_(1).jpg.webp)
U. JovičićNajpismenija košarkaška publika u Evropi
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | uto. 02.09.25. | 10:55
Priča šestog dana Evrobasketa
Svako prvenstvo ima svog žrtvenog jarca.
Ne postoji turnir na kom jedan igrač ne bude postavljen na srebrnom pladnju na oltar naše frustracije i kanalisanja negativne energije. Nekada se to dogodi zbog promašenog šuta. Nekada zbog toga što šut nije ni uzet. Nekada "samo" zbog govora tela. Često je stvar iracionalna i neopravdana. Ponekad, frustracija je u redu.
Izabrane vesti
Način na koji je Vasilije Micić otvorio turnir generisao je megatone negativne energije. Micić je izašao iz povrede, pre toga nije igrao košarku dugo, a takmičarsku košarku još duže. Njegov je proces sazrevanja učinio da odmerenije izjave, u kombinaciji sa sporijim povratkom u formu i nekim promašenim i nekim isforsiranim šutevima, od njega naprave žrtvenog jarca ovog leta.
U toj svojoj frustraciji, umemo da budemo i duhoviti, pa je čitava galerija smiješnih objava preplavila društvene mreže. Jedan čovek piše: "Bojim se da ne okrene protiv nas kad krenemo na Turke". Drugi kače onog mučenika što mu je neko vračao. Ali i te naše kratkotrajne duhovitosti umeju da zabole igrače i nisu put za izlazak iz krize.
Navijači Srbije u Rigi pokazali su da razumeju koji je jedini put.
Komentarisali su protivnički igrači prethodnih sezona uzavrelu atmosferu na evroligaškim gostovanjima u Beogradu. Hranili su ego navijačima koji skupo plaćaju svoje mesto kako bi iz pune hale bodrili svoje timove. Ali malo je pohvala poput onih koje je Beograd godinama dobijao od košarkaških sudija.
Parafraziraćemo - u tom gradu ne možeš da navlačiš, svi znaju pravila. Ili još jasnije: to je najpismenija košarkaška publika u Evropi.
Kada je Vasilije Micić podignut sa klupe da u napola rešenoj utakmici protiv Češke uđe na teren, reakcija publike na tribinama samo je podvukla debelim plavim markerom tu tezu. Možemo da budemo duhoviti i da zajedničku muku pretvaramo u zezanje. Umemo i da preteramo, štaviše, tu smo šampioni. Ali kada je potrebno, prepoznaćemo pravi trenutak i dati vetar u leđa kome je neophodno jer to je - košarkaška pismenost.
Prepoznavanje trenutka.
Micić je jako ozbiljno shvatio svoju situaciju, na fakultativnom treningu bio je jedan od samo dvojice igrača koji su se pojavili na parketu i preskočili odmor. Čitava njegova povremena frustracija i dolazi iz toga što je bio svestan - a od Bogdanovićeve povrede je još svesniji - da je neophodan ovom timu.
Publika u Rigi u pravom trenutku pokazala mu je da i pored frustracije koju od početka turnira delimo, svi imamo jedan zajednički san.
Ljudi se menjaju, igračima se menjaju prioriteti, forma im varira, samo su smrt, porez i košarkaške ambicije u Srbiji nepromenjive. Pa bi zato povremeno trebalo osvežavati pamćenje. Micić je u najtežem trenutku svog života bio sa reprezentacijom. Bio bi veliki porez na luksuz to zaboraviti i takvog čoveka gurnuti pod voz.
Pamćenje valja osvežiti i Miciću. Gotovo juče bio je MVP Evrolige i jedan od najboljih bekova u Evropi.
Reakcija navijača kada je ušao na parket, a naročito kada je postigao prvi koš protiv Češke, pomoći će mu u osvežavanju i pamćenja i aure.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
