Najveći Zvezdin dobitak od dolaska Sferopulosa
Vreme čitanja: 6min | sre. 15.11.23. | 17:55
Jago dos Santos - zaobilaznim putem i kroz mala vrata do sve značajnije uloge u rotaciji Crvene zvezde
Od svih izreka kojim je kroz istorije obogaćen srpski jezik, jedna se gotovo redovno pominje kada u kontekstu sportskih dešavanja - dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
Za Jaga dos Santosa, brazilskog plejmejkera koga je Crvena zvezda letos dovela sa idejom da proširi konkurenciju uz dva vrsna kreatora Miloša Teodosića i Šabaza Nejpira, nedavna i iznenadna promena trenera donela je šansu da pokaže ne samo šta zna, već i da ugrabi za sebe bolje uslove, da postane integralni deo sastava. Da je zaista tako jasno se videlo u jučerašnjem uraganu koji je odneo Fenerbahče pravo za Istanbul zajedno sa porazom od 31 razlike. Posle izrudarenog trijumfa nad Bajernom i dramatične završnice u Blaugrani - u kojoj nije uspeo da ostavi značajniji trag -, Crvena zvezda Janisa Sferopulosa je prvi put ove sezone u elitnom takmičenju naspram protivnika izgledala kao sila i tim koji zaista želi da napadne ne samo četvrtfinale, već i odlazak na Fajnal for. A Jago dos Santos prikazao igru koja dosta obećava.
Izabrane vesti
Ono za šta je tako malo nedostajalo da se dogodi u srcu Katalonije, došlo je sa naplaćenom kamatom u Beogradskoj areni gde je Fenerbahče u roku od samo nekoliko dana pretrpeo poraze od oba beogradska velikana. Pečat velikog majstora udario je Miloš Teodosić praćen jako dobrim rolama Džoela Bolomboja, Stefana Lazarevića, Nemanje Nedovića i Luke Mitrovića, a svojih pet minuta imao je Jago dos Santos.
Naročito važna bila je Jagova uloga u prvom delu utakmice, kada je statistički uradio najviše. Ali daleko od toga da se njegova partija meri samo kroz igru brojki. Utisak koji je ostavio tokom uvodnih 20 minuta ide u prilog tezi da je omaleni Brazilac sve više deo ovog tima u njegovoj biti, da se i on oseća važnim, odnosno da njegova funkcija u sistemu poprima sve veće razmere. Rani ulazak na parket nije ga verovatno toliko iznenadio koliko činjenica da će posle izlaska Šabaza Nejpira zbog preloma nosa upravo on morati da ponese veliki teret organizacije igre zajedno sa Milošem Teodosićem. Dok je ražalovani srpski kapiten radio ono njegovo i podsetio Zvezdine navijače zbog čega su ga toliko dugo željno čekali na Malom Kalemegdanu, Jago dos Santos iskoristio je trenutak da podigne energiju Zvezde i uvede je u mod za mlevenje protivnika.
Odmah po ulasku podelio je prelepu asistenciju za Džoela Bolomboja, zatim ukrao loptu Jamu Madaru iz koje je Luka Mitrović stigao do lakih poena, da bi sve zaokružio svojom prvom od tri trojke. Njegov dalekometni hitac razbudio je Zvezdu i kada je tri minuta bila bez učinka iz igre, da bi posle skoro minut i po posta na otvaranju druge četvrtine svojom novom minijaturom doneo prvu dvocifrenu prednost i tako utakmicu sve više vodio ka raspletu u kojem za Fenerbahče nije bilo spasa. Jer, gosti posle toga više nisu bili ni blizu tome da se uključe u igru za pobedu, pošto su padovi u Zvezdinoj igri bili neznatni i nisu remetili stanje na terenu, kao ni konačni rezultat. Zato i hrabri vest da se Jago našao u avionu za Atinu, odnosno što postoji kakva-takva šansa da se nađe na parketu protiv Olimpijakosa, iako povreda skočnog zgloba s kraja treće četvrtine nije izledala naivno. Uostalom, nije mu bilo lako ni da dođe u poziciju toliko važnog košarkaša Crvene zvezde...
