Nikada ne komentarišem suđenje, ali...

“Nikada ne komentarišem suđenje...“

Uobičajena fraza koju igrači ili treneri često ponavljaju kao papagaji. Neki se toga drže slepo, većina pak ima granicu preko koje ne može da trpi. A, igračima Evrolige očigledno je odavno „prekipelo“, pa smo samo u ovoj sedmici videli kako Vejd Boldvin nasrće na sudiju Marćina Kovalskog, otvoreni intervju Kendrika Nana u kojem je rekao da arbitri užasno rade posao, na kraju i Čimu Monekea dok na društvenim mrežama moli za neko rešenje...

Jasno, ima tu i preterivanja, sujete i frustracija igrača zbog dešavanja na terenu, ali kako se ono “nikada ne komentarišem suđenje“ pretvorilo u svakodnevne izlive besa prema arbitrima jasno je da ima i povoda za toliko nezadovoljstvo i sve se više čini da bi u moru problema kojima Evroliga mora da se pozabavi sudije čine prilično bitnu stavku.

Scena sa kraja utakmice u dvorani "Fernando Buesa", kada je Vejd Boldvin loptom gađao sudiju Marćina Kovalskog i zatim mu se uneo u lice, svedoči o tome da je “slon u sobi“. O tom slonu igrači kao glavni akteri više ne žele da ćute. Ne žele više da se ova tema ignoriše, već da se nešto promeni.

Da nije bila u pitanju bezazlena reakcija pokazuje i poruka Boldvinovog rivala Čime Monekea. Centar Baskonije je na društvenim mrežama postavio poruku sledeće sadržine:

“Potrebno je nešto uraditi povodom sudija, molim vas“.

Veče pre nego što je vedeta Makabija izgubila razum, a njegov kolega iz Baskonije potvrdio da nešto nije u redu, oštru kritiku na račun sudija uputio je Kendrik Nan. Američki bek je nakon pobede nad milanskom Olimpijom ukazao na loše suđenje Damira Javora, Gitisa Vilijusa i Kristapsa Konstanitovsa. Iako nije konkretno rekao kome zamera na odlukama koje po njegovim merilima nisu bile dobre, očigledno nije jedini koji smatra da suđenje nije na nivou renomea Evrolige,

“Uprkos pobedi od 20 razlike, čoveče, sudije su bile užasne i neko bi trebalo da preuzme odgovornost za to kako oni vode utakmice. Ako niko neće to da kaže, onda igrači moraju da kažu. Mogu da misle šta god hoće, ali sudije moraju mnogo bolje da rade svoj posao“, poručio je košarkaš sa oko 200 utakmica u NBA ligi.

U prvim danima 2024. godine Majk Džejms je upirao prstom ka menadžmentu Evrolige zbog sudijskih odluka u meču sa Panatinaikosom. On je uputio snažnu poruku, frustriran zbog teškog poraza Monaka (63:88).

“Muka mi je više od nepoštovanja. U ovoj ligi sam deset godina i sada odjednom ne mogu više da dobijem faul. Dobijam tehničku na svakoj utakmici zbgo toga što ste svi sje**ni. Radim na sebi svakog leta, radite i vi na sebi“, napisao je Džejms i zatim priložio isečak snimka kontakta za koji su sudije procenile da nije bilo elemenata za faul, dok je on od početka bio uveren da je oštećen.

Nije Majk Džejms jedini košarkaš Monaka koji je imao zamerke na rad delilaca pravde. Podsetimo, Donatas Motejunas je u kameru striming servisa Evrolige “Skweek“ bez pardona rekao da su Kneževi oštećeni u porazu od Partizan Mozzart Beta na parketu Beogradske arene. Konkretno, zbog toga što je litvanski centar zaradio nesportsku grešku na 9,8 sekundi u poslednjem minutu produžetka. On, kao i njegovi saigrači, smatrali su da domaćin prethodno nije uspeo da prenese loptu na protivničku polovinu za osam sekundi.

