Nemojte da vas lažu, Amerikanci su sjajno odabrali tim i najveći su favoriti Mundobasketa

Ni jedan drugi sport nema ono što košarka ima. Iako će svaki ljubitelj ovog sporta uvek rado da potvrdi one reči koje je Kori Džonson, drugar Stefona Marburija, rekao u kultnoj knjizi 'Poslednji šut' da je košarka sjajna zato što se u njoj može napraviti sve šta poželiš, to ipak nije tema ovog teksta. U košarci kao igri stvarno možeš napraviti sve šta poželiš, ali ne možeš u svim košarkaškim takmičenjima. Tako na Svetskom prvenstvu koje počinje za nekoliko dana nećemo gledati sve najbolje igrače jer ga oni ne doživljavaju kao takmičenje za koje se isplati žrtvovati leto. Brojali smo otkaze ovog leta iz dana u dan, a svi su se oni dogodili jer oni najbolji, Amerikanci, ne šalju na Mundobasket one najbolje. A kad tamo ne idu Lebron Džejms, Kevin Durant, Stefen Kari, Džejson Tejtum, Devin Buker i drugi, zašto bi onda Nikola Jokić ili Janis Antetokunmpo?

AMERIKA POBEDNIK GRUPE - KVOTA 1,05.

Dok se navijači u Srbiji ili Grčkoj čude otkazima svojih zvezda, u Americi je to sasvim normalno. Niko nije ni očekivao da će Amerikanci dovesti najbolje igrače na Filipine, pa je na selektoru Stivu Keru i direktoru reprezentacije Grentu Hilu bio težak zadatak da naprave dobar tim posebno nakon šta je njihova reprezentacija doživela debakl pre četiri godine i osvojila tek sedmo mesto. I napravili su. Složili su odličan tim koji je definitivno najveći favorit Svetskog prvenstva.

KAR I HIL PAMETNO SELEKTOVALI EKIPU

Već prilikom objave liste igrača na koje Ker i Hil računaju bilo je jasno da je cela ekipa slagana s dosta razmišljanja. Sam pogled na igrače koji će da igraju pod američkom zastavom na Filipinima odaje da se tu ne radi o timu s 12 podjednakih igrača koji će deliti minutažu te samom činjenicom da su NBA zvezde pobedile ostale ekipe bez neke veće igre kako su to ponekad Amerikanci znali da očekuju. Ovaj tim neće upasti u tu zamku jer je hijerarhija poprilično jasna, a uz to je tu i činjenica da ih s klupe vodi verovatno najjača trenerska ekipa u istoriji košarke. Uz Kera tu su Erik Spolstra, Tajron Lu i Mark Fju. Ukupno sedam titula NBA šampiona i još iz NCAA lige. Zastrašujuće.

Teško je poverovati da ovaj kvartet neće pronaći odgovore na sva pitanja na koja će da naiđu na Mundobasketu, ali i izbor igrača i sve ono što se događalo u pripremnim mečevima pokazuje da će probati da preduhitre sva pitanja, odnosno da odgovore na njih nađu i pre početka prvog meča.

Struktura rostera je takva da Amerikanci u timu imaju izrazite strelce - Entonija Edvardsa, Džejlena Bransona i Brendona Ingrama; najboljeg asistenta NBA lige - Tajrisa Helibartona; svestranu zvezdu u usponu - Ostina Rivsa; fenomenalne odbrambene igrače - Mikala Bridžisa, Džerena Džeksona i Vokera Keslera; trojkaša/specijalca - Kameruna Džonsona; neverovatnog fizikalca - Paola Bankera; te zahvalne veterane - Džoša Harta i Bobija Portisa. Najbolja stvar od svega je da niko od njih nije stariji od 28 godina.

Lako je reći da su i u prošlosti Amerikanci znali da slože zanimljive ekipe, a i Greg Popović je pre četiri godine imao dobre i raznovrsne igrače, ali ovaj put sve ipak izgleda bolje. Hil, Ker i ekipa žele da izbegnu tri velike zamke koje su Amerikanci pre znali da naprave. I čini se da su u tome uspeli.

