Nikola 2016 vs Jokić 2024: Nebo i zemlja! Sada su svi uslovi ispunjeni da vodi Srbiju do postolja

Počinjemo da brojimo sitno, manje od 20 dana ostalo je do prve utakmice Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu! Odmah su nam se karte otvorile tako da idemo na verovatno najjači američki sastav u poslednjih deceniju i po - neki tvrde i u istoriji košarke - zbog čega se košarkaški svet našalio kako je četvorostruki uzastopni olimpijski šampion morao da pošalje tešku artiljeriju da bi zaustavio jednog čoveka, najboljeg na svetu - Nikolu Jokića.

Naš narod će, malo u šali, malo u zbilji, da kaže kako stvarno jeste tako, no svima je jasno koliko je slab plasman na prošlogodišnjem Mundobasketu udario na sujetu inače surovo dominantnim Amerima. Ima toga, a opet i želje Lebrona Džejmsa da oko sebe okupi 'tim snova' kako bi na pariskoj sceni sve zvečalo od oduševljenja kada se pojavi američka košarkaška reprezentacija.

Imaju Amerikanci puno pravo da sebe gledaju kao apsolutne favorite, da razmišljaju o petom vezanom zlatnom odličju i objektivno im nema ravnih. Odmah iza su Francuska, Kanada i Srbija, u borbi za medalje su viđeni još Nemačka, Australija i Grčka. Svako od njih ima svoje superzvezde i tajna oružja, nama se u nosećim ulogama 'crtaju' Nikola Jokić, Bogdan Bogdanović i Vasilije Micić, s tim da će Igre u Parizu biti poseban test za alfu i omegu Denver Nagetsa.

Nije isključeno da su ovogodišnje Olimpijske igre možda i poslednje za deo sadašnje generacije i da ćemo u Los Anđelesu 2028. gledati neka druga lica. Ipak za somborskog asa drugo učešće na najvažnijem sportskom događaju dolazi osam godina posle prvog pojavljivanja, u Riju. Srbija je tada uzela srebro posle izgubljenog finala upravo od Amerikanaca - sa kojima smo se, baš kao što ćemo i sada, sastali takođe i u grupnoj fazi - dok je Nikola Jokić tada bio maltene na početku igračke karijere. Tačnije, tek je završio svoju prvu NBA sezonu u Nagetsima, kada se još nije u potpunosti znalo da će oko njega da se gradi kompletan tim franšize iz Kolorada.

“Jokiću je reprezentacija 2016. godine došla posle prve NBA sezone. Nije bio ni blizu ovog nivoa ni atletski, ni košarkaški, samopouzdanjem, ni svim drugim stvarima koje su mu doneli uspesi u poslednje tri-četiri godine. Ali i tada je pokazivao sve ono zbog čega je otišao u NBA ligu, a to je pre svega enormni talenat. Prosto, to nije bio Nikola Jokić na kojeg smo navikli sada, kada je najbolji igrač na svetu i tri puta MVP, šampion NBA lige“, priča za Mozzart Sport Jovica Antonić, dugogodišnji trener u stručnom štabu reprezentacije kod Saše Đorđevića, a nadovezuje se još jedan član tog sastava Miroslav Nikolić.

“Nikola Jokić je uvek dobrodošao. Zna se ko je glavna zvezda, očekujem da će dati ogroman doprinos ekipi. Ove godine se nadamo medalji, imamo jako dobru ekipu i dosta kvalitetnih pojedinaca, pa i podmladak u Nikoli Joviću. Na svakom mestu imamo po dva igrača. Biće dosta odličnih ekipa u Parizu, ali se nadam da će Jokić kao 'pet' da odigra dobro. Jokić je po meni igrač koji nema pravu poziciju. On je plejmejker u svom telu, sposoban je da uradi mnogo više nego što bi bilo koja 'petica'. Neverovatno je sposoban i pomoći će mnogo reprezentaciji svojim prisustvom. Nikolu ne mogu da brane, raznovrstan je“.

Kao neko kome je Rio bio prva reprezentativna akcija u seniorskoj karijeri, Jokić je tada bio važan deo sistema Saše Đorđevića, ali su igru nosili drugi. Pre svih Miloš Teodosić kao prva violina reprezentacije i apsolutni lider, zatim Bogdan Bogdanović i Miroslav Raduljica, tek onda Nikola Jokić. U Tokiju nas nažalost nije bilo posle nezaboravnih scena sa kvalifikacionog turnira u Pioniru, pa smo u Manili prošle godine naplatili taj propust osvajanjem svetskog srebra što nas je rasteretilo mučnih razigravanja u prvim danima jula.