“Igrali smo pet protiv osam, eto, rekao sam. Ne znam šta da kažem. Sramno je sve ovo za Evroligu. Ono što se desilo sada je sramota za Evroligu. Nikada u karijeri ne govorim o sudijama i lošim odlukama, ali ovo je još jedna u nizu. Nedavno smo igrali i utakmicu kod kuće gde se dogodila slična situacija, prijavili smo osam detalja, od čega šest grešaka. Interesuje me šta će biti posle ovoga“, rekao je Motejunas i zatim na društvenim mrežama napisao:

“Neko mora da pogleda celu utakmicu još jednom. Mnogo je bilo jednostranih odluka tokom poslednjih nekoliko poseda na utakmici“.

Njemu su se kasnije u kritikama prikljućili Džeron Blosomgejm, Metju Strazel, Džon Braun i Alfa Dijalo...

“Ne možeš da pobediš kada igraš pet na osam. Jednostavno je nekada nemoguće dobiti u Beogradu“, napisao je Strazel.

Rezultat svih poruka bio je saopštenje Evrolige u kojem su priznate tri sudijske greške, uz detaljno objašnjenje spornih situacija koje su prijavljene delegatu.

Pre nego što se razišao sa Asvelom, Đanmarko Poceko je takođe u kameru držaoca televizijskih prava, mada ne direktno, rekao da je razočaran zbog sudijskih odluka i da traži poštovanje.

“Ponosan sam na svoje momke. Zaslužili smo pobedu. Naravno, Monako je igrao dobro. Čestitam mom prijatelju Saši Obradović i svim igračima. Ali, nisu nam svi na parketu ukazali poštovanje i to mi se uopšte ne dopada. Zaslužujemo poštovanje, borimo se, radimo jako, zaslužujemo da dobijemo istu šansu za pobedu kao i naš protivnik. Jako sam ljut“, poručio je Italijan, a kada ga je voditeljka pitala da li misli na suđenje uzvratio je:

“Želim poštovanje, želim poštovanje“.

Jedan od redovnih kritičara Evrolige i njihovih arbitara je i prvi čovek Panatinaikosa Dimitris Janakopulos. U jednom od svojih redovnih obraćanja putem mreža, osvrnuo se na suđenje u prvom meču i trijumfu Panatinaikosa nad Monakom, ističući da smatra kako je Marijus Grigonis bio fauliran na šutu za tri poena, ali je reakcija izostala.

“Draga Evroligo, znate li da biste nas peti put 'krali' ove sezone, da Grigonis nije pogodio šut? Jer, postojao je faul na šutu za tri, koji nijedan sudija nije video“.

Bez pardona govorio je i nešto ranije, o suđenju u porazu od Partizan Mozzart Beta posle produžetka, iako je PAO u četvrtoj deonici imao deset poena više.

“Bez obzira na to koliko Arapa doveli i njihovih petrodolara, sa ovim nivoom suđenja, nijedna ozbiljna firma neće želeti da investira novac i dovodi se u vezu sa ovim cirkusom“.

I Džejms Naneli je posle istorijskog preokreta i trijumfa nad Makabijem (88:79) i nadoknađenog minusa od 16 poena u trećoj deonici imao šta da kaže na temu arbitara...

“Isključen sam zbog dve katastrofalne odluke. Prva manje više, ali druga... Želim da znam postoji li način da igrači prijave sudije, kao što postoji obrnuto. Nekim od sudija tek tako prolaze neke odluke... Ne kažem ništa loše o njima, greše nekada i oni, ali mislim da poslednja odluka nije bila ispravna. Naročito u tom trenutku utakmice. Nisam ga udario laktom uopšte. Bio je to flop, po mom mišljenju. Nisam ga udario laktom, već bicepsom. Sudije su gledale snimak, kao što i treba, ali se ne slažem sa konačnom odlukom. Želeo bih da pričam sa nekim iz Evrolige, jer je nekada teško pričati sa ovim sudijama“.

Svoje nezadovoljstvo arbitrima nije krio ni Miloš Teodosić u vreme kada je još nastupao za Virtus iz Bolonje. Bilo je to pre nešto više od godinu dana, kada je u neizvesnoj završnici meča sa Olimpijakosom srpski as isključen zbog dve tehničke, nezadovoljan poslom koji su radili Matej Boltauzer, Miloš Koljenšić i Karlos Peruga. Teodosića je rezignirao faul dosuđen nad Semijem Odželejom, a u njegovu odbranu je posle utakmice stao Serđo Skariolo.

