Neka se sve zaokruži u Kelnu! Micov prestigao Tea, približava se legendarnom Mekaduu

Nema velikana srpske košarke u protekle 63 godine koji bar jednom nije zaigrao u Evroligi, ma kako se najelitnije klupskog takmičenje na Starom kontinentu zvalo od osnivanja 1958. Osvajali su naši igrači najvredniji klupski trofej, nizali silne lične i timske rekorde, a jedan je od četvrtka uveče u rukama krila milanske Olimpije Vladimira Micova.

Kada je kročio na teren atinske dvorane OAKA, Vlada je upisao 238. evroligaški meč, jedan više od dosasadašnjeg srpskog rekordera Miloša Teodosića. Sa 15 poena protiv Panatinaikosa, trenutno je na koti 2.348 u Evroligi, odnosno 1.182 u dresu Olimpije čiji je drugi najbolji strelac u ovom takmičenju.

Ako se gledaju samo evroligaška dostignuća igrača Olimpije, ispred njega je, sa 1.292 poena, samo Bob Mekadu. Legendarni igrač sa obe strane Atlantika podario je milanskom klubu poslednje dve evropske titule, 1987. i 1988. godine, od kojih je ova druga izvojevana na prvom Fajnal foru tadašnjeg Kupa šampiona, ali i jedinom na kojem je slavni klub učestvovovao.

Prolazile su godine, pa i decenije, Olimpija je pokušavala da ponovi taj uspeh, odnosno da se domogne bar završnog turnira, a igrači da dostignu Mekadua. Nisu su se tome primakli sve do ove sezone u kojoj su prvi put posle sedam godina obezbedili plej-of, a Micov, iako je propustio 11 utakmica, prišao stanovniku Kuće slavnih u Springildu na samo 110 poena...

Kako onda ne pomisliti da bi baš na Fajnal foru u Kelnu srpski internacionalac mogao da stane uz rame Mekaduu, a sadašnja generacija Milaneza da se rezultatki poravna sa onima iz 1966, 1987. i 1988?

"Pa, ko od nas ne bi ne bi voleo da se to desi, ne mislim na poene, već da stignemo do Kelna. Iz vaših usta u Božije uši", kroz smeh je novi srpski rekorder Micov odreagovao na konstataciju Mozzart Sporta,

"Ipak, ima još mnogo do toga. Prvo utakmica sa Anadou Efesom u poslednjem kolu ligaškog dela, pa da vidimo s kim ćemo da igramo u četvrtfinalu. Polako... Nismo žurili do sada, pa ne moramo ni odsad", dodaje Micić.

Nije Vlada "žurio" ni do srpskog rekorda po broju mečeva u Evroligi, po koji je krenuo još 22. oktobra 2009. godine u dresu Baskonije, odnosno tadašnje Kahe Laboral, pa preko Kantua, moskovskog CSKA, Glatasaraja, do Olimpije.

Iako će za dve nedelje zagaziti u 37. godinu, nije mu teško da svakodnecno obuva patike, bandažira zglobove...

"Boga mi dug period... Kad ste već pomenuli zglobove, da nedavno nisam jedan iskrenuo prvi put u karijeru, bila bi još koja utakmica. Mislim da sam ih ove sezone, bar u Evroligi, propustio 11, jer sam pauzirao i zbog korona virusa..."

To znači da bi i rekord Mekadua bio bliži...

"Pa, dobro. Nije stvar u tome, nego eto, posle i pretprošle sezone sezone, koje su bile dobre, sada sam malo usporio, ne što sam želeo, nego jednostavno zadesisli su me ti pehovi. Nisam mogao da verujem, dobro se fizički i psihički osećam osećam i odjednom moram na bolovanje. A znate kako je, ipak imam godina, treba mi koji dan duže da se vratim u ritam nego mlađima, a oni polako dolaze. Rek'o gde sam da mi se desi. Pitao sam se zašto. Čak sam u jednom trenutku otišao u našu pravoslavnu Crkvu Svetog Simona monaha u Brijanci, koja je između Milana i obližnje Monce...", otvoreno dodaje Micov kao što otvoreno priča i o budućnosti.

Voleo bi da bar još jednu sezonu odigra u Olimpiji čiji je važan oslonac poslednje četiri sezone, što često ističe i trener Etore Mesina, bez obzira na mnogobrojne zvezde u timu.

"Na kraju sezone mi ističe ugovor. Da budem iskren, svestan sam da se i kraj karijere približava. Dolaze mlađi, energičniji. Ali, mogu još da ponudim. Kažem, dobro se osećam, i dalje me privlači ta košarkaška strast kao prvog dana. Još je izraženija kada igramo dobro. A mislim da igramo dobro u većem delu sezone, bez obzira što smo ispustili pobedu u Atini, gde smo vodili 20 poena razlike... Pogledajte, osvojili smo Superkup Italije, domaći kup, lideri smo u Seriji A, u plej-ofu smo Evrolige prvi put od 2014. Slavili smo nad Realom posle 17, a nad Makabijem u Tel Avivu posle 33 godine. Zašto ne reći i da nije mala stvar što smo Crvenu zvezdu prvi put pobedili u Evroligi posle šest poraza u međuosbnim mečevima... Na kraju, samo smo na tri trijumfa od lidera Evrolige Barselone."

Bilo bi lepo da se svi ti uspesi zaokruže u Kelnu.

"Kako ne bi? Ali, da se vratimo na početak priče da ne razmišljamo toliko unapred..." smireno zavšava novi srpski rekorder u Evroligi.