O prvoj zamci smo već pisali, a odnosi se na činjenicu da u ovoj ekipi nema 12 'istih' igrača, odnosno da ne trebaju svi imati iste uloge. Sasvim je jasno da su Hart i Portis u ekipi da bi doneli veteransku sigurnost iako nisu pravi veterani, ali imaju puno utakmica u nogama. Njih dvojica nisu ni u svojim klubovima jedna od prve tri opcije, pa im je jasno da ni ovde ne mogu da imaju veliku ulogu. No, s njima je Ker dobio dva igrača koji će učiniti sve da njihov tim pobedi, baš kao što to rade i u svojim timovima. Uostalom, ne verujemo da postoji NBA ekipa koja ne bi želela da ima Harta i Portisa u svojim redovima. Puno minuta ne očekuje ni Kesler koji je sve oduševio u ruki sezoni u Juti, ali ipak je i njemu jasno da je on daleko od gotovog igrača. U ovu grupu možemo da ubrojimo i Džonsona koji može igrati mnogo, ali je ipak i u Bruklinu u ulozi specijalca - trojkaša i odbrambenog igrača pa će to da radi i za Ameriku. Ostaje nam osam igrača, a to je idealna rotacija za svaki ozbiljan meč.

Druga zamka se odnosi na ulogu centara u timu. Često su američke ekipe želele da pokažu dominaciju i dovodile teške centre što se uglavnom pokazivalo kontraproduktivnim. Ovaj put to nije slučaj. Prvi centar Kerove ekipe je Džekson, najbolji odbrambeni igrač prošle sezone u NBA ligi. On je fantastičan igrač, ali nije klasični centar - uostalom, u Memfisu uglavnom igra na poziciji 'četvorke'. Osim njega tu su spomenuti Kesler koji ima malu minutažu, isto kao i Portis, a Amerikanci će na centru koristiti i Bankera koji u Orlandu na toj poziciji praktično nije ni igrao prošle sezone. Ker je odlučio igrati brzu košarku bez statičnog centra i to će s ovom ekipom itekako moći da radi, dok će s druge strane ipak imati dovoljno tela u vidu Džeksona i Keslera da brani i one najteže protivničke centre.

EKIPA SA NAJVIŠE ELITNIH ODBRAMBENIH IGRAČA

Tu je i odbrana. Ne sećamo se da su Amerikanci ikada u svojoj ekipi imali ovoliko odličnih odbrambenih igrača. Rekli smo već da je Džekson najbolji odbrambeni igrač NBA lige, a tu je i Bridžes koji je bio u najboljoj odbrambenoj petorci prošle godine. Kesler je iste godine bio najbolji univerzitetski odbrambeni igrač, a u prvoj NBA sezoni je imao 2,3 blokade po meču. Za Džonsona smo rekli da je odličan u odbrani, to su isto i Hart i Portis, a praktično Ker u ekipi nema nijednog igrača kojeg bi morao da sakriva u toj fazi igre. S obzirom na to da će na 'petici' igrati bez klasičnog centra, onda će u svemu biti i dosta preuzimanja pa niko neće moći da ih napadne bez nekih specijalnih akcija.

KVOTA DA AMERIKANCI OSVJAJAJU ZLATO - 1,95.

Kada rešite ove tri stvari, ostaje samo napad, a tu stvarno ne vidimo nikakvih problema za njih. Edvards je lane bio na 24,6 poena po meču, Ingram na 24,7, Branson na 24, Bridžes u 27 mečeva u Bruklinu na 26,1, Bankero na 20, Halibarton na 20,7 uz 10,4 asistencija, Rivs u plej-ofu na 16,9. Imaju igrače koji mogu da napadnu obruč, imaju i šutere, imaju i fizički dominantne igrače, imaju dosta toga.

Ono šta Amerikanci nemaju su najveće zvezde, ali to od njih nismo ni očekivali. Ovo je ekipa u kojoj ima puno talentovanih igrača koji su već sada zvezde u NBA timovima, a najbolje od njih tek očekujemo. Možda će na Filipinima dobiti i dodatni podsticaj j za rast, a zlatna medalja je nešto što se od njih očekuje. Naučili su lekciju pre četiri godine, a iako nisu apsolutni favoriti ovog Mundobasketa, sigurno su najveći. Uz to bi ovako složena ekipa trebalo biti pravi užitak za gledanje. Ne zbog atrakcije, iako će nje sigurno biti, nego zbog toga šta je ovo tim s glavom i repom, tim koji ide na Mundobasket da pokazaže da su Amerikanci shvatili da atrakcija nije najvažnija stvar na svetu.

Piše: Emir Fulurija