Nedović o trenerima u Zvezdi: Sa Duškom saradnja bila bolja, kod Sferopulosa nedostajao plan B

Nedavno je Nemanja Nedović govorio o tome da je za njega, bar igrački, priča sa Crvenom zvezdom završena još prošlog leta. Tada je, podsetimo, u maju potpisao novi ugovor sa klubom, da bi mesec dana kasnije dobio poziv od svog agenta Miška Ražnatovića, sa porukom da ipak odlazi sa Malog Kalemegdana.

Sada, tokom gostovanja u podkastu "6.75" Nedović je ušao dublje u srž onoga što se desilo prošlog leta. Govorio je i o odnosu sa Duškom Ivanovićem i Janisom Sferopulosom, zašto Crvena zvezda nije iskoristila momentu u takmičarskoj 2024/25 da obezbedi bolju poziciju na tabeli Evrolige, o spekulacijama da je Kodi Miler Mekintajer favorizovao neke saigrače, Milošu Teodosiću...

Na pitanje sa kim je imao bolju bolju saradnju u Crvenoj zvezdi, sa Duškom Ivanovićem ili Janisom Sferopulosom, odgovorio je kratko:
"Sa Duškom".

Nedović je potom objasnio u čemu je za njega bila glavna razlika između dvojice trenera, uz ogradu da je Sferopulosov osnovni plan utakmice često bio veoma dobro pripremljen.
"Oni su različiti treneri. Moram sad da pazim šta pričam. Duško ima svoj sistem, drži se toga, priprema utakmice je uglavnom ista, ali ima adaptacije. Ako se desi ovo, radićemo ovo, ako se desi ovo, radićemo ovo. Kod Sferopulosa ima priprema utakmice, ali retko kad te adaptacije u toku utakmice", priča Nedović za podkast "6.75" i dodaje:
"On uglavnom to pripremi dobro, stvarno, i taj prvi plan je super. Na kraju krajeva, mi smo te poslednje godine, do ove sada, imali najbolji skor ikada u Evroligi. Imali smo više pobeda nego poraza, imali smo dobre pobede, velike pobede protiv Barselone. On se u Barseloni odluči za visoku petorku, svi sve preuzimaju, ja igrao pet minuta, neko još od bekova igrao pet minuta, i mi pobedimo Barselonu. Super, svi srećni. Naravno, uvek hoćeš da igraš, ali, je**te, ako pobedimo Barselonu u Barseloni, šta mogu da kažem? Ne mogu ništa".

Problem je, prema njegovom mišljenju, nastajao kada prvobitna zamisao nije funkcionisala.
"To je, ja mislim, glavna razlika, što nema tog nekog plana B. Plan A, ako je vrhunski, radiće. Ako ne radi, onda se okreće nekim drugim rešenjima, rotiranju 12 igrača, i tu smo se mi malo, da kažem, pogubili. Na kraju krajeva, najbitnije utakmice koje smo trebalo da pobedimo te godine, da odemo direktno u plej-of, da se ne bakćemo sa plej-inom, mi smo te utakmice izgubili".

Posebno su u razgovoru pomenuti porazi od Makabija, Efesa i Real Madrida, u periodu u kojem je Zvezda imala otvoren put ka direktnom plasmanu u plej-of.
"Sećam se Efesa isto kod kuće u Areni. Sećam se Real Madrida kod kuće u Areni. Arena gori, hoće sve da se sruši. Mi smo pre toga dobili Virtus, 50 ili 40, ubili ih. Znači, letimo, samopouzdanje na maksimumu. Real nam stane u 2-3 zonu i mi sad kao: ‘Ha, šta ćemo?’ I nema šta. Svi kao: ‘Ajde ti, ajde ti, ajde ti.’ Te najbitnije utakmice, moje neko mišljenje, a imam iskustva da smem da primetim, igraju se sa sedam-osam igrača. Devet maksimalno, a taj deveti da uđe da napravi dva faula. I ja da budem taj deseti, jedanaesti, dvanaesti - nikakav problem. Samo daj da pobedimo najbitnije utakmice u sezoni koje će da nas katapultiraju gore, na peto ili šesto mesto, jer je sve bilo tu. I ti onda ne brineš ni o čemu. Igraš plej-of, čoveče".

