Nije problem poraz, već igra

U izjavi posle jučerašnjeg poraza od Budućnosti uz zvuk sirene, Vlado Šćepanović je nekoliko puta pogodio suštinu. Rečima da se "posle ovakvih utakmica tim postaje ili nestaje" ušao je u srž onoga s čim se Partizan susreo na startu takmičarske 2020/21. Roster je ostao gotovo netaknut u odnosu na prošlu godinu i možda se nije mnogo toga promenilo u sistemu rada od odlaska Andree Trinkijerija, ali Partizan i dalje nije tim. Nije jedinka okupljena oko iste ideje i ne dišu svi kao jedan, što je bio slučaj u sezoni koja se nije završila...

I tu leži možda najveći Partizanov problem - što je postao talac sopstvenih očekivanja. Ona su lani bila opravdano velika, jer je Partizan vođen mastermajndom celog projekta Andreom Trinkijerijem uporno iznosio argumente da zaista jeste stvoren za velika dela. Ali ne vredi sada vraćati se na ono što je bilo jer nikada nećemo dobiti odgovor da li bi Partizan zaista nastavio da jaše na talasu neverovatne eurofije i odlične igre, te osvojio sve. Važno je ono što se dešava sada. Partizan posle četiri utakmice ima tri poraza.

Da se odmah razumemo, poraz kao konačni ishod prvog velikog derbija u sezoni nije problem. Već igra. Partizan na parketu izgleda loše, neorganizovano. Tek na momente lucidno, hrabro i borbeno, baš kao u onoj seriji 16:0 s kraja treće četvrtine kada je Parni valjak velikim zalaganjem u odbrani uveo Budućnost u šestominutni post i problem da iskreira dobru poziciju za šut. Partizan se tada vratio iz dvocifrenog minusa i poveo sa šest poena na uvodu poslednje deonice. Kako Šćepanović posle utakmice reče - igrači su tada pokazali karakter. S tim što je ta, toliko prepoznatljiva crta Partizanove igre, godinama usađivana u klupski DNK, identitet, brzo iščezla. Umesto da prelome utakmicu, crno-beli su uporno i bespotrebno pružali ruku spasa jednom od glavnih konkurenata za titulu. Tako se došlo do produžetaka, rezultatske klackalice i one trojke Kodija Miler Mekintajera uz 1,3 sekunde na semaforu, te nokauta gotovo usamljenog Danila Nikolića koji nije imao promašaj za ceo meč!

Pomenuo je Vlado Šćepanović mnoge faktore koji su uticali na poraz od Budućnosti - od devet promašenih slobodnih bacanja (23/32) - 13/21 protiv Huventuda, 21/30 protiv Venecije -, preko neiskošćenih situacija na otvorenom šutu (8/31 za tri) - 7/21 protiv Huventuda, 6/22 protiv Venecije, 8/24 protiv Borca -, do slabe komunikacije iz koje je Danilo Nikolić zadao fatalni udarac uz zvuk sirene...

Stefan Janković (©KK Partizan)

Partizan je i od unutrašnje linije dobio premalo. Ne radi se samo o poenima kojih je, donekle, bilo u solidnom broju, već se misli na sveukupni doprinos. Erik Mika jeste skupio 12 poena, ali je dobru porciju ubacio kada je Budućnost ostala bez Vilija Rida i Melvina Edžama. Rašon Tomas posle odlične role protiv Venecije sinoć kao da nije ni bio tu - zbog svađe sa Šćepanovićem završio u svlačionici -, Stefan Janković dodao je samo šest, a Nikola Janković i Vil Mozli po tri poena. Utisak je da su mogli i morali više. U zagrađivanju, odbrambenim rotacijama, da budu agresivniji na obe polovine i više se nude saigračima kako bi razbili monotoniju u kojoj je sve zavisilo od raspoloženja Ognjena Jaramaza ili Kodija Miler Mekintajera. Šut je promenjiva kategorija, dođe i ode kako se menja ritam sezone, a ako budu dovoljno uporno crno-beli će preležati te dečje bolesti pre nego što situacija postane kritična, ali... Partizan mora prvo da se reši duhova prošlosti.

Vratićemo se na drugi pasus teksta i deo "talac sopstvenih očekivanja". U Partizanu kao da se još nije dogodilo ono sistemsko resetovanje, jer se i dalje na košarku gleda iz prošlog vremena. A ne bi smelo da bude tako. Andrea Trinkijeri nije više tu, a ma koliko Vlado Šćepanović poznavao navike italijanskog stručnjaka u višegodišnjem zajedničkom radu nikada neće to biti ONAJ Partizan, s garantovanom prednošću domaćeg terena u Jadranskoj ligi i Evrokupu. Ni igrački kadar nije potpuno isti, iako je veći deo nosilaca ostao, pa je neozbiljno razmišljanje da ovaj tim posle svega može da bude na istim talasnim dužinama. Ni timska hemija (trenutno) nije blizu one prošlogodišnje. Vlado Šćepanović je u razmaku od nekoliko dana bio u raspravi s dvojicom važnih igrača. Prvo s Nemanjom Gordićem protiv Venecije, da bi sinoć Rašona Tomasa poslao u svlačionicu.

O tome šta je Partizan imao prošle sezone, setiće se navijači, pričali su svi. Prvi među njima kapiten Novica Veličković, koji je poraz od Budućnosti ispratio u civilu zajedno s Brajanom Angolom.

"Ove godine smo imali neverovatnu hemiju koju smo stvorili u prvom delu sezone, kada se dešavalo da nismo kod kuće po sedam dana, pa dođemo samo na dan i opet odemo na seriju gostovanja. To nas je zbližilo. Bukvalno je svaku utakmicu neko drugi kliknuo. Iskreno, dugo nisam video skup igrača gde niko ne gleda sebe, već tim. Siguran sam da će se dobra hemija ponoviti i naredne sezone", izjavio je Veličković na oproštajnom meču Dejana Milojevića u junu ove godine.

Vlado Šćepanović (©Star Sport)

Vlado Šćepanović je na sebe preuzeo veliku odgovornost. Kao trener malog iskustva u samostalnom radu - kratko vodio Budućnost, pa otišao - na svoja leđa je uzeo teret s kakvim bi se retko ko uzeo u koštac. Pogotovo kada lestvica još od marta stoji jako visoko. Gledajući samo ove aspekte, potrebno je vreme da Šćepanović raste kao strateg. da bi i Partizan porastao s njim. Da se zajedno pronađu na taktičkoj i psihičkoj bazi. A, ako je već odlučeno da nekada rasni šuter bude izabran za šefa stručnog štaba, onda mu treba dati vreme. Jer, od trenutka kada se zvanično prebacio za jednu stolicu pored, ušao je u sistem s kakvim se ni sport, ni cela planeta nisu suočili u modernom vremenu - pandemijom koja je sve poremetila. Od samog odvijanja priprema, do nedovoljno kvalitetnih kontrolnih utakmica, što je Partizan dovelo u trenutnu poziciju.

Partizan je kovač sopstvene sudbine. Tek onog momenta kada se bude skroz zaboravilo na prošlogodišnje rezultate i zaista okrene novi list, Partizan će moći da krene dalje i napreduje. Očekivanja moraju da se dovedu u istu ravan sa činjenicama. I da onda postepeno rastu kako prolazi sezona. U suprotnom, stvari bi mogle da idu samo nizbrdo...