Najveća kriza Željkovog Partizana

Možda je poraz od Splita bio najniža tačka u smislu kvaliteta igre, mada to ne znači da kriza ne može da bude dublja. Partizan Mozzart Bet se još jednom sapleo i ozbiljno ugruvao, što budi nemir među navijačima i tera na razmišljanje da li je ova sezona već izgubljena.

Oni su svoje rekli odmah posle utakmice. Glasni zvižduci iz 'kopa' su se ponovili, vođe navijača su ovog puta još pitale košarkaše "da li znaju čiji grb nose" i scene sa parketa Arene pošto je zvanični program završen nije bio po ukusu mnogih. Štaviše, vraćaju sećanja na 'postrojavanja' fudbalera ispred južne tribine i oduzmanje kapitenske trake Marku Šćepoviću pre desetak godina, posle eliminacije od Ludogoreca u kvalifikacijama za Ligu šampiona...

Šut Silvena Fransiska je samo jedan od onih iz kojih je lopta mogla da prođe kroz obruč ili ode napolje. Baš kao što su oba pokušaja Kevina Pantera bila rezonska i nisu dala željeni rezultat. Ono što posle Fransiskove trojke ostaje jeste uticaj koji ovakav poraz može da ima na sve u Partizanu. Niko od igrača nije hteo pred novinare, svi su želeli da se sklone od očiju javnosti i pokušaju da sami nađu izlaz iz ove agonije u koju su upali.

Željko Obradović je u obraćanju javnosti očigledno balansirao emocije, kako ne bi rekao nešto što se nikom ne bi svidelo. Nije želeo ništa da uvija i saglasan je da je Partizan Mozzart Bet u krizi. Pet poraza zaredom je zvanično najduži niz otkako se strateg iz Čačka vratio u Humsku. I to dovoljno govori u kakvom je momentu ekipa. Prošle sezone bilo je serija od po četiri neuspeha - u prvoj je čak bilo sedam neuspeha iz osam utakmica - i Partizan je uspevao da se izvuče. Može li sada?

Bez obzira što je raspored takav da će se kroz mesec dana odigrati desetak utakmica i ko zna kakav će tada biti učinak, odnosno kakve će muke tada da more crno-bele, Željko Obradović je svestan da stanje nije dobro. Zbog toga se zapitao - šta dalje? Odgovornost je preuzeo na sebe, mada se kroz njegove reči osećala doza razočaranja zbog odnosa pojedinih igrača prema dresu, klubu i atmosferi o kojoj ponovo govori cela Evropa.

Čuveni hrvatski stručnjak Aco Petrović je posle utakmice kratko prokomentarisao Obradovićeve reči, konstatacijom da bi za Partizan bilo pogubno da čovek takvog autoriteta i veličine ode iz Humske. Ne bi trebalo zaboraviti da čuvenom Žocu saradnja zvanično ističe na leto...

"Nisam siguran da li je ikad u trenerskoj karijeri Željko Obradović imao ovakvu seriju teških, izuzetno neugodnih poraza, ali sam siguran da ne sme da razmišlja o tome da napusti klupu Partizana, jer bi to bio nanadoknadiv udarac za klub u nastavku sezone", napisao je Petrović na Tviteru, verovatno se vezujući za ono pitanje - šta dalje?

Obradović: Tražio sam faul, očigledno neke stvari nisu dobre... Pitam se - šta dalje?

Okršaj Ponitke i navijača Partizana: Čiji grb nosite? (VIDEO)

Aleksa Avramović je u najavi meča govorio da je sve pitanje karaktera. Ovo su momenti kada navijač traži od igrača da pokaže taj karakter, da šampionski DNK nije ispario osam meseci posle osvajanja jadranske titule i nešto više od one čudne serije sa Real Madridom. Zato trenutno stanje u Partizanu boli sve koji ga vole. Posle vraćanja krune i silom oduzetog učešća na Fajnal foru očekivao se kvalitativni iskorak, ne da se ode dva koraka unazad. Posle ABA, ni stanje na tabeli Evrolige više ne ide u prilog igračima i samo zahvaljujući pobedama Olimpijakosa i Efesa, Valensija i Makabi već sada nemaju dve pobede više na granici Top 10.

Porazi poput jučerašnjeg najjače udaraju na psihu. Nešto slično dogodilo se protiv Virtusa prošle sedmice i ako se iz takvih događaja ne izvuku pouke, problemi se umnožavaju. Obradović je slegao ramenima i poručio da više ni sam ne zna šta može da uradi da se stvari unaprede. Posle Virtusa i Bajerna, to više nije pitanje ni karaktera, ni taktike, ni psihe, već da li je Partizan 'pročitan' i ima li uopšte širinu i dubinu da pronalazi rešenja kao prošle godine?

Ni 22 poena prve violine Kevina Pantera, odnosno njegova treća vezana utakmica sa 20+ poena više ništa ne znači, jer se neke greške ponavljaju i vremenom su ogolile istinu da ovaj Partizan nema glavu i rep. I sve više se stiče utisak da je, ipak, bilo mnogo teško da se nadoknade odlasci Matijasa Lesora, Dantea Egzuma, te Jama Madara i Janisa Papapetrua, pošto su se uklapali kao savršeni komadići mozaika.

Na konkretnim primerima se vidi da je Partizan bolje funkcionisao prošle sezone, kada je Željko Obradović imao rotaciju sa osam, devet igrača, nego sada kada ima 15. Bez obzira što je kostur isti, što su svi godinu dana zreliji, ekipa i neki njeni članovi su očigledno izgubili kompas, pa i Partizan luta u miksu visokih klupskih ambicija, očekivanja navijača i ličnih motivacija. Ako se nešto ne promeni, na površinu ne ispliva timski karakter, ova sezona mogla bi da bude potpuno izgubljena.

Stvari polako izmiču kontroli, iako će računi tek da se svode kada se završi Jadranska liga jer, da se ne lažemo, nijedan domaći trofej nije toliko važan kao zvanje regionalnog šampiona. Koje opet nosi učešće u Evroligi...