Jesi li sa Sferopulosom pričao o situacijama kada dobro otvoriš utakmicu, pogodiš nekoliko šuteva, a onda dugo ostaneš na klupi?
"Znaš šta, generalno nisam neko ko ide kod trenera za svaku sitnicu i kuca tamo kad je nezadovoljan. Ja uglavnom hoću to da dokažem na treninzima, na utakmici. Pusti me, ja ću ti vratiti. I ako možda loše krenem utakmicu, meni treba dva poteza, ja se zapalim i mogu da ti uzvratim to poverenje koje si mi dao. Mi smo imali možda dva-tri razgovora tokom sezone, od toga dva oko produžetka ugovora. Taj jedan je bio kad smo se ja i on malo... Ne pokačili, nego jednostavno, bilo je nekih nesuglasica, kao što ih ima i u porodici, i na poslu, i bilo gde. To je najnormalnija stvar. Sledeću utakmicu bude bolje, ja sam tu nešto krenuo... Bukvalno sam bio u fazonu: ‘Ja igram svoju igru i to je to.’ Vratio sam samopouzdanje, krenuo dobro da igram i on me tad pozvao na razgovor. Tu smo izgladili sve".

Ipak, Nedović se i u tom delu razgovora vratio na ono što mu je, očigledno, ostalo kao najveće košarkaško žaljenje iz poslednje sezone u Zvezdi.
"Vraćam se opet na te najbitnije utakmice, jer je svima bilo u interesu da se te utakmice pobede. Mene ne zanima moja statistika, ne zanima me tuđa statistika, koliko igram, šta igram. Daj da pobedimo utakmicu. Nađi najbolji način da pobedimo utakmice. Mnogo mi je krivo što nas je to na kraju koštalo plasmana u plej-of".

Tokom sezone su se u javnosti pojavljivale i priče o ozbiljnim sukobima unutar svlačionice, pa čak i fizičkim obračunima među igračima. Nedović ih kategorički odbacuje.
"Ja u životu nisam udario nikoga. Nisam šamar udario, a ne pesnicom da sam nab'o nekoga. Na treningu se dešavaju svaki dan nesuglasice. Imaš jake faulove, neko se naljuti što mu nije suđen faul, zatrči se, nabode te ramenom... Ali to sve ostaje tu. Mi posle treninga, svako svojoj porodici, svako svojoj kući, zaboravlja se sve. Sutra je novi dan, jer ti si tu deo ekipe koja ima neki zajednički cilj i svi radimo ka tom cilju. Sad da krenemo da se bijemo među sobom... Nije ljudski. Dovoljno smo zreli i iskusni da shvatimo da to nije način. Tako da nije bilo ničega od toga".

Da li si primetio da Kodi Miler Mekintajer na terenu favorizuje određene igrače, recimo one od kojih očekuje da će mu asistencija biti upisana?
"Nisam, iskreno. Ja to nisam primetio. Bio sam godinu dana sa njim i nisam primetio. Mislim da se on i dalje razvija kao plejmejker. Neke stvari koje, na primer, Teo vidi na terenu, on ne može da vidi. Ali ima telo, ima kvalitet da razvije to. Ja sam igrao sa njim jednu godinu i on je bukvalno tokom sezone napredovao, napredovao. Voleo sam da igram s njim. Ponekad sam zamerao da kasni sa pasom, da možda ima dribling viška i tako dalje, ali to je jednostavno on. On je takav igrač. Opet kažem, mislim da i dalje ima prostora za napredak, ali to što kažeš nisam primetio, iskreno".

Na opasku da ponekad deluje kao da Miler Mekintajer bira rešenje koje mu donosi direktnu asistenciju, Nedović se našalio:
"Možda ne favorizuje igrače, nego favorizuje asistencije. Možda je u fazonu: ‘Okej, ovde mi je asistencija, ovde je hokej asistencija, ali to se ne piše’, pa daje ovu asistenciju. Možda je to. Mislim, to se dešava svima nama".

