NBA za glavne glumce traži brže i mlađe, za Partizan Mozzart Bet svileni Šejk je savršen fit

(Od stručnog konsultanta Mozzart Sporta)

Mark Venkuren, dugogodišnji član donjeg zakonodavnog doma Oklahome, pre političke karijere bio je učitelj biologije u Ovaso srednjoj školi. Kako to obično biva u američkom školskom sportu, bio je uporedo i bejzbol, golf i atletski trkački trener školskih sekcija. Najvažnija je ipak bila košarka, a našeg današnjeg tematskog subjekta je prvi put, na predlog prijatelja, otišao da gleda još dok je bio u šestom razredu i nastupao za osnovnu školu. Video je tada Venkuren igrača koji će njegovu ekipu sutra da dovede do relevantnosti kakvu odavno uživa fudbalski deo škole koji redovno puni stadion koji kapaciteta devet hiljada duša u mestu sa tek nešto više od trideset hiljada stanovnika.

Biolog je za takvu priliku morao da zahvali pre svega geografiji. Malikov otac Majrion je radio u Muskogiju, a majka Lisa u Bartlsvilu. Kakve to veze ima sa Ovasom? Nikakve, osim što se nalazi tačno na pola puta između ova dva mesta i kao takav je poslužio kao savršen kompromis za bračni par Milton. Kada je Malik Bendžamin Milton konačno došao do dresa jedne od najvećih srednjih škola u Oklahomi po pitanju broja đaka, Venkuren ga je samo u prvoj utakmici uveo sa klupe da bi onda do kraja njegovog staža u “Ovnovima” bio isključivo starter. Nestvarno dobre brojke po svim parametrima je ostvarivao Milton. Procenat šuta za tri poena u kombinaciji sa prosečnim brojem poena, skokova i asistencija već tada su od Miltona napravili prospekta na nivou federalne države. Oborio je šesnaest školskih rekorda, a uvek je bio gladan za još. Na petnaest asistencija, tražio je šesnaestu, a na 56 poena bio je ljut što je zamenjen jer je hteo šezdeset. Verujem da je dao šezdeset da bi sledeća meta bila sedamdeset što su karakterne osobine koje na prvi pogled možda i nisu očigledne jer definitivno nije tip igrača koji emocije nosi u rukavu i pokazuje svima na izvolte. Retko kada izlazi iz svog kontrolisanog, fokusiranog manira što se nikako ne sme poistovetiti sa odsustvom ubilačkih instinkta na terenu. Naprotiv.

Hipertrofična kardiomiopatija je odvojila Malika od oca Majriona kada je njegov mentor, trener i savetnik imao samo 43 godine. To je bio težak udarac za porodicu, a osim dara za košarku i veština koje mu je usadio mukotrpnim ostajanjem u hali do suznih odlazaka kući, Majrion je sinu ostavio i nadimak. Trener Venkuren je pokazao talenat za buduće zanimanje lobiranjem za “Svilu” zbog rafinisanosti pokreta i ol-araund seta veština, ali je Malik postao Šejk pre nego što se i rodio. Prijatelj njegovog oca mu se još u stomaku obraćao tako, pre svega Milkšejk jer je otac Majrion tokom igračkih koledž dana na Teksas AM-u bio “Milkman” ilti Mlekadžija. Mleko je brzo izopšteno da bi se Šejk toliko osamostalilo da do trenutka pisanja ovog teksta nisamo imali predstavu da je pravo ime američkog beka Malik Bendžamin.

