Nelson se posle košarke bacio u biznis sa kanabisom: Žao mi je što se nisam vratio u Zvezdu

Ako se u 12 godina dugačkoj profesionalnoj karijeri samo jedno desi da se košarkaš zadrži na jednom mestu dve sezone zaredom, onda to nešto znači. Demarkus Nelson baš ima takav slučaj. Igrao je svuda po Evropi, ali Beograd i Crvena zvezda imaju posebno mesto u njegovom srcu. Samo je plavi dres Djuka i crveno-beli dres Zvezde nosio duže od jedne sezone. Kod legendarnog Majka Kžiževskog je proveo pune četiri godine, a na Malom Kalemegdanu dve. Kako kaže za Mozzart Sport, ekipe koje su mu obeležile košarkaški život i koje nikada neće zaboraviti.

Danas, Nelson po sopstvenom priznanju odmara od košarke koju ne igra od 2020. godine kada je nosio dres Limoža.

"Uživam u svemu što donosi ovaj novi deo mog života. Za košarku sam vezan isključivo preko sina koji je obožava i često smo zajedno na parketu, treniramo. Ipak, sada više razmišljam o biznisu i kako mogu što bolje da se snađem u tim vodama", počinje Nelson razgovor za naš portal, a onda dodatno pojašnjava o čemu se radi:

"Sa nekoliko partnera čekamo da se razreši sva papirologija oko kanabisa i cdb ulja za Kanadu. Pore toga planiramo lansiranje premijum brenda Vodke, to će ići iza Evropu, a siguran sam da će biti i u Srbiji. Pošto sam više od 10 godina igrao po Evropi, upoznao sam dosta ljudi različitih mentaliteta. Sve to pomaže danas u novim životnim izazovima".

Temu razgovora prebacili smo na košarku.

"Moram da priznam da manje pratim košarku od kako ne igram. Posebno evropsku. Jednostavno, vremenska razlika mi je preveliki problem. Znam da Zvezda igra protiv Partizana finale ABA lige, ali nisam gledao utakmice".

Nelson je u Srbiji proveo dve pune godine - od 2012. do 2014. godine.

"Želeo sam da iznenadim prijatelje i da se pojavim na Fajnal-foru u Beogradu. Sve sam bio isplanirao, ali neki poslovni planovi su se preklopili i jednostavno nije bilo moguće. Moraću uskoro da dođem, mnogo volim Beograd, a i pasoš moram da produžim", uz smeh dodaje popularni Admiral.

U dresu Zvezde osvojio je dva Kupa Koraća.

"Najdraži klub u Evropi mi je Zvezda, a Beograd najdraži grad za život u Evropi. Nezaboravne dve godine sam proveo. Imao sam ugovor na tri sezone, bio je prvobitan plan da ostanem, ali se situacija promenila. Kasnije sam imao veliku želju da se vratim, u nekim momentima je izgledalo da je povratak blizu, ali eto... nije se dogodilo. To mi je žao, ali šta da se radi."

Neslon je stigao na Mali Kalemegdan posle sezone u Francuskoj. Bio je to period kada je Partizan dominirao regionom.

"Mislim da smo mi prvi put uspeli da im pripretimo. Osetilo se to u svim duelima. Oni su bili ti koji su kraljevi, ali videlo se da Zvezda napreduje".

Dobro pamti Amerikanac koji je komandovao Zvezdinim napadom i odbranbom šta se sve dešavalo u te dve sezone.

"Imali smo dobru ekipu, miks mladih igrača sa veteranima koji su znali košarku. Pre svega tu je bio Igor Rakočević koji je bio naš lider i to je radio na odličan način. Ipak, ta prva sezona je bila prepuna promena, jednostavno previše smo menjali da bismo pobedili Partizana na kraju. Menjali smo trenere, onda i igrače. Imali smo Eltona Brauna, ali je uprava odlučila da ode u drugom pravcu. Ne kažem da je ta odluka bila loša, poštujem odluku, ali na kraju mi nismo mogli da pariramo visokim igračima kada se igrala plej-of serija. Imali su fizički snažniju ekipu i to se na kraju osetilo i u rezultatu".

Nelson i Milutinov u klinču (© Star Sport)

Upravo su mečevi protiv Partizana ostali upečatljivi kada se Nelson prisećao momenata koji su mu obeležili period u Zvezdu.

"Takve utakmice su jedinstvene u svetu. Pričam prijateljima i oni mi ne veruju šta se događalo. Jednostavno za to ste morali da budete tamo. Kako da im objasnim da sam igrao finale Kupa koje je trajalo dva dana u Kragujevcu. Sećam se da smo ušli fantastično pripremljeni, a onda se dogodila tuča, navijači uleteli na teren. Nikada to nisam doživeo. Onda smo odigrali sutradan ostatak utakmice, nestvarno. Drago mi je što smo pobedili, baš mi je drag taj Kup iz Kragujevca".

Bio je Nelson i deo čuvene utakmice u finalnoj seriji Superlige Srbije kada je meč okončan sa ukupno sedam igrača na parketu. Prvo je Zvezda imala pet igrača, a Partizan tri, a onda su i crveno-beli ostali sa četiri.

"Prvo se sećam da je Partizan napustio teren. Mislio sam da su predali utakmicu, jer ekipa koja napušta parket je predala, to je to. Mi smo pobedili... onda su se odjednom vratili i ništa mi nije bilo jasno. Onda tuča, pražnjenje tribine. Potpuna ludnica. Ipak, Partizan je zaista imao sjajnu ekipu. Dovoljno je da pomenem Bogdanovića, Bertansa... momci koji sada sjajno igraju u NBA ligi".

Zanimljivu konstataciju ima Amerikanac.

"Kada sa ove distance pomislim na Srbiju, pomislim na bitku, borbu, žestinu. Srbija je ponosan naraod, uvek spreman da se izbori za sebe. Takve su bile utakmice između Partizana i Zvezde. Ipak, moram da kažem da mi je bila čast što sam bio deo tih utakmica. Što sam se borio protiv takvih igrača koje zaista poštujem. Dao sam sve od sebe da Zvezda pobedi, verovatno me i zato sada navijači pamte, a sada mogu samo da navijam da Zvezda pobedi Partizan i ponovo bude šampion ABA lige. Nadam se da ću ponovo doći na neki Zvezdin meč".

Ne može razgovor sa Demarkusom Nelsonom da prođe a da se ne pomene legendarni Djuk i trener Kžiževski.

"Zauvek ću biti deo Djuk porodice, a o treneru Kževskom nema potrebne da trošim reči. Neverovatna posvećenost, odnosi sa igračima, kontakte koje uvek idržava... takav trener se ne rađa dva puta. Mogu da kažem da mi je Djuk obeležio početak košarkaškog puta, a Zvezda veliki deo profesionalnog života. Zahvalan sam za sve kroz šta sam prošao i doživeo, Beograd je veliki deo toga i zauvek će mi ostati u srcu", završio je Nelson razgovor za Mozzart Sport.