Najlepši su cvetovi koji su nikli na korenu boli
Vreme čitanja: 9min | ned. 07.04.19. | 10:49
Analiza Partizanove sezone uz Dantea Aligijerija i odgovor na pitanje - šta dalje?
Prošao je Partizan devet krugova pakla u majstorici protiv Zvezde, kao u „Božanstvenoj komediji“. Dante se pokazao kao predskazanje za crno-bele. I ako je Andrea Trinkijeri ušao posle utakmice u svlačionicu i dobio pitanje od igrača - šta sada? - možda mu je na pamet pao Aligijerijev stih „Najlepši su cvetovi oni koji su nikli na korenu boli“. To je Partizanova realnost, ali i nada za budućnost.
Sezona nije gotova za Partizan, imaju crno-beli Superligu do kraja da odigraju (ako je osvoje - to je “dupla kruna”), ali je sa neke strane i - “završena”. Superliga se igra samo za prestiž i zvanje prvakom Srbije. Neće Partizan igrati Evroligu sledeće sezone i to je neuspeh. Ali, sve ono što je uradio sa Andreom Trinkijerijem je daleko od neuspeha.
Izabrane vesti
Počeo je proces povratka Parnog valjka tamo gde je bio. Međutim, da krenemo ne od početka, već od kraja ove sezone...
MAJSTORICA - „KLIZILO“ JE I KA 40 RAZLIKE
Partizanu je pretio debakl sinoć, ako ga nije i doživeo. Delovalo je u jednom momentu da Zvezda „napada“ 40 razlike. Bilo je 35 razlike (78:43) u poslednjoj deonici. To crno-beli nisu smeli sebi da dopuste. Nije problem izgubiti, ali jeste na taj način. Partizan je potučen do kolena kako je i Rade Zagorac rekao posle utakmice. Crno-beli su odigrali verovatno najlošiju utakmicu u sezoni i to kada je bilo najvažnije. Nisu bili na nivou da prođu u finale. Objektivno su ispali od bolje i kvalitetnije ekipe, a o tom odnosu sngama smo pisali i pre početka polufinalne serije. Zvezda je napravila tim sa imenima poput Stratosa Perperoglua, Kej Si Riversa i Džoa Reglanda, Bilija Berona, što je kvalitet kakav Partizan u ovom momentu jednostavno - nema.
Ako Partizan hoće više - moraće da učini više i napravi bolju ekipu predstojećeg leta. Sa ovim timom - ovo je maksimum maksimuma. Zvezda je zasluženo otišla u finale. Hipotetički, Partizan i da je prošao pitanje je da li bi izborio Evroligu što zbog razlike u kvalitetu i dužini klupe u odnosu na Cedevitu/Budućnost, što zbog prednosti domaćeg terena protivnika. Zvezda će svakako imati veće šanse u toj borbi.
Partizan može da bude zadovoljan što je stigao i do polufinala i na utakmicu daleko od finala. To je svakako uspeh gledajući na šta je klub ličio u poslednjih par godina. I sa tim crno-beli mogu da budu prezadovoljni. Mada će im upravo ova majstorica ostati poput rane koja će da ih peče i podseća šta se dogodi kada se odigra ispod svakog nivoa.
Jedina dobra stvar za Partizan je što je pokazao karakter i spustio na kraju na 21 razlike. Ostalo nije vredno podsećanja.
U praktično svakom statističkom parametru Partizan je bio nadigran i nadmašen. Crno-beli su šutirali iz igre samo 32%, a Zvezda 52%. Partizan je šutirao 5/25 za tri (20%), a Zvezda 11/24 što je visokih 45%. Zvezda je imala više skokova (39:33), više asistencija (16:13)… Partizan je samo za nijansu manje grešio i malo je bolje šutirao penale, ali time se ne dobija majstorica.