Nikola Jokić je od Rija do Pariza prošao stazom kakvom nije nijedan srpskih košarkaš u dugoj i prebogatoj istoriji. Postao je noseća zvezda jedne NBA franšize, trostruki MVP, šampion najjače lige sveta i najkorisniji igrač finala. Ostvario se kao čovek, oženio dugogodišnjom partnerkom i postao otac. U zenitu je košarkaške karijere i pre svog 30. rođendana (19. februar) ima šansu da ostvari verovatno jedini sportski cilj koji nije dosad ispunio - da bude nosilac Srbije u osvajanju medalje.

Ima vrsni centar u svojoj kolekciji srebro iz Rija, ali ne može baš da se kaže da je ona imalo njegov potpis kao što je, na primer, to bilo sa NBA titulom prošle godine. Niko ne namerava da umanji njegov tadašnji doprinos, samo je prosta činjenica da se Nikola Jokić kao košarkaš drastično promenio u svakom pogledu gledajući ono što je bio 2016. godine i ono što rada danas. Tada je bio veliki talenat na putu ka zvezdama, sada je najbolji košarkaš na svetu i neko ko je prošao gotovo sve što jedan sportista može.

“Sazreo je mnogo sa godinama. Imaće jako dobar tim iza sebe, sjajne saigrače uz sebe, zato i očekujemo svi mnogo ne samo od njega, već i od ostalih. Sa njim smo mnogo jači. Javio se na vreme, što je takođe mnogo bitan momenat, da se uigra, da napravi dobru saradnju sa saigračima“, kaže Nikolić, a doskorašnji koordinator mlađih kategorija Crvene zvezde dodaje:

“Jokić je danas igrač koji svakog saigrača čini boljim, neko ko tim pravi boljim. Okupan je skromnošću, spreman je uvek i svuda, u svakoj ekipi da joj se podredi i da ogroman doprinos. Teško je meriti Nikolu Jokića sada i pre pet ili osam godina. To su potpuno različiti košarkaši. On je realno eksplodirao od 2019. godine i postao sinonim pameti, inteligencije, svega najkvalitetnijeg i to ga je dovelo do toga da postane najbolji na svetu. Ne samo on, već Bogdan, Vasa i svi ostali igrači koji su bili sa nama i tih godina. Posle pet-šest godina svi oni su stasali, prošli su bubice, dokazani su, kvalitetni, povećali kvalitet... Nikola će ovaj tim, koji je i prošle godine bio drugi, obojiti na najbolji mogući način jer je pre svega jako kvalitet čovek, dokazan i koji će praviti igrače, ma kako se oni zvali, boljim. Taj tim će imati neverovatnu hemiju pored njega kao vođe. Zato imam najveća moguća očekivanja i očekujem najbolje rezultate“.

Odlazak na postolje u opremi Srbije i medalja koja bi narod asocirala na njegove briljantne role i klasu kakvu je pitanje kada ćemo i da li ćemo ponovo da imamo u skorije vreme, došla bi kao apsolutni vrhunac. Setimo se koliko je srebro u Manili bilo značajno za ceo tim. Pa ipak na pomen prošlogodišnjeg Mundobasketa prve esocijacije su Bogdan Bogdanović kako "trči u istoriju" ili Aleksa Avramović kako 'hapsi' NBA asove i postaje apsolutni idol nacije. To je ono što donekle nedostaje Nikoli Jokiću. I ma koliko se možda selektor Svetislav Pešić ljutio što svi pitaju za Jokića i pričaju o njemu, ipak je najbolji na planeti i to ekipi iz Manile daje posebnu dimenziju. Posle dve propuštene šanse, na Mundobasketu 2019. i Evrobasketu 2022, kada se 'crtalo' da kao centralna figura vodi Srbiju do postolja, želja da napravi iskorak je i u njemu verovatno nikad veća.

“Na Mundobasketu 2019. godine mi smo u selektiranju tima imali problema što su nam se pred kraj priprema povredila dva važna igrača, Miloš Teodosić i Dragan Milosavljević, zbog čega smo krenuli sa većim brojem visokih igrača, odnosno 'petica', dok su na 'četiri' bili Bjelica i Birčević. Tada smo kalkulisali da bi Jokić sa svojim talentom mogao da odgovori na poziciji 'četiri'. Da se razumemo, kada imaš igrače koji su 'četiri-pet', to je isto. Vi Jokića možete da stavite na 'pet' i uparite ga sa 'četvorkom' ili 'peticom' i isto vam je, ako je on u posedu lopte. To je ono što on radi sada, kreira igru bez obzira na to ko je pored njega. Nije po meni to tada bio problem, što ga je Đorđević stavio na 'četiri', pa nismo uzeli medalju. Ne, tada se isto sve vrtelo oko njega, ali on je tada došao sa 20 kilograma više, sve vreme je uz njega bio trener iz SAD koji je uspeo da mu svede kilažu, ali on tada nije bio spreman. To je tada bio najveći problem što nije bio na nekom, očekivanom nivou“, priseća se Antonić.