Zbog reprezentativnih obaveza i odlaska na Mundobasket sa Brazilom nije dobio mogućnost da odradi cele pripreme. A to neretko ume da bude kobno za igrače koji u istom periodu menjaju klub, a posebno još i nivo takmičenja. Došao je sa zakašnjenjem i u startu kaskao za onima koji daleko bolje poznaju Crvenu zvezdu, Evroligu i to šta znači nositi crveno-beli dres. Trebalo mu je vremena da se navikne i na nove životne okolnosti, ali Jago oseća sve veći komfor ne samo u igri, već i svakodnevnom funkcionisanju, što se pozitivno odražava na njegove partije.
Nije ni lako da se izbor sa tako velikim promenama. Gledajući svakodnevnicu, kroz godinu dana stigao je od Rio de Žaneira i Ulma do Beograda. Određeni mir koji je našao u Nemačkoj pošto je napustio svoju zemlju, zamenio je Srbijom i glavnim joj gradom koji nikada ne spava, mada je po stilu života Brazil dosta sličniji našoj zemlji. Nije bilo lako probiti ni jezičku barijeru, evidentno je da Jago ne barata najbolje sa engleskim jezikom, ali se i u tome sve bolje snalazi. Posmatrajući aspekt sporta, nije lako procesuirati sve ono što je Jago proživeo tokom jednogodišnjeg ciklusa. Poslednju sezonu u Flamengu završio je kao (inter)kontinentalni šampion, sa Ulmom je neočekivano došao do nemačke krune i bio verovatno najvažniji šraf ekipe zbog čega je nagrađen izborom za MVP-a sezone i mestom u idealnoj petorci Bundeslige, što ga je preporučilo za transfer karijere u Crvenu zvezdu gde je konačno osetio najviši nivo košarke u Evropi.
Panamerička Liga šampiona pod okriljem FIBA, Evrokup i Evroliga su tri različite dimenzije. Kroz prve dve je Jago dobro prošao, sa onom najizazovnijom se uhvatio u koštac i sve se više stiče utisak da mu Evroliga verovatno neće biti samo usputna stanica u karijeri, već takmičenje u kojem će se zadržati duže vreme. Naravno, pod uslovom da obuzda vrelu brazilsku krv, ostane nogama čvrsto na zemlji i nastavi dalji igrački rast.
Ako se od Miloša Teodosića očekivalo da igra baš onako kako je to činio protiv Fenera, Jago je sve prijatno iznenadio svojom "pojavom" na parketu u trenutku kada je Crvenoj zvezdi to najviše trebalo. Počev od duela sa Partizan Mozzart Betom u Evroligi, kada je sa nekoliko lucidnih poteza doveo crveno-bele u odličnu poziciju da uzmu brejk - što se na kraju nije dogodilo - Jago uzima sve veću odgovornost i jasno stavlja do znanja Janisu Sferopulosu, saigračima i košarkaškoj Evropi da je spreman za ulogu koja mu se polako crta. Za sve treba malo vremena i strpljenja, od toga da se pokaže onaj pravi Teo, do toga da Jago bude bitan za Crvenu zvezdu... Čak i kada ga šut ne služi ili nije u poziciji da pomogne realizacijom, izmisli lepu asistenciju ili pokaže izuzetno požrtvovanje u igri bez lopte, što svaki ljubitelj košarke zna da ceni.
Duško Ivanović je u prvim danima nove sezone govorio da za Jaga ima vremena i da mu veruje, iako ga nije koristio u Evroligi tokom uvodne tri utakmice. Zbog toga je energični Brazilac morao zaobilaznim putem i kroz mala vrata da uzme više na terenu, dok je van njega uradio dosta kako bi "kupio" navijače. Počev od molbe na društvenim mrežama da mu se pomogne da pronađe dečaka koji je plakao od sreće kraj svog oca na tribinama, do često spontanih kontakta sa klupskim pristalicama, jasno je zašto "Jago Bonito" tako brzo i lako postaje njihov novi miljenik.
O igračkim kvalitetima dovoljno je rekao čuveni Aco Petrović u izjavi za Mozzart Sport, kada je istakao da je samo visina, odnosno to što ima samo 175 centimetara razlog zašto Jago dos Santos nije u NBA ligi. Ukazala mu se nova prilika da ostavi dobar prvi utisak posle neočekivano brze promene trenera i upalilo je. Sada je na njemu da poverenje koje ima od Sferopulosa i tima pretoči u nešto veliko.