Svilene, šejk sposobnosti Miltona bile su dovoljne da zainteresuje ogroman broj koledža od kojih su u najužem razmatranju bili Sautern Metodist, Indijana i naravno Oklahoma. Hužersi su bili ozbiljni kandidati do poslednjih trenutaka, posebno zato što se za istorijski program koji je u tom trenutku vodio Tom Krin odlučio Miltonov saigrač iz MoKan elit AAU ekipe, a današnji igrač Partizanovog protivnika u finalnoj ABA seriji, Džuvan Morgan. Međutim, odnos sa pomoćnim trenerom Kej Tijem Tarnerom, igra za Lerija Brauna i kasnije naše gore lista, Tima Jankovića (a unutar stručnog štaba i sadašnjeg trenera UCLA Nemanje Jovanovića) je presudila da postane Mustang. Pomogla je opet geografija, sa pet sati vožnje od Ovasa.

Tri godine je proveo unutar SMU programa i svake sezone je učinak bio bolji i bolji. Sa deset i p,o na trinaest, pa osamnaest poena sa stabilnim procentima šuta iznad 40% u svakoj sezoni i postepenim poboljšanjem za 1 do “džuniorskih” gotovo 85.

Kakav je Milton igrač atletski? Zavisi koje parametre ocenjujemo. Ako unutar kompletne procene računamo visinu i dužinu, pa i lateralnu brzinu u kombinaciji sa rasponom ruku, vrlo dobar/odličan. Ako se ograničimo na aspekte eksplozivnosti i vertikalnosti, prosečan. Međutim, smatramo da je kako ovde, tako i u ostalim slučajevima procena atletskih mogućnosti igrača najvažnije podatke staviti u kontekst pozicije na terenu, veština, stila igre, navika, ali i psiholoških i ništa manje socioloških karakteristika. Taj paket na kraju dana oslikava funkcionalnu atletičnost koju dobijemo ili ne dobijemo u praksi za razliku od praznog vakuuma brojeva na papiru koji se ne prenose u realne situacije. Tako dođemo do slučajeva igrača koji na terenu izgledaju spremnije i brže nego na merenjima, ali i do manje srećnih scenarija igrača koji oduvaju merače posmatrače usled nedovoljne intimnosti sa loptom i konceptima funkcionisanja same igre na terenu budu pregaženi.

Najveći fizički kvalitet Miltona je sjajan raspon ruku od 215 santimetara. U potpunosti se uklapa u osnovnu ideju trenera Obradovića svestrane kompozicije rostera kako u košarkaškom, tako i u fizičkom smislu. Međusobno kombinovanje igrača, menjanje pozicija na terenu, mogućnost biranja mečapova i prednost u “sajzu” bez gubitka brzine u odnosu na konkurente dugoročno gledano donosi sitne pojedinačne pluseve koje zbirno u konačnici donose mnogo i prave razliku.

Prošle sezone je Partizan Mozzart Bet želeo da tokom leta osveži atletski, energetski, voljni i defanzivni momenat ekipe poučen problemima u sezoni pre. Ovoga leta, utisak je da se nakon obezbeđivanja kontinuiteta sa te strane produžecima saradnje sa postojećim jezgrom, vraća starim dobrim majstorima koji osim ovih stvari donose i napadačku nadmoć, majstorstvo poteza i poene.

Šejk Milton je u tom svetlu, na papiru, gotovo idealan kombo bek za Partizan koji pruža stručnom štabu široki spektar kvaliteta za pakovanje u koju god ulogu. On može da igra sa loptom kao primarni kreator i organizator, a podjednako je dobar i bez iste. Dakle, može u potpunosti da pruži minute za odmor Karliku Džonsu, može i sa njim kao “off ball” šuter, a može i u tandemu jedinica. Vrlo važno može da bude to što je kao dvojka na terenu i te kako sposoban da kreira iz pika na nivou primarne jedinice što vraća napadački taktički manevar Partizanu za izvlačenje lopte iz ruku Karlika Džonsa i povratak u brži protok, nepredvidivost i opterećivanje odbrane višestruko talentovanim igračima. Kao kombo bek, očekujemo da na 1-2 Milton bude ono što je Braun na 2-3 samo još kreativnije. Možda je za navijače Partizana poređenje između Pantera i Nanelija još podesnije, nešto bliže bivšem studentu UCSB-a ali opet je isto tako Milton originalan proizvod i potencijalno igrač sa kojim će da budu poređena buduća pojačanja.