Bogdan Bogdanović i Nikola Jokić (©MN Press)

U pohodu na medalju zakopala bi se i netrpeljivost koju deo nacije ima prema Denverovoj udarnoj violini zbog svih turnira koje nije odigrao, iako niko sa realnim pogledom na košarkaška dešavanja ne bi mogao da mu zameri, recimo, prošlu godinu kada jednostavno nije mogao. Kod takvih bi njegov status jednog od najvećih srpskih košarkaša svih vremena bio dodatno zacementiran, dok bi eventualno zlato - niko ne kaže da mora, ali bi svako voleo najsjajnije odličje - verovatno još i lepše uobličilo karijeru momka koji nas godinama uveseljava kada ga gledamo na košarkaškim parketima širom SAD.

Može se reći i da je Jokić sa dva pomenuta reprezentativna neuspeha. osetio gorčinu koja ume da promeni čoveka. Uostalom, već se pokazalo da je kroz ta, neprijatna iskustva, preležao 'bubice' na putu do uspeha. Posle Kine je prvi put vodio Denver do konferencijskog finala, mada nije imao mogućnost da ode u Tokio, dok je nakon Berlina doneo Nagetsima prvi šampionski prsten. Osetio je kako je biti na vrhu i tu se možda krije motiv više da Srbiji donese novu radost i rezultat za ponos. Uostalom, svako ko je pričao o Jokiću, prstenu iz 2023. i njegovom uticaju na Denver, nije krio koliko je kao lider, pa i osoba skroman i čvrsto stoji na zemlji. Ista iskustva nose i oni koji su sa njim radili u reprezentaciji.

“Nikola je divan čovek, sportista. On je uvek bio posvećen, radio je maksimalno koliko je mogao, uvek bio sa ekipom... Pozitiva u smislu svega onoga kako igrač treba da se ponaša kada dođe da bude 45 dana sa reprezentacijom. Nosilac svega pozitivnog, retki su takvi igrači, za koje možeš da kažeš da je u svemu bio top. E, on jeste. Od hotela, putovanja, treninga, utakmica, priprema, posle mečeva... On je bio u svakom smislu nešto najpozitivnije što jednoj ekipi može da se dogodi“, poručio je Antonić, a Nikolić naglašava:

“On je oduvek bio kao 'lutka', sjajan čovek za saradnju i ništa se nije promenio sa godinama. Nikada se nije ponašao nadobudno, uvek je bio na zemlji. Na svakim pripremama je bio uz ekipu, to je uvek bilo važno. Imamo sjajnu hemiju i sada, svi su dobri momci, Nikola je po meni vođa, odmah uz njega Bogdan i Micić. Ostali znaju šta treba da rade“.

Nije, naravno, Nikola Jokić u svemu tome sam. Bogdan Bogdanović je odavno lice reprezentacije Srbije, Vasilije Micić ima svoje izazove koje želi da ispuni kroz uspeh Srbije, Aleksa Avramović i Marko Gudurić takođe. Mnogo zavisi i od ostalih članova tima, jer nikada se nije desilo da sve zavisi od pojedinca, već celine koja čini reprezentaciju.

Srbija ima lepu priliku da uradi nešto značajno u Parizu uprkos neverovatnoj konkurenciji, da postavi nove standarde za buduće generacije i da svako ko bude na Igrama postane besmrtan. Takve stvari daju jedinstven pečat avanturi koja se zove sportska karijera.

“On je ostvaren košarkaš i čovek. Kada je doneo odluku da će da bude sa ekipom, kao što jeste, znači da ima maksimalnu motivaciju da bude tu i spremi se sa ekipom. Nema tu kalkulacija, manje energije, želje i emocija. Kada je tu, on je tu. Posle 2019. odigrao je mnogo bolju sezonu nego posle 2016, pa je posle 2022. postao šampion NBA. On je na zemlji, zna kojim putem ide, a kada je prisutan, onda je tu 100 odsto. On je blago i ne sumnjam da će zajedno sa Bogdanom, Vasom i ostalima uraditi maksimum da nas obraduju. Bogdan i on su dvojica asova, nosioci, igrači spremni da nose ekipu i budu maksimalno posvećeni timu. Da budu sve što jednom timu treba. Imamo veliki kvalitet i u ostalih deset igrača, ma ko tu bio, tako da sam optimista kada je ova akcija u pitanju“, zaključio je Antonić.