STRANCI NISU DOŠLI NA UTAKMICU - RENFRO I LENDEJL 0 POENA
Učinak stranaca Partizana je bio izuzetno loš. Ako ne računamo dva poena Alekseja Nikolića koji je "domaći stranac", pune tri četvrtine, dakle u prvoj, drugoj i trećoj, stranci nisu dali NIJEDAN koš!
Dva ponajbolja igrača Partizana, Aleks Renfro i Džok Lendejl utakmicu su završili sa nula poena! Bondža Si je utakmicu završio sa nula poena. Markus Pejdž je izvukao Partizan u poslednjoj deonici sa 11 poena, ali je njegov celokupan šut na utakmici bio 5/13. Šut za tri poena - 1/4.
Bondža Si je probao tri puta iz igre i nije bio precizan. Aleks Renfro je šutnuo pet puta na koš i nijednom nije pogodio. Lendejl je brzo ušao u probleme sa ličnim greškama, a za 12 minuta je šutnuo četiri puta i nijednom nije pogodio! Čak je i Aleksej Nikolić dao samo ta pomenuta dva poena. Pored pomenutih igrača sličan, loš, učinak, je imao i Stefan Janković - 1/6 iz igre. Inače, svi stranci Partizana zajedno - 13 poena.
Dakle, igrači kao što su Renfro, Lendejl, Si i Pejdž su dovedeni i plaćeni da naprave razliku, a trojica od njih četvorice nisu ni koš dali, pa zato i ne treba da čudi Partizan što je prošao tako kako jeste.
Poređenja radi, stranci Crvene zvezde su dali 51 poen od ukupno 84 - Perperoglu 18, Faje šest, Beron osam, Rivers šest, Cirbes četiri i Odžo devet!
Jednostavno su rotacije Zvezde bile mnogo veće, taman kada mislite da su se svi igrači “izređali” Tomić podigne Riversa sa klupe, ili Perperoglua. A Renfro i Lendejl na nula poena. Razlika u kvalitetu je bila očigledna.
OD ZADRA, ARENE I 26. OKTOBRA DO DANAS - VELIKI POMAK UNAPRED
Nije bilo nimalo prijatno navijačima Partizana posle utakmice protiv Zadra u Beogradskoj Areni 26. oktobra. Perspektiva u tom momentu nije čak izgledala ni sivo. Više je to vuklo na crno.
Malo ko je u tom momentu mogao da pretpostavi da će crno-beli biti na utakmicu daleko od finala ABA lige, da će osvojiti Kup Radivoja Koraća pobedom nad Crvenom zvezdom, da će proći u TOP 16 Evrokupa i biti vrlo blizu četvrtfinala tog takmičenja! Sve je to zasluga Andree Trinkijerija koji je doveo trojicu igrača i sa timom koji nije on birao uspeo da učini sve navedeno. Čak i da dobije Zvezdu u jednoj od polufinalnih utakmica, ali u majstorici pred gostujućim navijačima u odličnoj atmosferi nije mogao mnogo toga da uradi.
Crno-beli su se konsolidovali posle tog "crnog" dana i poraza od Zadra u novembru, doveli pojačanja (Aleks Renfro, Nikola Janković, Ognjen Jaramaz), promenili trenera (još tada smo pohvalili odluku Nenada Čanka da ponudi ostavku, pre svega s moralne tačke gledišta). Jasno je da je Partizan podigao značajno nivo i kvalitet igre, pa sa Trinkijerijem na klupi ponovo zaličio na ozbiljnu ekipu.
Padali su pred Partizanom i Zvezda dva puta i Budućnost jednom, i Monako u gostima, i Alba kod kuće i Asvel u gostima... Mirisalo je to opet na onaj "stari" Partizan.
Crno-beli su posle tog poraza u Areni od Zadra delovali kao razbijena banda koja će morati mučki da se potrudi barem u plej-of ABA lige, pa bi sa tog stanovišta bilo malo i licemerno kada bi navijači gledali na ovo ispadanje u polufinalu kao na neuspeh.
