Najtimskija pobeda Zvezde u sezoni

Najbolji primer timske pobede je ona koju su košarkaši Crvene zvezde uknjižili nad Megom na startu polufinalne serije ABA lige (103:73). Ne toliko zbog razlike, koliko zbog igre celog tima koja u sedam meseci aktuelne sezone nikada nije bila celovitija.

Pokazatelj toga je podatak da je čak sedam igrača imalo dvocifrenu valorizaciju (Teodosić, Tompkins, Mitrović, Bolomboj, Nedović, Gedraitis i Topić) , da se svih 12 upisalo u strelce, da je samo jedan proveo na parketu više od 20 minuta (Giedraitis) i da je ostvaren drugi najbolji košgeterski učinak. Jedan ovakav meč nije mogao da dođe u boljem trenutku za crveno-bele. U najvažnijem periodu sezone, posle nekih ne toliko blistavih izdanja, kada je među navijačima počelo da se javlja nepoverenje.

Oblaci sumnje rasčistili su se za tili čas. Malo je trebalo da se to dogodi. A malo i treba Zvezdi da igra kvalitetnu košarku koje u tekućoj takmičarskoj godini nije bilo u izobilju. Zasad je više bila kao letnja kiša. Pojavi se nenajavljeno, kratko traje i iščezne dok trepneš. Zato i ne čudi što ekipa Janisa Sferopulosa nije uspela da za sve ovo vreme uhvati barem neki kontinuitet. Rezultatski ili igrački.

U petak uveče je bila prisutna drugačija slika i prilika. Onakva kakva je u dosadašnjih 65 utakmica u sezoni, viđena samo šest puta. Četiri u regionalnom takmičenju, a dva u evroligaškom. Upravo u toliko situacija su crveno-beli ličili na tim, a ne grupu individualaca.

Prvi put još na samom početku sezonu, na otvaranju evropske kampanje kada su sa 94:73 oduvali Asvel i dali svojim pristalicama lažnu nadu. U ubedljivom trijumfu nad francuskim predstavnikom je pet igrača imalo dvocifrenu valorizaciju dok se samo Stefan Lazarević, Majk Tobi i Ognjen Kuzmić nisu upisali u listu strelaca. Najefikasniji je bio danas zaboravljeni Šabaz Nejpir sa 21 poenom.

Drugi i poslednji put kada je srpski šampion zaličio na kolektiv u Evrolige je utakmica sa Fenerbahčeom u Beogradu koju su rešili u svoju korist sa plus 31 razlike (87:56) što je jedna od najubedljivijih ostvarenih pobeda otkad tim sa Malog Kalemegdana igra elitno evropsko takmičenje. Tada je sve išlo kao po loju, više od deset poena su ubacili Lazarević, Teodosić, Bolomboj, Nedović i Dos Santos uz procente za dva i tri od oko 50 odsto.

Posle toga nije viđeno još mnogo takvih utakmica od crveno-belih. Vredan pomena je još samo trijumf u Istanbulu ponovo nad Fenerom, a preostalih osam od ukupno 11 pobeda došle su na vizionarstvo Miloša Teodosića ili raspucanost Nemanje Nedovića.

U ABA ligi su se i pored 22 slavlja, uglavnom utakmice odrađivale. Bez prevelikog trošenja i razmišljanja. Takoreći generički. Oni trijumfi koji su se razlikovali od drugih i u kojima je bila vidljiva fizička i mentalna prisutnost gotovo celog rostera su pobede nad Cedevitom Olimpijom (94:51), Krkom (110:57), Mornarom (102:66) i juče Megom.

Topić svrstan među Top 6 pikova, Đurišiću se predviđa kraj prve ili početak druge runde

Sferopulos posle plus 30: Imamo još prostora za napredak

Protiv slovenačkog tima je ostvarena najveća razlika, a uz to je i postignut poenterski rekord u sezoni, dok je protiv Barana najviše igrača imalo dvocifreni indeks - čak devetorica! Ipak, ono što utakmicu protiv Mege stavlja ispred navedenih jeste to što se radi o meču plej-ofa, protiv četvrtoplasiranog tima prvenstva koji se nalazio u seriji od osam pobeda u nizu i koji je igrao najlepšu košarku u regionu u posledna dva meseca.

Deklasirati takvog rivala, koji ruku na srce jeste bio značajno oslabljen odsustvom kapitena Uroša Plavšića i kasnije povredom Stefana Miljenovića, je ono što tu pobedu čini najtimskijom u celoj sezoni. Rogobatno zvuči, ali lepo izgleda. Mnogo lepo. I pruža nadu u povratak jadranske titule. Sada više nego ikad pre.