Nenad Stefanović: Igokea nudi ceo paket i zato sam došao, a najviše zbog rada sa mladim igračima

Reprezentativna pauza dobro je došla mnogima da malo predahnu nakon perioda intenzivnog rada, ali i da se napune baterije pred završnicu prvog dela takmičenja. Igokea je prva dva meseca sezone igrajući na dva fronta - ABA liga i FIBA Liga šampiona - odradila na zadovoljavajućem nivou, što u razgovoru za Mozzart Sport potvrđuje i trener Nenad Stefanović.

Konkretno, klub iz Laktaša je iz prvih devet kola regionalnog takmičenja upisao pet trijumfa, mada je lako moglo da se desi da skor bude i 6-3. U Ligi šampiona učinak je 1-3, s tim da je Igokea ostavila solidan utisak.

“Kada smo gledali raspored i videli prvih devet kola i shvatili da imamo vezana gostovanja Splitu i Zadru, pa Megi, Subotici i Zvezdi, a kod kuće smo igrali protiv Cedevite i Budućnosti, verujem da bismo skor 5-4 oberučke prihvatili“, počinje Stefanović razgovor za Mozzart Sport i nastavlja:

“U našem duhu, ali i sportskom duhu želiš uvek da pobeđuješ. Žao nam je što nije skor 6-3, jer smo imali jako lepu priliku za to. Ali, uz tri pobede na strani verujem da je ovo što smo uradili značajno. Imali smo i kiks protiv Borca na našem terenu. Skor 5-4 je ipak nešto zadovoljavajuće i nešto što zasad ispunjava naše ambicije“.

Pobedom nad Cibonom prekinuli ste niz od tri poraza i otišli na reprezentativnu pauzu. Koliko je bilo važno za sve vas da pobedom okončate ovaj uvodni period sezone?

“Posle tri vezana poraza od teških protivnika, dobro nam je došla pobeda nad Cibonom. Takve serije poraza uvek ostave neke posledice, što se videlo i na početku meča kada smo bili stegnuti. Uspeli smo već do kraja poluvremena da uđemo u svoj ritam i da u drugom delu u potpunosti iskontrolišemo utakmicu. Četvorica igrača su nam nedostajala, što na naš roster nije nezanemarljivo. Pored Gavrilovića i Antunovića koji su povređeni već skoro mesec dana, Stanković i Radošić nisu igrali tu utakmicu, a oni su nam jako važni igrači. Specifično je i zbog načina treniranja, ali uspeli smo da izguramo ovaj period i uspešno ga privedemo kraju“.

Utakmicu ste odigrali u Gradišci, kakav utisak nosite odatle?

“Tamo smo trenirali cele nedelje. Ljudi su nas ugostili fenomenalno, osećali smo se kao kod kuće. Bila je puna hala, lepe slike su otišle odatle, mnogo dece, lepo i korektno navijanje. Svima se zahvaljujem na sjajnom gostoprimstvu i što su u svakom trenutku bili tu za nas. Takođe, hvala i svim ljudima koji su nas bodrili. Iako ne odlučujem o tome, lično bih voleo da još jednu utakmicu u nekom trenutku odigramo tamo. Bilo je lepo, uživali smo, pa mi zato ponekad bude žao što u Laktašima nema više publike. Ali, valjda će i to vremenom da se promeni“.

S obzirom da paralelno nastupate u Ligi šampiona, da li vam je teško da balansirate između dva takmičenja?

“Svaka povreda mnogo utiče. Nama se ovo desilo u jako nezgodnom momentu, pogotovo što se tiče povrede Gavrilovića. Specifično je jako. Sada pričam ovako jer nisam dosad radio na tom nivou, pa ne mogu da budem sa sigurnošću da pričam, ali između ABA lige i Evrolige je relativno mala razlika u smislu košarkaških stvari i iste sudije. Isto važi i za relaciju Evrokup – ABA liga. E, a sa Ligom šampiona je drugačije...“

Zbog toga što je sve nekako drugačije?

“To su dve totalno suprotne stvari – druge sudije, druge lopte, drugi kriterijum suđenja... Neću da ulazim u to da li je suđenje bolje ili lošije, već jednostavno drugačije je. Igračima nije jednostavno da se prilagode. Mi smo na skoru 1-3, uspeli smo posle dve godine da pobedimo utakmicu kod kuće. Ostaje žal što nismo na 2-2 jer smo takođe imali dobru priliku. Nije lako, više se gleda kako da se ekipa oporavi i zadrži svežina. Takođe, nivo kontakta i čvrstine u Ligi šampiona je za nijansu veći. Nije jednostavno, jer smo sada u ritmu da svake nedelje igramo utakmicu, a recimo, prošle godine je bilo da jedne sedmice igraš, druge ne. Vide se neke posledice, po FMP-u i nama, ali to nam je bila želja, izazov više, zadovoljni smo što smo tu i planiramo tu da ostanemo. Ako ne i dalje od toga“.

Verovatno ni igračima nije lako da se adaptiraju na takve okolnosti?

