domaćim igračima, stanju u evropskoj košarci...
Izbor Zorana Lukića za novog selektora košarkaške reprezentacije Rusije i naslednika Sergeja Bazareviča bio je apsolutno logičan. Kao neko ko punih 15 godina gotovo bez prestanka radi u teritorijalno najvećoj državi na svetu - kratku pauzu napravio tokom boravka u Banvitu u sezoni 2014/15 - Zoran Lukić savršeno poznaje košarkaške prilike, težinu posla koji ga čeka, a pre svega igrače koje će tokom naredne tri godine pokušati da uvede u sistem kako bi na vreme odmenio nosioce, od kojih su neki na zalasku karijere.
Lukića je put Rusije naveo davne 2006. godine na poziv Sergeja Panova gde je postao trener mlađih kategorija moskovskog CSKA. Dve godine kasnije Panov je kao generalni menadžer Nižnjeg doveo Lukića u Novgorod i tu počinje njegova era u klubu koja traje deset godina (2008-2014. i od 2017. godine) kroz uloge šefa stručnog štaba i sportskog direktora. Predsednik Saveza Andrej Kirilenko našem sagovorniku poverio je ozbiljan zadatak - da sa Rusijom otvori novo poglavlje i učini da četvrtoplasirana selekcija sa Evrobasketa 2017. bude konkurentnija na velikim takmičenjima. Već krajem novembra počinje sa radom, jer startuju kvalifikacije za Mundobasket 2023. godine.
Izabrane vesti
“Prva utakmica nam je protiv Italije već 26. novembra, odmah zatim i protiv Islanda. Tu je došlo do korekcije, trebalo je da idemo za Island, ali će se ipak igrati kod nas“, priča Lukić za Mozzart Sport i nastavlja:
“Nema mnogo vremena, trebalo je da budemo spremni još prošle sedmice. Koristim maksimalno vreme između treninga i utakmica da radim na pravljenju odnosa, koji treba malo da se poprave. Treba da se organizujemo. Pomoći će mi Savez, imaću dva menadžera koji će biti direktno u kontaktu sa mnom, dogovaramo sve što se tiče početka kvalifikacija. Već se mašina polako zahuktava“.
Rekli ste da je potrebno da se neki odnosi “dovedu u red“. O čemu je reč?
“Da ne bude nikakve zabune, nije da nešto nije bilo u redu. U kom smislu sam mislio da se 'dovedu u red' – da se postavi princip po kojem ćemo da radimo. Eto, da budem konkretniji – da se postavi način na koji ćemo ubuduće da komuniciramo sa igračima, kako će ići pozivi, treba popričati sa svima, dogovoriti se oko daljeg rada... Ne bih voleo da bude nekih iznenađenja, da sve bude potpuno jasno“.
Godinama traju nesuglasice između dve krovne organizacije, jer reprezentacije ne mogu da računaju na najbolje igrače, pa vas i u tom smislu čeka mnogo posla...
“Biće i razgovora sa kolegama, s timovima koji igraju Evroligu. Poznato je da Evroliga baš nema neko sadejstvo sa Fibom što se tiče reprezentativnih okupljanja. Jasno je da je u takvoj situaciji nemoguće doći do najboljeg tima. Nije to problem samo najboljih igrača Rusije, već svi u Evropi imaju isti problem“.
Rusija je poslednjih godina u ozbiljnijem padu kvaliteta. Poslednji ozbiljniji rezultat bio je četvrto mesto na Evrobasketu 2017. godine. U Kini je Rusija bila dvanaesta, na Olimpijske igre u Tokio nije obezbedila plasman... Šta ste zatekli u nacionalnom timu i koliko je zapravo ozbiljan izazov u novoj ulozi?
“Nisam iskreno još ništa zatekao, još je rano. Sada upravo radim na svemu tome, da vidim šta me čeka, pa da ostvarim komunikaciju s igračima... Već znam da će nemoguće biti da spojim najbolje ruske igrače u kvalifikacijama, ali treba ići dalje. Treba donositi prave odluke, proceniti šta je realno“.
Šta je po vama realno u ovom trenutku?
“Da napravimo funkcionalan tim, maksimalno motivisan, koji će raditi i disati kao jedno i naravno – koji će biti spreman da odgovori na ove kvalifikacije. U ovoj situaciji potrebno je maksimalno da se izbalansiraju sve pojedinosti. Imam dogovor sa Savezom da je vreme da se neki mlađi igrači polako spremaju i uvode u reprezentaciju, da osete sistem seniorske košarke. Potrebno je videti na koga u perspektivi može da se računa u budućnosti“.
