Nedovićev februarski plamen nije slučajnost, na ovo je čekao čitavu deceniju

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Niša)

Bio je pre 15 godina juniorski šampion Srbije u crveno-belom i rodila se glad za još većim uspesima, za slavljem na Kalemegdanu sa prvim timom, u koji je stigao 2009. Nije imao sreće da nastavi gde je stao u omladinskim kategorijama, a onda je velikii potencijal kroz neke od najboljih evropskih klubova, NBA i reprezentaciju Srbije pretočio u vrhunski kvalitet. Posle decenije se vratio da završi započeto i u vitrine Crvene zvezde unese trofeje. Nije mu dugo trebalo.

Osvojio je Nemanja Nedović Kup Radivoja Koraća u Nišu i ostvario prvi cilj po povratku u voljeni klub. Podigao je Žućkovu levicu sa sjajem u očima, vidno uzbuđen, zadovoljan. Nije skrivao emocije posle susreta, iako je poznat po tome da ih ne pokazuje tako lako, kao pravi profesionalac. Ovoga puta je ipak sijao od sreće i to nije mogao da zasenči.

"Prvi trofej, poseban za mene. Baš sam imao želju da ga osvojim. Došao sam sa tom namerom, izuzetno koncentrisan. Baš mi je drago što smo uspeli da odigramo sve tri utakmice kako treba i da osvojimo Kup Radivoja Koraća", rekao je Nedović sa osmehom.

Nikada nije krio da mu je Zvezda u srcu. Maštao je dugo da u njenim bojama niže uspehe, osvaja trofeje. Dugo će pamtiti turnir u Čairu.

"Znači mi i zato što u prvom mandatu nisam uspeo da osvojim nijedan trofej. Ovaj grb i dres osećam teže nego ostale, tako da imam poseban pritisak i odgovornost jer sam se vratio posle 10 godina i sigurno da mi ovaj trofej mnogo znači".

Pozovi Dobrića za trofej: Rapsodija Zvezdinog šutera za devetu Žućkovu levicu

Dug je put Nemanja prešao od prvog do drugog mandata. U prvom nije uspeo da ostvari ambicije, a deceniju kasnije 31-godišnji bek je jedan od najboljih igrača spoljne linije u Evropi, a Zvezda dominantna sila na Jadranu i kandidat za plej-of Evrolige, gde je postala redovan učesnik.

Branio je boje Lijetuvos Ritasa, iz kojeg je otišao u NBA i proveo sezonu kao član Golden Stejt Voriorsa. Imao je prilike da radi sa asovima poput Kleja Tompsona i Stefa Karija, pa iako nije dobio priliku kakvoj se nadao preko bare, sigurno da je mnogo toga pokupio od "Spleš braće".

Nemanja Nedović u finalu KRK (Foto: MN Press)

Po povratku na Stari kontinent potpisao je za Valensiju i nastavio uspon u evropskim okvirima. Ostao je u Španiji iako je posle samo sezone napustio klub iz Fontete, pošto se preselio u Malagu. Bio je to bez sumnje pravi potez, pošto je Nemanja za kratko vreme postao glavni igrač ekipe. Sa Unikahom je osvojio i Evrokup, a onda skrenuo pažnju Olimpije Milano koja ga je načinila centralnim delom skupocenog projekta.

Nije imao sreće u Prestonici mode. Povrede su ga često odvajale od terena, pa je osvojio samo Superkup Italije i to na startu boravka na Apeninima (2018). Panatiniakos mu je pružio priliku da nastavi da korača stazom ka zvezdama i dokazao se u Atini kao je jedan od najboljih evropskih bekova.

Zvezda je paraleno rasla, polako puštala korenje na vrhu regionalne košarke i uspostavila dominaciju sa sedam šampionskih titula u Srbiji i po šest nacionalnih Kupova i trofeja u ABA ligi. Putevi su im se minulog leta ponovo ukrstili i crveno-beli su nastavili žetvu trofeja, a Nedović samo potvrdio zbog čega se vratio - da pobeđuje i osvaja.

Zato nije slučajnost što je pred Kup u Nišu značajno podigao formu. Znao je vrlo dobro kada je prva prilika za trofej i spremao se uz poseban motiv, da u što boljem ritmu dočeka Kup. Pred put na jug Srbije postigao 20 poena protiv Igokee, 28 protiv Makabija i 29 protiv Zadra. Sve to uz 17/25 van linije 6,75.

Došlo je vreme za ono pravo. Eliminacioni sistem i tri koraka do trofeja. Protiv Borac Mozzarta je postigao 13 poena, ali je to bilo sasvim dovoljno, pritom ga Ivanović nije ni forsirao kako bi mu održao svežinu pred nastavak borbe. Usledio je večiti derbi u polufinalu, gde je odigrao bitnu ulogu u završnici i sa dve trojke pomogao Zvezdi da se u poslednjoj četvrtini odlepi. Na kraju je brojao do 14.

Finale protiv Mege je otvorio sa dve trojke - bilo je jasno da će ga protivnik teško zaustaviti. Na kraju ga je Dobrić neverovatnom trećom četvrtinom (18 poena) zasenio, ali je 31-godišnji bek sakupio 20 poena i dao veliki doprinos u osvajanju Žućkove levice. Sa prosekom 15,6 poena po nastupu bio je najbolji Zvezdin strelac u Nišu.

"Pobedom u derbiju smo dobili novu energiju. Atmosfera je bila sjajna posle utakmice i tokom čitavog dana danas. Dobra smo družina i drago mi je što smo zajedno uspeli da osvojimo taj trofej i ispunimo prvi cilj u sezoni. Razmišljao sam o tome i shvatio da ovaj period može da bude prekretnica. Veoma je bitno bilo da ga osvojimo, jer nas očekuje veoma bitan period u Evroligi, kao i u ABA ligi gde treba da overimo prvo mesto. Drago mi je što smo osvojili Kup, što je došao u ovom trenutku sezone i sada nema stajanja", jasan je Nedović.

Ako se po jutru dan poznaje, doneće Nemanja još mnogo razloga za zadovoljstvo navijačima Crvene zvezde. Tek je okusio šta znači uspeh u crveno-belom, sigurno će mu se osladiti.