“Nije, ali mi stalo pričamo sa njima, gledamo analize snimaka, ukazujemo na šta treba da budu spremni, šta da očekuju... Kada krene utakmica, tek tada vidiš neke stvari. Nije im lako, bilo je i nekih utakmica gde smo bili iznenađeni, sve su to sitni detalji. Lično imam iskustvo i sa mladom reprezentacijom, gde je takođe bilo malo drugačije, ali tada smo imali više vremena da se pripremimo. I opet su bile utakmice dan za dan, sa istim sudijama i kriterijumom, pa je bilo malo lakše“.

Posle pola godine pauze, vratili ste se poslu i seli ste na klupu Igokee. Šta je presudilo da izbor padne baš na tim iz Aleksandrovca?

“Jednostavno je... Posle prvog razgovora sa Vukom Radivojevićem i ljudima iz kluba, bio sam apsolutno zadovoljan onim što su izneli pred mene. Ambicije su nam se poklopile, meni je bitno da klub ima svoj pravac i jasnu ideju šta želi. Svima nama trenerima, kao i igračima je cilj da idemo stepenicu više svake godine, a Igokea je, s obzirom na dosadašnju karijeru, stepenica više za mene jer je stabilni učesnik ABA lige i Lige šampiona. Dosad nisam radio u Fibinom takmičenju izuzev kvalifikacija sa FMP-om. Ono što mi je isto bilo jako važno, jeste da je Igokea klub koji izuzetno radi sa mlađim igračima. Nadam se da smo to uspeli da podignemo na još viši nivo. Naši juniori su podigli Trofej Beograda koji se igrao u septembru u dvorani OKK Beograda, u konkurenciji Zvezde, Mege, pa su na nedavnom turniru ABA lige u Laktašima zauzeli prvo mesto pobedama nad Zadrom, Spartakom i Cedevitom. Taj meč sa Cedevitom bio je, da tako kažem, finale i pod vođstvom trenera Jokanovića momci su prikazali modernu, timsku košarku, agresivnu, čvrstu na oba dela terena i zasluženo su zauzeli prvo mesto u grupi. Time je klub dobio još jednu potvrdu dobrog rada, jer će se naći na završnici juniorskog turnira ABA lige“, zastao je na trenutak mladi stručnjak, pa nastavio:

“Privuklo me je takođe i to što prvi tim takođe ima nekoliko mladih igrača u seniorskom pogonu, pre svega Ognjena Stankovića i Ognjena Radošića koji su ove sezone već sada pokazali dobar nivo zrelosti i doprineli našim rezultatima. To su momci 2005. i 2006. godište, obojica srpski reprezentativci, toga u ABA ligi nema, a da ne pričam u Ligi šampiona. Tu mladi igrači ne ulaze, kao ni u većini drugih evropskih takmičenja. Uspeli smo da ih afirmišemo, zadovoljan sam uslovima u klubu, onim što sam video i čuo u razgovoru, što se kasnije potvrdilo i na delu. Imamo dve hale za trening. Sve je stvarno vrhunski organizovano, ljudi su uvek tu za nas. Ceo paket, ukratko. Pritom, ima uslova da klub još raste“.

Pomenuli ste dvojicu mladih košarkaša, dvojicu Ognjena... Obojica su veliki talenti, velika perspektiva za srpsku košarku u budućnosti?

“Postali su takmičarski konkurentni. U celoj ABA ligi od 2005. i 2006. godišta nema mnogo momaka koji igraju, izuzev u Megi i Studentskom Centru gde mogu da se mladi igrači. Obojica su imali turbulentne prošle sezone, malo zbog povreda, Radošić je bio i u Dinamiku na pozajmici do polusezone, posle čega se vratio u Igokeu. Stanković je imao jako specifičnu sezonu jer je ispalo da je pre dve godine igrao bolje, nego prošle. Ono što smo mi dogovorili u priči sa Vukom jeste da obojica uhvate prvo ritam treninga, a onda da ponašanjem, zalaganjem, odnosu prema starijima, odnosno trenerima zasluže priliku. Oni su nakon toga tu priliku iskoristili. Talentovani su momci, mnogo rada je pred njima, doprinose nam, svi su prihvatili da su važni članovi tima i evo, konkretno u utakmici protiv Cibone osećalo da njih dvojica nisu tu. Nedostajao je njihov doprinos u određenim segmentima. Na njima je da budu radni, vredni, posvećeni“.

Sa druge strane, dvojica najiskusnijih su Dragan Milosavljević i Marko Jeremić. Da li oni kao najstariji drže svlačionicu na mestu?

“Oni su zaista produžena ruka trenera, imao sam želju da obojica ostanu. Odmah na početku sezone, Dragan u Splitu, a Marko u Zadru, izneli su ono što se očekivalo od njih. Meni je važno da su odnosom prema svom telu, načinom treniranja i profesionalizmom jako dobri primeri za mlade momke. Ne moram da trošim vreme na neku priču. Samo kažem – gledajte njih dvojicu. Nema šta da komentarišemo. Spremajte se kao oni, zagrevajte se kao oni, pristupite treningu kao oni, sa istim mentalitetom. Igrači su se prilagodili tim zahtevima. Drago mi je što su obojica tu, imam utisak da obojica igraju možda i bolje nego prošle sezone“.

