Nenad Miljenović: Učinili smo da nas se Zvezda plaši, sada će nas svi gledati drugačije

Prilično turbulentan period je iza Nenada Miljenovića. Partizan nije bez razloga 2011, svestan da će morati da plati propisano obeštećenje FMP-u od 150.000 evra, doveo supertalentovanog momka koji je tek kročio u punoletstvo. Nenad ima neosporan košarkaški kvalitet, međutim, u šampionu za njega nije bilo mesta, a kasnije ni u Radničkom iz Kragujevca. Bar ne u meri u kojoj bi on bio zadovoljan.

Od odlaska iz Železnika najbolje se snašao među vršnjacima u Mega Vizuri. Prvo je igrao kao pozajmljeni igrač Partizana, a pred početak sezone je potpisao jednogodišnji ugovor. Oba puta je doneo pravu odluku.

Miljenović je rođen na Vračaru i kaže da je odmalena bio talentovan za više sportova. Ispričao nam je zbog čega se na kraju opredelio za košarku, ali prvo smo ga pitali za nezaboravno finale Kupa Koraća?
"Mislim da je finale pokazalo koliko kvaliteta ima Mega. Sve je dosta sveže, još nisam preboleo taj poraz i mnogo mi je žao. Odigrali smo utakmicu kako smo zamišljali. Sve smo uradili kako treba. Nedostajala je sreća na kraju. Učinili smo da se Zvezda uplaši, da bude pod pritiskom, jedino nismo imali sreće. Nedostajalo je i iskustva u određenim trenucima. Baš mi je žao, jer smo bili blizu istorijskog uspeha. Dobio sam hiljadu pozitivnih poruka, porasli smo u očima mnogih. Pre dva meseca sam rekao da ćemo se boriti za trofej, tada je to izgledalo optimistično, ali se ispostavilo kao realno. Mnogi će na Megu gledati drugačije u nastavku sezone i moraćemo da pokažemo da ta utakmica nije bila slučajnost. Ciljevi su postavljeni da Srbija ima i dalje četiri mesta na Jadranu, ko zna, možda ćemo stići i do mesta koje vodi u Evrokup. Sve to podrazumeva da preostale utakmice odigramo na nivou finala Kupa Koraća", počinje Miljenović priču za MOZZART Sport. 

Superliga će imati drugačiju dimenziju?
"Primarno je da se kvalifikujemo za ABA ligu. Videli smo u završnici kupa da su ekipe jače nego prošlih sezona, jer Metalac je ozbiljan kandidat za prva četiri mesta, Crnokosa je nezgodna, FMP je odlična mlada ekipa. Tempo je ubitačan, sreda – subota, biće stvarno zanimljivo i teško. Moramo da budemo spremni."

Kada i zašto si se opredelio za košarku?
"Sa osam godina sam počeo da treniram u KK Vračar. Obožavao sam košarku kao mali sa društvom iz kraja. Prvo sam čuo za Džordana, bio mi je idol u početku. Kako je reprezentacija imala uspeha, više sam počeo da se interesujem. Drugari su me pozvali na trening, ali zbog nekih termina engleskog jezika morao sam da treniram sa starijima, što se kasnije ispostavilo kao mnogo dobro. Ne mogu da budem konkretan u odgovoru na pitanje zašto baš košarka, jer da ne budem neskroman, šta god da sam od sportova probao išlo mi je od ruke. Pokreti su mi bili prirodni. Mada, recimo, nikada nisam savladao bekhend u tenisu. U svim baratanjima loptom sam se odlično snalazio, na primer u fudbalu, ali zimi ga nismo igrali zato što je napolju bilo hladno, pa eto, zbog toga je košarka možda izgledala prihvatljivije. Sala, toplo... Ne mogu ni da se setim detalja, davno je bilo. Roditelji su me podržavali od početka i nikad nisam zapostavljao školu."

Rano si otišao u FMP, već sa 12 godina?
"Meni je tamo bilo sjajno u svakom smislu – košarka, obrazovanje, ma sve. Za mene je to bio najbolji mogući potez u tom trenutku. To je vrsta američkog stila odnosa prema sportisti, a organizacija je izuzetna. Sve mi je to mnogo pomoglo da nastavim školovanje, samim tim da se u FMP-u košarkaški nadograđujem. Dobio sam dosta u smislu afirmacije kao mlad igrač. Igrali smo na najvećim turnirima u Srbiji, putovali po inostranstvu, izlazili na veliku scenu, svi su čuli za nas."