Koliko vam je trebalo vremena da prihvatite poziv predsednika Saveza Andreja Kirilenka?
“Imali smo komunikaciju, sastanke... U nekim situacijama je bilo otežano da se vidimo uživo, pa smo komunicirali preko Zoom aplikacije. Pričali smo oko mesec dana. U Rusiji postoji sistem po kojem se postavlja selektor, taj redosled je ispoštovan. Možda smo u tom kontekstu izgubili nedelju ili dve, ali šta da se radi... Ono što ne možeš da izmeniš, nije ni vredno preteranog razmišljanja. Okrećemo se onom što je ispred nas“.
Šta su ljudi sa vrha ruske košarke tražili od vas kao selektora?
“Napravili smo dogovor da odradimo ciklus od tri godine. U fokusu je podmlađivanje tima, pripremanje nove generacije. Poznato je da se većina ruskih košarkaša nalazi u poznim igračkim godinama, na zalasku su karijera. Mora da se napravi balans između iskustva i mladosti, da se uvede nova generacija momaka, ima tu dosta talentovanih momaka. Treba im na pravilan način objasniti sve, otvoriti im vrata reprezentacije. Biće verovatno i nekih iznenađenja, jer će neki momci po prvi put dobiti šansu, ali kvalifikacije su takve, kakve su. Mora da se napravi kolektiv koji će maksimalno ići da se Rusija kvalifikuje za naredni Svetski kup“, kaže Lukić i dodaje:
“Nije pred nas postavljen imperativ pobeda u svakoj utakmici, ali potrudićemo se da napravimo što bolji rezultat, da svako okupljanje donese nešto novo, da pravimo korekcije... Moramo da računamo i da će biti povreda, pa odnos klubova prema Evroligi... Ima mnogo detalja koje zaista treba dublje analizirati. Prvi cilj je Mundobasket, pa Evrobasket“.
S obzirom da u Rusiji radite već deceniju i po, sigurno u malom prstu držite kompletnu bazu potencijalnih kandidata?
“Tako je, sa mnogima sam već u komunikaciji. Važno je da su svi kandidati dobro upućeni u to kako ćemo da radimo, šta se tačno planira i dešava. Jako je bitno da se ne dogodi neki propust u komunikaciji. Jasno je da situacija nije laka, organizovanje svakog okupljanja zasebno... Znamo da odnosi Fibe i Evrolige poprilično zbunjuje i pravi određene probleme Savezima i klubovima. Svi se trude da niko nikog ne uvredi. Svi smo u teškom momentu“.
Koliko u organizacionom smislu može da bude otežavajuća okolnost za vas to što radite, da se tako izrazimo, dupli posao? Odnosno, kao trener Nižnjeg i selektor Rusije...
“Sezone su nemoguće“, kao iz topa će sagovornik:
“To je brdo mikrociklusa, gde vi u nekoliko treninga treba da spojite sve, da igraču pritom dostavite sve potrebne informacije... U tom smislu nije lako. Moj plus je to što toliko dugo radim u Rusiji, odlično sam upoznat sa situacijom u ruskoj košarci, razgovaram sa klubovima, igračima... To što sam toliko dugo ovde daje mi, neću da kažem prednosti, ali olakšava mi posao za donošenje važnih odluka“.
Da li možete da nam kažete sastav stručnog štaba, da li ćete možda imati podršku od nekog srpskog stručnjaka?
“Neće biti srpskih trenera, ne. U dogovoru sa Savezom doneta je odluka da stručni štab čine domaći stručnjaci. Lično sam takođe bio za to da kraj mene budu ruski treneri s obzirom da ovde zaista ima dobrih, kvalitetnih ljudi u košarci. Veći deo stručnog štaba je određen, ostala je samo još jedna nejasnoća, ali i to će biti rešeno u narednim danima“.
Hajde da se prebacimo na druge košarkaške aktuelnosti. Srbija je takođe nedavno dobila novog selektora. tačnije Svetislav Pešić ponovo će voditi našu najbolju selekciju s nadom da mogu da se ponove rezultati od pre dve decenije. Kako vi gledate na ovaj potez?
“Odličan! Ne samo za seniorsku reprezentaciju, jako je važno to što je kolega Pešić sada maksimalno posvećen samo selektorskom pozivu. Siguran sam da će da uradi sve što može da se reprezentacija organizuje što bolje. I ne samo prvi tim, njegovo iskustvo i stručnost imaće velikog značaja za razvoj mlađih kategorija, da se unapredi omladinski pogon. To je nešto što je bilo potrebno, da neko sa ogromnim, ogromnim trenerskim iskustvom i takvim renomeom na svetskom nivou dođe i preuzme stvari u svoje ruke“.