Vaš trenerski potpis je povratak Brajsa Džonsa u Jadransku ligu. Sa njim ste imali sjajan odnos u FMP-u?

“Imamo blizak odnos iz tog vremena koji možda prelazi granice trener-igrač, ali negde se to poštuje kada je radni deo u pitanju. Brajs je neko u koga ja imam poverenja. On je imao želju da dođe, da bude lider ove ekipe. Imao je i on dobru prethodnu sezonu, nije ovde došao u nekom padu forme... Ono što smo Vuk i ja želeli letos jeste da u Igokeu dođe bar neki igrač sa kojim sam ja imao prethodno iskustvo rada, čisto da bi možda period adaptacije igrača na mene i obrnuto bio lakši. Izbor je pao na Brajsa, imali smo i sreće da to završimo na vreme. On je značajan faktor za nas, nadam se da će u nastavku sezone biti još i bolji“.

Glavna priča ove jeseni u regionalnoj košarci, a dosta jak eho imala je širom Evrope, jeste povratak Boriše Simanića na parket. Vratio se posle godinu dana pauze, zaigrao za Igokeu i uspeo je da pred povratak u nacionalni tim odigra najbolju partiju dosad, sa 22 poena Ciboni. Kako gledate na sve što je prošao Simanić sa vama za ovaj kratak period?

“Njemu svaka čast, posle svega što je preživeo. Kod njega nisam video nikakvu zadršku što se tiče treninga ili utakmice. Svi znaju da je on jako talentovan momak i što se tiče napadačkog potencijala nema nikakvog problema. Nama je njegov kvalitet neophodan i kada on igra dobro, nama je svima lakše. Ima dosta toga što treba da popravi, verujem da će mu i selektor Pešić ukazati na sve te detalje. On se vratio normalno načinu života, treniranju, igranju. Verujem da je srećan i zadovoljan u Igokei, jer smo i mi srećni i zadovoljni sa njim“.

Koliko je za sve vas važno što je za tako kratko vreme uspeo da se vrati u formu koja ga je stavila ponovo na radar reprezentacije Srbije?

“Znamo da pozicija ’četiri’ nije neka na kojoj imamo mnogo opcija. Sećamo se i nekih ranijih ’prozora’, kada je Marko Jagodić Kuridža bio standardna ’četvorka’, iako je u tim godinama već bio veteran. Njegovo pozivanje je očekivano, to sam i rekao Boriši kada je počeo da se vraća. Rekao sam mu da je za njega bitno da počne da igra dobro i da verujem da će da bude na spisku. Nama je drago što se vratio, imaće svoju priliku da se izbori. Sve je na njemu, sve zavisi od njegovog pristupa i želje, lepa nagrada za njega. Naš klub i svi ljudi iz istog su učestvovali u njegovom dovođenju, prepoznali su momenat, pokazali ljudskost, da jednom mladom igraču i čoveku treba pomoć. Takođe, uklopili smo tu naš interes, jer nam je igrač njegovih karakteristika bio neophodan“.

Vuk Radivojević je vaš najbliži saradnik. Kako je sarađivati sa njim?

“Izvanredan. Sve o čemu smo pričali letos, počeli smo sada da sprovodimo u delo, počev od rada sa mlađim kategorijama, pa dalje. Imamo dva jako kvalitetna trenera u juniorima i kadetima, što nam je mnogo važno, rade sjajan posao. Odlična je saradnja, što se vidi i po igrama na terenu. Slična su nam razmišljanja, on je bio jako dobar igrač, takav je i kao rukovodilac, pokazuje dobru svest za taj posao i mnogo toga mi olakšava. Ima takođe dobru komunikaciju sa igračima što je po meni okej. Ne mogu nešto više od toga ni da tražim. Naravno, ima i drugih ljudi u klubu koji učestvuju u radu. Uslovi u Igokei su svetski. Igrao sam na raznim mestima, pa znam kako mi je bilo, trenerski je FMP jedini klub na tom većem nivou i tamo su uslovi takođe bili super. Ovde je sve odlično, od momaka iz mlađih kategorija, do prvog tima“.

Šta bi vas kao trenera zadovoljilo na kraju sezone, gde vidite Igokeu?

“U Ligi šampiona da prođemo u doigravanje, za to nam treba pobeda nad Nanterom u Francuskoj, ta utakmica biće odmah nakon pauze i to nam je poslednja meč lopta za prolaz u baraž. Tamo je, opet, sve moguće. Što se tiče ABA lige, primarni cilj je da uđemo u plej-of i da istovremeno zadržimo ono što imamo sa mlađim igračima, da nastave da dobijaju uloge i da one budu još veće. Naravno, imamo obavezu da pored domaćeg prvenstva vratimo i Kup koji je Igokea prošle godine izgubila. Nisu mali ciljevi, ali imamo obavezu. Neka u junu 2025. budemo bolji nego u isto vreme prošle godine“, završava Stefanović javljanje za Mozzart Sport.