Nije smak sveta

Eto, dođe i prvi poraz za košarkaše Crvene zvezde u Evroligi. Pa šta. Nije smak sveta. To je, poznavajući zakon sporta, pre ili kasnije moralo da se dogodi. Izgubiti na način na koji su crveno-beli izgubili od Barselone, iako možda jeste frustrirajuć, definitivno nije onaj posle kojeg treba da se pada u očajanje. Da se razumemo, bilo je i te kako loših odluka u završnici, nerezonskih šuteva, nepromišljenosti i brzanja, međutim, izabranici trenera Janisa Sferopulosa su u 45 minuta ljute košarke (94:98), u većinskom delu prikazali igru zbog koje sa pravom mogu ohrabrujuće da gledaju na svoje šanse za top osam.

Činjenica je da srpski i regionalni šampion nije bio na identičnom defanzivnom nivou kao u susretima sa Baskonijom i Fenerbahčeom. Primljena 84 poena u regularnom delu, to jest 98 za ceo meč, nije lepa reklama za ekipu koja je sebi krenula da gradi reputaciju u tom kontekstu. Pritom, Zvezda je dozvolila ono na šta je bila upozoravana sijaset puta pred duel sa Kataloncima. Dozvolila je da Kevin Panter raspoloženje iz utakmice sa Monakom, prenese i na jučerašnji okršaj i u Beogradskoj areni radi sve ono što je tako dobro radio kada je bio igrač najvećeg rivala. A, zaustavljanje njega, moralo je biti primarni zadatak.

"Bila je velika borba, oba tima su želela da pobede, derbi meč od starta pa do kraja. Imali smo rano vođstvo, ali gledajući naše standarde odbrana nam nije bila dovoljno dobra. Postizali su lake poena, pogotovo u prvom poluvremenu. Bila je 50:50 utakmica, Barsa je pogodila te neke teške šuteve i pobedila", kazao je trener Sferopulos posle meča i tako jasno stavio do znanja šta je bio glavni uzrok poraza.

Neko će se uhvatiti za situaciju kada je Jago dos Santos podigrao nerezonsku trojku sa devet metara, još više i onu situaciju kada se spetljao i nije uspeo da prevede loptu na vreme sa svoje polovine. Beše i ono promašeno slobodno bacanje Ajzee Kenana, kao i faul u napadu Nemanje Nedovića. I, da, svi ti detalji zajedno su naposletku odveli crveno-bele do prvog poraza u ovogodišnjoj evropskoj epizodi. Međutim, treba sagledati širu sliku.

Prvi utisak te šire slike jeste upravo omaleni Jago. Momak koji je od starta sezone zbog loše forme bio najviše nipodaštavan i osporavan od stane javnosti, protiv Barselone je prezentovao odlike koje su mu prošle godine donele zvanje heroja. Brazilski plejmejker je meč okončao sa 23 poena (5/7 za dva, 2/4 za tri, 7/8 sa penala), bio konstantna napast po rivala i čovek koji bi bez sumnje bio među najzaslužnijima za veliki trijumf da je došlo do njega. Možda čak i najzaslužniji. Ovako ga možda neki gledaju kao na krivca zbog situacija u završnici regularnog dela, pa i u produžetku, ali zaboravljaju da je Jago doneo svom timu dodatnih pet minuta i uopšte ga doveo u situaciju da sruši protivnika nalik Barseloni.

Ovakva partija prošlogodišnjeg MVP-ija finalne serije ABA lige bi mogla da znači mnogo više nego što bi značila eventualna pobeda. Mnogo više na dužem planu pošto bi dobijanje Dos Santosa u sjaju u kojem je bio lani, bio pravi džekpot za nastavak sezone. Uz njega, treba pohvaliti još jedan vredan nastup Majka Dauma koji pokazuje da u njemu ima mnogo više nego što su mnogi mislili. Da nije tek igrač zadatka, doveden da popuni prazne minute, već velika snaga tima i neko ko kako šutem spolja, tako i pozicioniranjem u reketu, može da čini mnogo toga dobrog.

Takođe, ne bi bilo fer da se ne pomene partija Nikole Kalinića. Iskusno krilo je neko ko na startu takmičarske godine, verovatno ima i najveću konstantnost u ekipi. Svojim primerom vodi. Vratio se po drugi put u voljeni klub sa željom da ponovo bude važan što je između ostalog i sam priznao. I da pokaže da u njemu još uvek ima reprezentativnog kvaliteta. Bez sumnje. Sa 19 postignutih poena (5/6 za dva, 2/2 za tri, 2/6 slobodna bacanja) uz tri skoka i jednu asistenciju te valorizacijom 23 je posle Jaga bio najefikasniji pojedinac u Zvezdi, ali i definitivno najkonstantniji u poraženoj ekipi.

Svi ovi primeri ukazuju na to da je u okršaju sa španskim velikanom, bilo mnogo više pozitivnih nego negativnih stvari i da se na njima treba graditi optimizam za dalje. Jer, ako tri pobede ne znače evropsko proleće i plasman u plej-of, tako onda ni jedan poraz ne znači katastrofu od koje nema dalje. Baš, naprotiv. Odavde, iz pozicije u kojoj se Zvezda sada nalazi, može da se ide puno dalje.