Branko Lazić je nedavno rekao da je Miloš Teodosić tokom poslednje sezone bio "povremeni posetilac svlačionice“. Kako je iz tvog ugla izgledala Teova druga sezona u Zvezdi?
"Prva Teova sezona u Zvezdi je bila super, stvarno. Pomogao nam je puno i bio je tu. Nije bilo povreda, izdržao je celu sezonu. Povredio se na početku, na pripremama sa Duškom. Mislim, ko se nije povredio na tim pripremama, to je bilo super, jer je stvarno bilo cepanje. U drugoj ga nekako, ne znam, Sferopulos nije koristio kao u toj prvoj. Okej, godine i sve, ali opet, Miša je mogao da doprinese. Ako ne kao u toj prvoj sezoni, mogao je da doprinese. Bila je utakmica kad ga ne ubaci uopšte, kad ga ubaci dva-tri minuta. Onda protiv Pariza nije igrao uopšte, pa protiv Splita ga pusti 25 minuta, mi izgubimo protiv Splita. Mislim da je on mogao mnogo bolje da se hendluje te sezone".

Nedović je, ipak, naglasio i zdravstveni kontekst koji je uticao na Teodosićevu dostupnost.
"Onda su se neke stvari desile sa zdravljem, sa povredama. Bio je on tu, ali nije baš stalno trenirao sa nama, iz opravdanih razloga. Imao je neke zdravstvene stvari koje pre nije iskusio".

Kako ti je uopšte saopšteno da Zvezda više ne računa na tebe?
"To je posle tri dana bilo".

Posle tri dana od potpisivanja?
"Posle tri dana od kada je meni Miško rekao za to. On me je nazvao i kao: ‘E, Nedo, gde si?’ Ne, ‘Nedice, gde si, šta ima?’ Ja rekoh: ‘Nedica? Ja sam sad Nedica.’ Rekoh: ‘Ništa, evo, bio sam nešto u Atini, vratio se iz Atine.’ I on kao: ‘Na meni je ovaj težak zadatak da ti saopštim... Doneta je odluka...’ Ja rekoh: ‘Okej, sve kul, sve okej. Hvala ti puno što si me pozvao.’ I to je to".

Na pitanje kada je tačno produžio ugovor, a kada saznao da klub menja plan, Nedović je bio precizan:
"U maju. Dvadesetog juna mi je rečeno. A ja sam 20. maja potpisao".

Upravo je način na koji je do produžetka došlo jedan od razloga zbog kojih ga je rasplet pogodio.
"Nezgodna je situacija, ali, je**te, pre mesec dana ste imali priliku da mi kažete: ‘Nedo, hvala na svemu. Ističe ti ugovor, nećemo ga produžiti. Bilo je sjajno, bilo je super.’ Date mi onaj dresić za koliko sam utakmica imao, ne da mi ga dajete tamo u hodniku Pionira. Date mi dresić, sve super, hvala lepo. Ja tad pregovaram sa dva kluba, jer se non-stop odlaže. A meni je priča: ‘Ma nemoj da brineš ništa, brate, ti si naš. Nemoj da brineš ništa.’ Sferopulos mi kaže: ‘Dok sam ja tu, ti si tu, Nedo.’ To su te priče. Ja kažem: ‘Ljudi, ja stvarno insistiram na tome, vi mene zovete na te sastanke.’ I to se odlaže, odlaže... Onda: ‘Otkazujemo sve, nema produžetka do kraja sezone’, ovo-ono".

Situacija se promenila posle utakmice protiv Igokee, kada je, kako kaže, razgovor oko novog ugovora završen za svega nekoliko minuta.
"Posle Igokee, kad sam dao 26, ja odem kod Željka. On me pozove i mi se za dva minuta dogovorimo. Za dva minuta smo se dogovorili. Pružili ruke jedan drugome, to je to. Pokazali mi tamo novu teretanu, novo sve: ‘Ovo ti je novi dom, ovde ćeš da vežbaš, ovde sastanci...’ Ja rekoh: ‘Super, top, sve.’ I onda posle mesec dana - u drugom pravcu".