(AP Photo/Mark J. Terrill/Guliver)

Najveće pitanje koje se postavlja, a na to niko nema odgovor, jeste ono o tome kako će da se privikne na evropsku košarku, specifičan pritisak igranja za beogradskog velikana unutar ABA, evroligaškog okruženja i derbija. Indikatori izgledaju pozitivno jer Milton nikada nije bio tipičan NBA igrač uloge već ozbiljan faktor i doprinosilac unutar limitiranih minuta spreman da u svakom trenutku isporuči na terenu kada dobije veću priliku. Najplastičnije što možemo da objasnimo je da Milton nigde nije bio glavni glumac, ali kada god je bio u kadru bio je važan, često i protagonista. Deluje da kao takav nije nikada dozvolio sebi da izgubi oštrinu koju mora da zadrži svako ko pretenduje da bude nosilac u Evropi i da baš kao takav nije mogao do kraja da se ostvari u NBA jer nije usko profilisani specijalac, a za ol-araund set veština koji poseduje i najsvrsishodniju eksploataciju istih u američkoj profesionalnoj košarkaškoj asocijaciji jednostavno ima boljih ili mlađih.

Defanzivno, on ne važi za igrača koji zaključava, ali isto tako kombinacijom dužine, strpljenja i fundamenata može da bude znatno bolji nego što se očekuje. Raspon ruku mu omogućava da bude remetilački faktor unutar linija dodavanja, da bude stalno aktivan na pomoći, da jednostavno pomaže ekipi da smanjuje manevarski prostor protivniku. Kada se praktično pogleda pored Brauna ili Bonge, pa i ostalih bekovskih/krilnih opcija to je zaista interesantan defanzivni spoj.

Ono što je najvažnije za navijače crno-belih je da je Milton bolji kada je važan i da što ima više minuta i procenta korišćenja, on je i produktivniji u oba smera. Bolji je i šuter kada ima napadačku ulogu, a opet sa druge strane je navikao i naučio u NBA da se skloni i u drugi plan i odatle pronađe produkciju.

Na prvi pogled, on nije leteći skok-šut šuter koji će da impresionira visokim položajem lopte i vizuelno atraktivnom “Rej Alenovskom” formom. Više je to izbačaj sa zemlje poput onog koji poseduje u ovom tekstu više puta pomenuti Braun, ali nemojte to da vas zavara u kontekstu preciznosti pored čuvara jer kroz karijeru Milton ima često bolje procente kada je čuvan nego kada je potpuno otvoren i gotovo da je nevažno da li se radi o “catch and shoot” ili situacijama kojima prethodi dribling. U potpunosti je obučen da podjednako dobro zatrpava koš protivnika u oba scenarija jer je jednostavno igrač. Takođe, vrlo dobro pleše na tankoj liniji između poentera i dodavača što je jedan od najtežih balansa u košarci. Čak i dok je bio monstruozni skorer u srednjoj školi nikada nije bio “siledžija sa loptom” i igrač od kojeg saigrači beže, već naprotiv, vrlo dobar asistent. Strpljenje, kontrola, visina i dužina mu omogućavaju da vidi i podeli pravi pas na vreme.

Uvek treba ostaviti prostora za mogućnost neuklapanja igrača u novu sredinu i okruženje, posebno kada su više godina proveli unutar NBA, ali zaista na prvi, a bogme i drugi i treći pogled Šejk Milton izgleda kao savršen fit za sve ono što Partizan jeste i želi da bude. U velikoj meri poboljšava postojeći roster, oplemenjuje napadačku i svaku drugu varijabilnost, donosi kvalitet i širinu, a potencijalno i ozbiljan protagonizam i preuzimanje odgovornosti bez da oduzima gotovo išta.

Može da bude potpis koji pomera ekipu u kategoriju iznad.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener i analitičar