NBA nije spremna za evropske trenere, a pitanje je i kada će biti

Igor Kokoškov je 2000. godine postao prvi Evropljanin s punim radnim vremenom u stručnom štabu nekog NBA tima (LA Klipers). Dušan Ivković je dve godine kasnije bio na potpis do ugovora sa Denverom (prvu sezonu kao savetnik, a potom da preuzme tim kao glavni trener). Ipak Nagetsi su bili prespori, pa im je CSKA "oteo" legendarnog stručnjaka ispred nosa. Kasnije je na stolice pomoćnika selo još 17 Evropljana, od kojih su četvorica bivši NBA igrači (Detlef Šrempf, Vitalij Potapenko, Mehmet Okur i Darius Songaila). Čak trojica su dolazili u SAD sa renomeom veoma uspešnih i trofejnih stručnjaka (Neven Spahija, Serđo Skarilo, Etore Mesina).

Na NBA klupama nije bilo malo srpskih stručnjaka (Kokoškov, Aleksandar Džikić, Nenad Trajković, Darko Rajaković, Ognjen Stojaković, Dejan Milojević). Trenutno je u najjačoj košarkaškog ligi čak devetorica Evropljana: Kokoškov, Rajaković, Stojaković, Milojević, Španci Serhi Oliva i Đordi Fernandez, Turčin Erdem Džan, Ukrajinac Potapenko i Litvanac Songaila.

Ali, izuzev Kokoškova u onoj nesrećnoj sezoni za njega i Finiks (2018-2019) i Edija Getliba, prvog šefa stručnog štaba Voriorsa (a kasnije vlasnika franšize) u premijernoj NBA sezoni, koji se sa porodicom doselio u SAD samo nekoliko godina po rođenju u Kijevu, niko od Evropljana (među kojima su i bivši asistenti Škot Aleks Mekekni i Italijan Rikardo Fois koji imaju priličan staž u NBA), pa čak ni najuspešniji evropski stručnjak svih vremena Željko Obradović koga su više puta pominjali kao mogućeg stanovnika SAD, nikada nije dobio realnu šansu da bude glavni trener.

Svakog leta se postavlja pitanje 'Zašto'?

"Nikada nisam imao taj osećaj (da ću biti prvi trener). Čak i kada sam bio na intervjuu za prvog trenera, nisam ga imao. Nikada nisam osećao da su zaista voljni da preduzmu taj korak", pokušao je u razgovoru za grčki Sport 24 da odgovori Serđo Skariolo, aktuelni trener bolonjskog Virtusa i selektor Španije, a tri sezone asistent u Torontu.

Nije optimista...

"Nikad se ne zna šta će se dogoditi u budućnosti, ali ja ne vidim način kako bi Evropljanin odmah po dolasku u SAD postao prvi trener u NBA ukoliko nije tamo proveo nekoliko godina kao asistent. Pitanje je koliko godina misle da vam treba. Tako da je veoma čudno."

Kaže da je u SAD "drugi svet".

"Podržavaju talente, igrače, trenere, pa čak i agente kada mogu da pomognu da se organizacija poboljša. Ali, mislim da je pružanje šanse strancima na rukovodećem mestu nešto za šta je potrebno još nekoliko godina."

Italijanski stručnjak nije želeo više da čeka "pravu šansu", pa se letos vratio u Evropu, prezeo Virtus. Ali, ne bi još da priča da li je taj potez bio dobar.

"Mislim da je prerano za zaključke. Moram da kažem da još nisam siguran da li sam doneo pravu odluku. Moram da vidim kako će stvari da se odvijaju. Imamo još mnogo toga da uradimo ove i u godinama koje dolaze. Sačekali su me svi veliki, normalni problemi u koje trener može da upadne na početku rada, Plus nekoliko dodatnih nedaća, sa ludim i neverovatnim brojem, povreda, pa naravno malo kovid. Sve to utiče na tim. Ali, mislim da držimo kormilo u pravom smeru, uprkos usponima i padovima. Videćemo kako će da se završi", objasnio je Skariolo.