Da li ste možda imali razgovora sa selektorom po pitanju generacije momaka koje ste vi predvodili donedavno?
“Da, razgovarao je sasvim selektorima mlađih kategorija, mene je pitao za momke koji su bili na Svetskom prvenstvu. Vidi se da je ozbiljno spreman da se uključi i u taj deo posla“.
Ima li u ekipi koju ste vi predvodili materijala za prvi tim?
“Ima, naravno. Samo, ne bih o imenima i ne bih nešto da idealizujem. Potrebno je mnogo, baš mnogo rada i posvećenosti pre svega. O tome je i selektor Pešić pričao, to su dve zaista jako bitne stvari, preduslovi za uspeh. Nije sve idealno, ali uz dobar rad i nadogradnju igrači mogu da dođu do određenog nivoa. Ali ništa ne može bez njih i njihove želje, fokusa, talenta za rad, da si spreman za žrtvu“.
Živimo u vremenima kada reprezentacija, ako možemo tako da se izrazimo, sve manje igra ulogu kod igrača...
“Došli smo u situaciju da su se standardi promenili. Sve se menja, život ide dalje. Ne možemo da poredimo period od pre 20-30 godina i ovo danas. Pogledajte tehnološki napredak, koliko su se stvari promenile u odnosu na te godine. Isto tako se menjaju i odnosi s mlađim ljudima. Što se tiče košarke, jasno je kojim stvarima treba posvetiti pažnju, šta treba korigovati, poboljšati... Košarka takođe treba da nađe neka svoja rešenja“.
S druge strane srpska košarka nalazi se u situaciji koja je prethodnih godina bila praktično nezamisliva – Željko Obradović vodi Partizan, Svetislav Pešić Crvenu zvezdu, a Nikola Kalinić kao jedan od top tri igrača u Evropi na svojoj poziciji nosi dres Crvene zvezde... Da li je ovo najava nekih boljih, drugačijih vremena?
“Iskreno se nadam. Ne mogu da kažem da su protekle godine bile loše, ali bile su neke situacije koje su neizbežne. Da je logično što treneri kao Željko ili Svetislav nisu bili ovde. I Kalinićev postupak je za poštovanje, jer sam siguran da je bio interesantan najjačim klubovima u Evropi...“.
Dok smo razgovarali o odlukama pojedinaca, Zoran Lukić je izneo svoje mišljenje i o promenama na klupskom nivou...
“Ne mogu da ne spomenem Crvenu zvezdu, koja se vratila korenima, igračima iz nekadašnje Jugoslavije. U tim kadrovskim rešenjima vratila se selekciji boraca, igrača koji su spremni da se žrtvuju za rezultat i to je jako bitan detalj, kao i vraćanje Željka ili Pešića. Kalinić je sam izrazio želju da se vrati... Dakle, ima ljudi koji osećaju momenat, osećaju pripadnost klubu, srpskoj košarci. To znači da stvari idu u dobrom smeru“, jasno će Lukić i poručuje:
“Nadam se da sve to neće biti samo puka slučajnost. Dobra je rešenje Saveza sa selektorom, pa Partizan je vratio Obradovića, Crvena zvezda se okrenula opet domaćim igračima... Nije fraza, nešto pozitivno se dešava u srpskoj košarci. Sada samo treba ići dalje, da se nađe način kako da mlađi igrači dobiju veći prostor, da stiču iskustvo, da odu na viši nivo, ne samo da budu u rotaciji u KLS. Sada je potrebno da se naprave sistemska rešenja“.
Šta mislite o poslednjim dešavanjima u evropskoj košarci? Priča se o odlasku Đordija Bertomeua sa čela Evrolige, eventualnom dolasku NBA organizacije na Stari kontinent... Šta bi to značilo za košarku?
“Voleo bih da prestane igranka bez granica u kojoj se nalazimo. Definitivno je potrebno da se nađe rešenje, jer ova situacija u kojoj se nalazimo ne vodi nikud. Svi pričaju o tome kako nešto rade za košarku i u korist košarke. Izvinite, ne treba da vređamo nečiju inteligenciju. Vidi se šta se dešava i koji su problemi koje treba da rešimo. Nadam se da će sve ovo da se završi što pre i dobijemo prava, održiva rešenja“, zaključio je razgovor Zoran Lukić.