Nikola radi što je samo Čemberlenu uspelo

Dobro, jasno je odavno već da je Nikola Jokić igrač za velika dela. Igrač koji pomera i koji će pomerati granice. Već je pominjan u kontekstu poređenja sa čuvenim Viltom Čemberlenom kada je postigao tri tripl-dabla zaredom, što je samo njima dvojici uspelo, a sada je novim takvim skorom protiv Sakramenta Jokić stigao do još jednog podatka koji je samo njima dvojici uspeo - sedam ili više tripl-dablova u sezoni, gledajući centre.

Morate da budete žestoko svestrani da bi vam to pošlo za rukom, a Jokić to svakako jeste. Naravno, Čemberlen je toliko ime da je zaista teško, skoro nemoguće, porediti bilo koga sa njim, ali Jokić pokazuje, i igrački i statistički, da bi mogao barem da krene njegovim stopama ako ovako nastavi.

Manje od pet procenata svih utakmica Čemberlena su prenošene na televiziji, ali po načinu i stilu igre izgleda da je naš Somborac uspeo da "skine" neke od poteza čuvenog Vilta. Neke sličnosti postoje i privukle su pažnju ljubiteljima košarke u Severnoj Americi.

Protiv Sakramenta je imao 20 poena, 11 skokova i 10 asistencija.

Naravno, nije da Jokića hvale samo novinari, hvale ga i treneri, od Grega Popoviča nadalje, ali i saigrači, pa i protivnici. A kada vas protivnici hvale, onda to znači da ste dostigli velike visine.
"Čoveče, Jokić je poseban. On je budući Ol star", rekao je Zek Rendolf, košarkaš Sakramenta i saigrač našeg Bogdana Bogdanovića koji se Jokićem prijateljski zagrlio pre početka utakmice.

Naravno, ne ide sve kao po loju za Nikolu. Ima tu i uspona i padova. Početak sezone nije bio baš najbolji po njega, nekako je sporo ušao u ritam, ali deluje da kako sezona odmiče njegova fizička sprema dolazi do izražaja.

Nije Jokić još na takvom nivou da može da vezuje po 10 fantastičnih utakmica, pa mu se dešavaju i padovi kao protiv Dalasa. Ipak, izgleda da trener Nagetsa Majkl Maloun ima odličan odnos s našim košarkašem.

Njihovi razgovori skoro uvek doprinesu tome da Jokić sledeći meč, pa i neke naredne posle toga, "ubije" protivnika. Tako je bilo i sa Sakramentom.

Glavna "zamerka" Jokiću je da mora da bude agresivniji. A on to uzme kao sunđer i upije. I sve prenese na parket.
"Ne želim da budem tamo i da ništa ne radim. Želim da skačem, da asistiram, dajem poene, da budem agresivan i da budem u igri", kaže Jokić. Praktično odmah usvoji ono što mu se kaže. I zato postaje veliki igrač. 

Denver posle 67 odigranih utakmica ima 37 pobeda i nalazi se na 10. mestu. Juta je deveta sa istim skorom iz istog broja utakmica, a Klipersi su osmi s 36 pobeda, ali i dve utakmice manje od Nagetsa.

Sigurno bi Jokićev tim bio mnogo bolje rangiran da u toku sezone nije gubio takozvane "male" utakmice. One koje je mogao da dobije. Gde je imao prednost, a potom se "izglupirao".
"Potrebna nam je bila ovakva vrsta utakmice. Ne možemo sebi da dopustimo više utakmice u kojima dajemo protivniku šansu da se vrati u meč ili izjednači. Imali smo ih i previše ove sezone", zaključio je Jokić.

Na poslednje tri utakmice Jokić je dao 20, 21 i 36 poena. U tom meču protiv Klivlenda kada je ubacio pomenutih 36 poena, imao je i 13 skokova, šest asistencija i 85% šut iz igre. Imate jednom pravo da pogađate kome je to jedino pre Jokića u istoriji uspelo...

Piše: Strahinja KLISARIĆ
Foto: Action images