Nesuđeno plemstvo stiže u Evroligu: Prisebnija verzija Janakopulosa, Mirotićevo hodočašće i srpski Samokov

Bila je prva polovina 20. veka i Jevreji nisu imali svoju državu u tadašnjoj britanskoj Palestini, ali su imali pokrete koji su se spremali da je stvore i svaki od njih je koristio sport da širi svoj uticaj i ideologiju. Histadrut je bila namoćnija organizacija radnika u tadašnjoj Palestini, koristila je sport da okuplja radnike, podiže kolektivni duh i širi socijalističke vrednosti, osnovala je Hapoel i širila parole poput "Sport radnicima" i "telo kao alat revolucije". Makabi je s druge strane osnovao cionistički nacionalni pokret, s ciljem da kroz sportsko društvo stvori "novog Jevrejina, fizički snažnog, spremnog da brani domovinu", a ime dobio po Makabejcima, antičkim jevrejskim ratnicima koji su se borili protiv Seleukida, a slogan je glasio "jevreji i sport, a ne samo knjige".

Makabi je pre Drugog svetskog rata imao kontakte sa nemačkim jevrejskim klubovima, dok je Hapoel odbijao kontakte sa klubovima iz "buržoaskih zemalja", odbijao je da igra čak i prijateljske mečeve sa Makabijem, jer ih je smatrao "buržoaskim", već je želeo da igra samo protiv komunističkih i socijalističkih klubova iz Evrope i arapskog sveta. Levičarski, socijalistički pokret nastojao je da se radnici (Hapoel na hebrejskom znači Radnik) bave sportom u duhu zajedništva, jednakosti i solidarnosti, a uz potporu Histadruta klub je postao daleko popularniji i uspešniji od Makabija u prvim decenija izraelskog sporta, uključujući i period kada Izrael još nije postajao, već bio deo Palestine, a onda se sve promenilo od pedesetih godina kada je država (direktno i indirektno) poželela da ima reprezentativni klub u Evropi, sa navijačima liberalno orijentisanima, onima koji cene vrednosti zapadnog sveta i izabrala Makabi.

Državne firme i sponzori kao što su El Al i Bank Leumi počeli su da finansiraju klub, ministarstva su im olakšavala uvoz stranaca, dobijanje pasoša i vojne izuzetke, mediji su im davali prednost i Makabi je postao "nacionalna institucija", dok je Hapoel u sklopu tadašnje državne politike potpuno skrajnut, kao klub za koji su tradicionalno navijali konzervativniji pripadnici društva, oni kojih se tadašnja izraelska administracija u velikoj meri čak i stidela. Makabi je počeo da ulaže ogroman novac, u trenutku kad Hapoel nije imao ni za "čarape", doveo je vrhunske trenere, organizovao klub kao NBA franšizu još osamdesetih godina, dovodio NBA igrače kada je to bilo nezamislivo.

Prosto rečeno, Makabi je postao državni projekat + mašina, a Hapoel ostao klub naroda + ideja, a ovo drugo nikako nije moglo da se takmiči s prvim, i sve je to navijačima Hapoela, najradikalnijim i najfanatičnijim u zemlji postalo frustrirajuće i iz tog razloga posebnu važnost ima potencijalno osvajanje prvog evropskog pehara u istoriji kluba. Hapoel iz Tel Aviva vodi protiv Gran Kanarije 1:0 u finalnoj seriji Evrokupa koja se igra na dve dobijene utakmice, a u petak (21.00) tim Dimitisa Itudisa na Kanarskim Ostrvima ima prvu meč loptu.

A, kakva je samo atmosfera viđena u prvoj utakmici u utorak. Makabi iz Tel Aviva jeste "Ponos Izraela", najveći, najtrofejniji klub u državi i jedan od nekoliko najuspešnijih u Evropi, ali bi se atmosfera na njegovim utakmicama mogla nazvati "korporativnim" ili "pozorišnim" naspram onoga što priređuju mnogo vatrenije pristalice jednog drugog kluba, kluba koji će sledeće sezone kako stvari stoje učestvovati u Evroligi. Nekoliko hiljada navijača Hapoela iz Tel Aviva napravilo je crvenu reku usred Bugarskog grada Samokova, gde je klub prinuđen da igra usled ratnih dejstava u Izraelu.

Pobedio je Hapoel protiv tima sa Kanarskih Ostrva 74:65 predvođen Džonatanom Motlijem, Jamom Madarom, Brunom Kaboklom, Antonijom Blejknijem i tako poveo sa 1:0 u finalnoj seriji koja se igra na dve dobijene utakmice. Igraće se druga utakmica u Španiji večeras (21.00), a ako tim iz ACB lige izjednači, moraće da se vrati u paklenu atmosferu koju stvaraju navijači Hapoela. Gran Kanarija je već osvojila Evrokup 2023. i tada je odustala od učešća, pa je jasno da će čak i u slučaju preokreta u seriji Hapoel izvesno učestovati u Evroligi sledeće sezone. Sada već možemo da kažemo da evroligaši mogu da se spreme za novog borca koji ulazi u ring da se potuče i u tome će imati podršku navijača kakvu retko ko u evropskoj košarci ima.

Teško je očekivati da će se do oktobra i početka sledeće evroligaške sezone mnogo toga promeniti, pa će verovatno ponovo morati da igra izvan Izraela, a ako i dalje bude igrao u bugarskom gradiću Samokovu od oko 15.000 stanovnika, nema sumnje da će makar povremeno imati veliku podršku navijača. A, istorijat samog grada u kom Hapoel igra svoje domaće utakmice u Evrokupu ove sezone direktno je povezan sa Srbijom. Za vreme srpskog kralja Uroša prvog, a kasnije i Stefana Dečanskog, Samokov je pripadao srpskoj državi. U 16. veku u Samokovu je sedeo vladika podređen srpskoj Pećkoj patrijaršiji.

Turci Osmanlije su osvojili oblast Samokova krajem 14. veka. Samokov je pripojen novoosnovanoj državi Bugarskoj 1878. godine. Srbi iz Samokovskog i drugih okruga pisali su 1878. godine molbe i peticije srpskom knezu Milanu Obrenoviću da ih primi da budu u granicama Srbije. Obraćali su se nekoliko puta: sa 80 opštinskih pečeta i potpisa, pa sa 250 potpisa Srba. O kakvom, se istorijski gledano srpskom gradu radi, dovoljno govori činjenica da se jedan prst Svetog Save se nalazi u Samokovu u manastiru Pokrova Presvete Bogorodice.

Sve je oko Hapoela izuzetno interesatno, a tako i vlasnik kluba Ofer Janaj. Ofer Janaj rođen je 1975. godine u siromašnoj porodici. Roditelji su mu imigranti koji su došli iz Tunisa i Libije, a odrastao je sa sedmoro braće i sestara u Javnehu. Uspeo je da se digne sa dna klasne lestvice u Izraelu i to tako što se bavio inovacijama. U sport je ušao kada je već bio milioner, a prošle godine ga je "Jerusalim post" stavio na 40. mesto najuticajnijih Jevreja na svetu. Između ostalog je vlasnik firme Nofar enerdži koja se bavi obnovljivim izvorima energije. Firmu je osnovao 2012. godine i delovalo je da ide ka bankrotu zbog pre svega brojnih birokratskih problema, ali rešenje je našao u kibucima!