Partizan već sada može da nazove ovu sezonu, pa - uspešnom, jer je napravio bazu igrača, ima trenera na duže staze, ima osvojen trofej i imao je šansu za finale. To bi za "onaj" Partiza bilo malo, ali vreme se promenilo. U ovim okolnostima - sve pomenuto se podvodi kao pomeranje s mrtve tačke.
Temelj je “izliven”. Koren je tu. Sada se čeka da biljka procveta.
REČ KAPITENA I REČ HVALE ZA NAVIJAČE
Šta o majstorici i sezoni misli kapiten Partizana Novica Veličković?
"Preteško... Nemam šta da kažem... Čestitao bih Zvezdi na odigranoj utakmici, muški su odigrali, od starta do kraja su kontrolisali. Ništa, pružiš ruku i da im čestitaš na dobijenoj utakmici. Mi se okrećemo onom što sledi. I saigračima sam rekao da je sutra novi dan. Ono što imamo treba da gajimo i da se vratimo u salu, da treniramo, napredujemo. Ali da boli - boli", rekao je Veličković.
I on vidi napredak svog tima od letos do sada…
"Ovo je živ sport, toliko je dinamično. Zadnja četiri derbija bila su na jednu loptu. Momci su sjajni, vredno rade, dosta su napredovali od letos... Idemo dalje, vraćamo se u salu i gledamo napred", rekao je Veličković.
Bilo je naravno i prethodnih par godina utakmica u kojoj je dvorana bila puna, Partizan je tradicionalno najgledaniji tim u ABA ligi, ali je ove sezone to posebno bilo izraženo. Za to je krivac Trinkijeri koji je doneo veliku energiju, navijači su počeli da veruju sve što se događa, da veruju u napredak i to se i dogodilo. Na utakmicama Evrokupa je vladala prava evroligaška atmosfera, a još vrelije je bilo protiv Cedevite i Budućnost. O večitom derbiju ne treba pričati, to se podrazumeva.
I zato su navijači dobili pohvalu od svog kapitena.
"Dugujemo veliku zahvalnost našim navijačima, jer ove sezone nam je hala bila rasprodana na svakoj utakmici ABA lige. Iz 'dauna' smo došli u situaciju da se podignemo. I hvala im stvarno na tome. Niko u Evropi ne igra svaku utakmicu pred 5.000 ili 6.000 ljudi".
Jedini minus je ubacivanje predmeta na teren, prekid protiv Cedevite i paljenje baklji, što je više puta isticao i sam klub, ali i igrači. To Partizanu nije potrebno.
FINANSIJE - STABILIZACIJA U TOKU
Navijači mogu da misle ovako ili onako o aktuelnoj Upravi Partizana i predsedniku Ostoji Mijailoviću, ali mi ćemo izneti samo neke od glavnih finansijskih podataka. I nećemo previše dužiti.
Ukratko, plate u Partizanu ne kasne, mnogi od bivših igrača i dugovanja su namireni, mnogi su poput Saše Pavlovića oprostili dug crno-belima, a sa nekima je napravljen način i dinamika isplate.
Ukupan dug kada je ova Uprava došla u klub bio je preko 7.186.000 evra, a danas je manji od 3.000.000 evra. To su podaci sa kojima je predsednik Mijailović izlazio u javnost. I teško da ima navijača Partizana koji to neće podržati. Dug kluba je prepolovljen.
To su podržale i brojne legende Partizana pa smo ponovo u blizini kluba, ali i na utakmicama, mogli da vidimo Željka Obradovića, Žarka Paspalja, Aleksandra Đorđevića, Dejana Bodirogu, Dražena Dalipagića, Dragana Kićanovića…
Mada, ne možemo a da se ne prepustimo utisku da je Partizan sinoć podlegao pritisku, za koji je delom kriva “igranka” pred majstoricu.