Kako si doživeo veliku promenu i prelazak u Partizan?
"To je bila dosta teška odluka, pričale su se svakakve priče. Nije baš popularan transfer da sa 18 godina napustiš klub u kojem si se afirmisao. Obeštećenje je zaista bilo ogromno, međutim, sebe nisam tada video u prvom timu FMP-a. Stigla je ponuda od Partizana, hteli su da plate i to je meni bila garancija da će računati na mene u narednom periodu. Pionir mi je opet bliži od Železnika, jer živim na Vračaru. Partizan je klub za koji navijam od malih nogu, poznat je po radu sa mladim igračima i nekako je ta odluka bila prirodna. Pripremni period je bio odličan, imao sam minutažu. Onda su se vratili reprezentativci i nisam bio u 12. Prvi deo sezone sam samo trenirao. Došao je poziv Mege, otišao sam na pozajmicu i napravio odličan potez, jer sam imao razne varijante u izboru sredine."

I dalje si se trudio da se izboriš za prostor u Partizanu?
"Priče pred novu sezonu su bile optimistične, ali od početka priprema sam video da to baš i nije tako dobro za mene. Na prijateljskim utakmicama, gde nije bilo mnogo igrača, dobijao sam malo prostora. Kako se tim kompletirao s reprezentativcima, opet sam bio van 12. U otvorenom razgovoru Dule Vujošević mi je rekao da za mene neće biti mesta, da planira da budem treći plejmejker i da ću igrati u slučaju preke potrebe. Rekao mi je da sam donesem odluku šta je najbolje za mene. Odlučio sam da ne sedim na klupi, jer smatram da je za mladog igrača važno da igra."

Zatim si sa Radničkim iz Kragujevca potpisao ugovor na četiri godine?
"Ljudi iz Uprave su bili vrlo korektni. Odgovarao mi je Radnički kao ekipa. Dosta šutiranja, pik-en-rola, igra se košarka koja meni zaista odgovora. Kad god sam dobijao šansu, mislim da sam to i pokazao, da mi leži ta igra. Nažalost, sezona je bila takva da je Radnički imao veliki budžet, angažovan je veliki broj igrača i stranaca. Dolaskom Ćapina i Stivena Markovića za mene se zatvorilo mesto. Sezona je protekla u pravljenju rezultata, bez prave prilike za mene. Dobio sam šansu u kupu, ali nisam igrao posle toga, dok Stiven nije napustio klub. Po završetku sezone usledili su razgovori, izneo sam mišljenje i stavove. Razišli smo se na korektan način."

Mega je i drugi put bila idealan izbor za tebe?
"Dobro mi je bilo prvi put i s obzirom na to da je Mega otišla u ABA ligu, takmičenje koje je odlično za svakog mladog igrača, odlučio sam da opet odem u Megu. Ništa mi nije garantovano i obećavano u smislu minutaže, jedino da ću igrati koliko zaslužim, što je meni iskreno bilo najbitnije. Izuzetno sam zadovoljan."

Da li bi nešto menjao kada bi imao mogućnost da vratiš vreme unazad?
"Nijednu stvar! Nikad ne znaš šta će se dogoditi u budućnosti. Dobro sam razmislio pre svake odluke. Partizan i Radnički su u tom trenutku bili pravi izbor i nisam „sekao“ preko noći. Skupio sam određeno iskustvo, radio u oba kluba sa sjajnim trenerima, imao odlične saigrače, prošao dosta toga. Sve to koristi. Možda je to nekome nebitno, ali sam prošle godine putovao s Radničkim u ABA ligi, video hotele, hale, sve i svašta. To su sitnice koje kasnije kroz finese stvarno prave razliku."

Vidiš li sebe u reprezentaciji?
"Iskreno, ne mogu da razmišljam tako daleko, čak ni za predstojeće leto. Ne razmišljam ni o klubu. Sve može da se promeni u jednom treningu. Nije lako baviti se sportom, povrede su vrlo česte, uopšte situacije koje ne mogu ni da se naslute. Ne znam šta će biti sutra, a kamoli kroz pet ili 10 godina. Ne želim da nagađam ukoliko nema informacija kojima mogu da baratam. Naravno da bih želeo da igram za reprezentaciju i u velikom evropskom klubu, ali da gledam tako daleko, to ne želim", iskren je Miljenović. 

Da li si nastavio sa obrazovanjem i fakultetom? Često si pominjao školu kao vrlo važnu stvar za sportistu?
"Studiram na univerzitetu Singidunum. Idem redovno, nedavno sam završio prvu godinu, u drugoj sam očistio prvi semestar. Odabrao sam ekonomiju, marketing i trgovinu. Prosek je 9,62 i to mi je sjajno. Oduzima mi određeno vreme i energiju, međutim, mlad sam. Kada ću, ako ne sad? Obrazovanje je veoma bitno. Želim da na oba plana stvorim osnove za dalji život. Ne znam gde će me dovesti i u kojoj ću biti poziciji, ali sad moram da izvučem maksimum iz sebe", optimista je mladi plejmejker. 

(FOTO: Mozzart Sport)