Nedović zato smatra da je klub imao priliku da se sa njim raziđe na potpuno drugačiji način.
"Imali ste priliku da se lepo raziđemo kao ljudi. Zahvalite mi se, zahvalim se ja vama, ja nastavim da pregovaram sa ta dva kluba, tada možda završim nešto. Ipak imam porodicu, hoću da razmišljam unapred malo, da organizujem sve. Ja sve ostavljam kada oni nude taj dvogodišnji ugovor, iako sam čekao dva-tri puta da se to desi. I eto, to vam je to, ukratko".

Na pitanje šta je uopšte moglo toliko da se promeni za samo mesec dana, odgovorio je:
"Je l' ja igram tenis? Jesam ja teniser, pa sam igrao sam protiv Spartaka, protiv Budućnosti? Ja bih razumeo da ja igram sam tu. Ekipa je pala kolektivno posle tog poraza od Budućnosti, gde smo se borili. Izgubiš, je**te, na onaj flouter sa trojke Mekinlija Rajta. Nije sad da si izgubio 20 razlike, pa kao sramota. Boriš se tamo, ideš tamo u rov, je**te, šlemove na glavu i ideš u rov. Dajem sve od sebe da uđemo u finale ABA lige i to je veliki udarac na samopouzdanje, na raspoloženje svih stranaca. Kao što vidimo i ove sezone, oni se iščekiraju posle Evrolige. Neki ne, čast izuzecima. Na nama, Srbima, ostaje taj teret KLS-a. Mi imamo te sastanke: ‘Bitan je KLS.’ I nije sad da sam ja u fazonu: ‘Ma kakav KLS, brate.’ Ja hoću to da osvojim", priča Nedović za podkast "6.75" i dodaje:
"Ali ja nisam tu Džordan, je**te, da mogu sam da dam 50 poena i da mogu sam da utičem na sve. Pa kao: ‘Okej, ti si kriv za to’, ili Luka je kriv, ili Branko je kriv. To je ekipa. Ima mnogo faktora koji su uticali na sve to što se izdešavalo".

Na konstataciju da ni naredne sezone završnica nije izgledala mnogo drugačije, dodao je:
"Pa nije. Sve isto. Bukvalno sve isto. Ali ide nova energija, ovo-ono i tako dalje".

Posebno ga je, međutim, pogodio događaj koji sa ugovorom nije imao direktne veze. Posle 300. utakmice u dresu Crvene zvezde očekivao je drugačiji gest kluba.
"Meni je već tokom sezone bilo čudno što se to odlaže, a priča se neka druga priča. Ono što je mene mnogo povredilo bio je moj dres za 300 utakmica za Crvenu zvezdu. Luka odigrao, ne znam koliko, Branko isto... Daju im se dresovi na sredini terena, navijači... Znaš, to nama znači, stvarno. To može malo da te digne. Kad te ljudi tako lepo uvaže, nama to znači. Mene jedan dan zove Ana, devojka koja nam radi marketing: ‘E, Nedo, jesi u Pioniru?’ Ja završio terapiju, rekoh: ‘Jesam.’ Ona će: ‘E, pa samo da ti dam ovaj dres za 300 utakmica.’ Ja rekoh: ‘Koji dres?’ Odgovara: ‘Pa ovaj uramljeni dres za 300 utakmica u Crvenoj zvezdi.’ Rekoh: ‘Ana, kod tebe je dres.’ I daje mi devojka u hodniku Pionira dres za 300 utakmica".

Za njega taj detalj nije bio beznačajan.
"To su neke stvari koje možda deluju banalno, ali ti dovoljno pokažu. Dovoljno ti kažu o nekim ljudima i tako dalje".

Na konstataciju da su ga zapravo najviše razočarali međuljudski odnosi za koje je verovao da su na drugačijem nivou, odgovorio je:
"Jeste bezveze. I sad je: ‘Nisam ja, on je. Nisam ja, on je.’ Upiranje prstom. Nije ni bitno, na kraju krajeva".

Kompletan intervju Nemanje Nedovića za podkast "6.75" možete pogledati na zvaničnom Youtube kanalu ili klikom OVDE.