“Igrači i treneri prave greške, ali ne sećam se ovakve serije sudijskih grešaka, pogotovo u poslednjim minutima meča, a dosta sam star. Sve sam opet pogledao i odlepio sam! Ali i sudije greše“, rekao je Skariolo i dodao:

“Ovo su situacije u kojima morate da kontrolišete svoje nerve jer će vas emocije naterati da stvari vidite subjektivno. Ali ovo večeras je bilo teško progutati. Mnogo teških situacija na kraju, ali mi smo debitanti i moramo da trpimo. Da izdržimo nekoliko godina, nadam se da ćemo moći“.

Niko ne želi da “crta metu“ na čelu arbitrima, pogotovo niko ne želi da se ponavljaju scene i rasističke uvrede kakve je sudija Žozef Bisanž doživeo u meču Olimpijakosa i Valensije u Pireju. Grčki velikan reagovao je ekspresno i doživotno suspendovao izgrednika, ali svakako potrebno je da se uradi više kako bi se zaštitile sudije. Takođe je neophodno i da se naprave konkretniji koraci kako bi se zaštitili igrači.

Ma koliko subjektivan bio osećaj da su sudije napravile grešku, sve se češće u praksi pokazuje da se iste potkradaju i neretko utiču na konačni ishod utakmica. Čuveni arbitar Luiđi Lamonika je svojevremeno govorio o tome da nijedan sudija nije bezgrešan i da svako treba da se pogleda u ogledalo i radi na sebi, ali da je neke stvari nemoguće izbeći.

“Jedna od fundamentalnih stvari sudijskog posla je da sagledaju kako rade svoj posao i pokušaju da shvate gde prave greške. Znamo da je nemoguće da sudije rade bez greške. Važno je da, ako shvatimo da smo je napravili, shvatimo i šta je uzrok ili razlog toga. Greške mogu da se dogode u različitim situacijama, zbog pozicije na parketu u trenutku nekog događaja, ili zbog toga što se prati lopta u trenutku kada se nešto dogodi. Lako je kritikovati sudije, mi nemamo mehanizam da se branimo. Najlakše je kritikovati sudije. Svima je najlakše da odgovornost prebace na treću stranu i tako opravdaju poraze“, pričao je Lamonika.

Kako je nedavno rekao i Aleksa Avramović, sudije su živa bića i svima se dogode greške. I to treba razumeti. Takođe, rešenje problema nije upiranje prstom, već sistemska reakcija, zajednička akcija koja bi dovela do toga da se nešto promeni nabolje. Od kvaliteta suđenja, pa i samih sudija. Nije problem samo u takmičenjima pod okriljem Evrolige, za FIBA arbitre odavno se govori da nisu dostojni nivoa i okruženja u kojem rade.

Niko nije savršen, niko nije bezgrešan, pa ni delioci pravde koji na svojim leđima nose ogroman teret. Nisu ni košarkaši, narodski rečeno, cvećke, pa baš zato ništa se neće postići ako se lopta prebacuje iz jednog polja u drugo. Propusta je bilo i biće, ipak možda je došlo vreme da se otkrije uzrok sve češćih nesuglasica, nezadovoljstva i javnih istupanja igrača, trenera i sportskih radnika, te da se poradi na rešenju. Da se više problemi ne guraju pod tepih...

Urednik specijalizovanog košarkaškog portala Donatas Urbonas imao je zanimljiv članak na temu sve dužeg trajanja utakmica u elitnom takmičenju i čestih pregledanja snimaka zbog “čelendža“ i generalno neusaglašenosti sudija kada se donosi neka odluka zbog čega se gubi na intenzitetu, tempu i ritmu. Zaključak teksta bio je da je “vreme da se pritisne dugme za restart Evroliginog pravilnika“. To mora da važi za sve, između ostalog i sudije kako bismo konačno izašli iz začaranog kruga optužbi i došli do konkretnih rešenja.