SUŠTINSKO PITANJE - ŠTA DALJE?
Sada kada je jasno da Partizan neće u finale ABA lige, da je osvojio Kup i da ima i Superligu do kraja da odigra. Ali, već misli, bez potcenjivanja domaćeg šampionata, polako počinju da lete ka sledećoj sezoni. I zato je suštinsko pitanje - šta dalje?
Pa, najbolje je da krenemo sa analizom igračkog kadra, u smislu ugovora svih pojedinaca. Pokušali smo da dođemo do informacija oko toga koliko je kom igraču Partizana ostalo vremena u Partizanu po ugovoru.
Andrea Trinkijeri - još dve godine
Nikola Janković - još jednu sezonu
Ognjen Jaramaz - ističe mu ugovor ovog leta (pozajmica iz San Pablo Burgosa)
Markus Pejdž - još godinu dana
Uroš Trifunović - višegodišnji ugovor
Bondža Si - još jedna sezona
Aleksandar Aranitović - još jedna godina
Vanja Marinković - još godinu dana
Amar Gegić - još dve godine
Novica Veličković - ističe mu ugovor ovog leta
Marko Pecarski - do 2022. godine
Dušan Tanasković - do 2022. godine
Rade Zagorac - još jedna godina
Aleks Renfro - ističe mu ugovor ovog leta
Stefan Janković - još jednu sezonu
Džok Lendejl - još godinu dana
Đorđe Gagić - ističe mu ugovor ovog leta
Aleksej Nikolić - još dve godine
Suštinski je Partizanu najvažnije što ima Trinkijerija osiguranog ugovorom i bazu domaćih igrača (Vanja i Zagorac imaju još godinu dana ugovora) na koje može da računa i sledeće sezone. Kako će se dalje razvijati priča, to ćemo najbolje videti na leto jer će Trinkijeri dobiti šansu da sam planira tim i da ga selektuje.
Đorđu Gagiću ističe ugovor, kao i Novici Veličkoviću i Aleksu Renfrou, dok Jaramazu ističe pozajmica iz San Pablo Burgosa. Lendejl, Si i Pejdž su od stranaca vezani na još godinu dana, Ali Nikolić i Amar Gegić na još dve.
Biće ovo leto vreme kada će Trinkijeri birati, ali uz saglasnost sa klupskom kasom i mišljenje sportskog sektora (Nikole Lončara) i Uprave kluba.
I ZVEZDA JE “UPOZNALA” DANTEA
Ako je Partizanu potreban dokaz da "najlepše cveće može da iznikne iz korena bola" kao što kaže Dante, onda crno-beli ne moraju da gledaju previše daleko. Zapravo, pred očima mu je odgovor.
Crvena zvezda se dugo patila i mučila, bila u senci Partizana, da bi malo po malo uspevala da smanjuje razliku. Stigla je do prvo finala protiv Partizana u Laktašima, izgubila, potom joj se dogodila Cibona, pa i srećna okolnost da zaigra u Evroligi, i onda je sledeće sezone, 2014/2015 dobila crno-bele u napetoj seriji, zavladala i postala redovan učesnik Evrolige u narednim godinama.
Mučila se Zvezda dugo, nije joj uspeh stigao preko noći, ali je procvetala.
Sada je Partizan u situaciji da se muči, a ova sezona deluje kao početak pravog ozdravljenja. Sledeća sezona bi mogla da bude možda i prelomna u tom smislu, a Trinkijeri će posle pravljenja tima i prolaska priprema sa ekipom dobiti punu odgovornost. Sada je dobio gotov tim i doveden je pred svršen čin (snašao se odlično), ali već sledeće sezone će mu odgovornost biti mnogo veća i u to nema sumnje.
Umesto zaključka, citat od sinoć, a nije Danteov…
"Parni valjak je krenuo i neće se zaustaviti dok se Partizan ne vrati tamo gde pripada".
Foto: Star Sport, MN Press