Najbolja petorka dosadašnjeg dela NBA lige: Jokić ponovo među kandidatima za MVP nagradu

NBA sezona je počela pre gotovo dva meseca, odigrana je praktično trećina mečeva i vreme je da se napravi prva procena stanja u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu.

Ono šta pišemo od početka sezone je činjenica da je ove godine liga dosta izjednačena, a tome je svakako doprineo "plej-in" turnir, odnosno to da čak 20 od 30 ekipa na kraju sezone imaju šansu za takmičenjem u plej-ofu. Dovoljan je samo pogled na tabelu pa da se vidi da je ta izjednačenost itekako prisutna i definitvno se može dogoditi da neke ekipe, koje su se nadale borbi za titulu, moraju da igraju plej-in turnir.

Druga stvar koja se vidi ove godine, a o kojoj prethodnih nismo mogli da pišemo, je činjenica da Istok trenutno izgleda opasnije od Zapada. Osim toga što bismo, bez obzira na odlične igre Golden Stejta i Finiksa, ipak Milvoki i Bruklin stavili kao najveće favorite za osvajanje titule, snaga Istoka se vidi i u tome da su se pojavile neke nove ekipe koje igraju dobro, dok njedna od ovih "starijih" nije pala. Zapad možda ima većih problema s povredama važnih igrača, pa je i to jedan od razloga za promenu odnosa snaga, ali definitivno se ne može unapred tvrditi da će bilo koja ekipa sa Zapada dobro proći na turneji po Istoku kao što je to bilo prethodnih godina.

Što se igrača tiče, prvih nekoliko sedmica imali smo velike probleme s uspešnosti spoljnog šuta, posebno onog za tri poena. Pričalo se o razlici u loptama u odnosu na prošlu godinu, o činjenici da se publika vratila u dvorane kao i o tome da su sudije promenile kriterijum i pomogle odbrambenim igračima. Verovatno je sve od toga pomalo tačno, ali su se igrači prilagodili i sada to već izgleda bolje. A, kada se vidi koliko sjajnih igrača trenutno igra u NBA ligi, može se dati za pravo onima koji tvrde da je aktuelna liga bolja nego ikada. I znamo da će se sada javiti oni koji će reći kako ovo nije "prava košarka" poput one koja se igrala u devedesetima, ali uvek će se naći oni koji će reći kako je pre bilo bolje. Tu temu ćemo, ipak, ostaviti za neki drugi tekst. Sada se okrećemo izboru najbolje petorke dosadašnjeg dela sezone.

Iako ima dosta košarkaša koji igraju dobro ove godine, izbor petorke je bio prilično jednostavan. Naime, ovih pet igrača je stvarno obeležilo prve mesece NBA sezone. Pa idemo po pozicijama...

STEF KARI (GOLDEN STEJ VORIORS)

Stef Kari protiv Klipersa (©AFP)

Stef Kari se opet igra košarke. Trenutno je na proseku od 27,5 poena, 6,3 asistencija, 5,5 skokova i 1,8 ukradenih lopti, uz 43,9% šuta i 41,2% za tri poena, s tim da treba reći da po utakmici puca 13,3 trojke i postiže ih 5,5. To, da tako kažemo, jednostavno nije normalno.

Kari uživa u činjenici da su se Voriorsi ove godine odlično uklopili. Drejmond Grin igra puno bolje nego zadnjih par sezona, Endrju Vigins je pronašao smisao bavljenja košarkom, a mladi igrači su se uklopili u sastav i počeli da mu doprinose. A kad je tako, onda je Kari najopasniji u šta smo se ove sezone već uverili puno puta kada smo gledali kako postiže trojke iz svih mogućih i nemogućih situacija. No, nije Kari samo igrač za šutiranje trojki, što svakako odlično radi. On sjajno čita igru, razigrava saigrače i kreće se bez lopte tako lepo da to izgleda kao poezija. Trener Stiv Ker je složio takav tim da Kari može da izvuče najbolje iz njega i s njim na čelu je Golden Stejt s razlogom ekipa sa najboljim odnosnom pobeda i poraza u ligi. A, on je definitivno trenutno najjači kandidat za titulu MVP.

DEMAR DEROZAN (ČIKAGO BULS)

Demar DeRozan (©AFP)

Mnogi su sumnjivo mahali glavom kada je Čikago za velike pare potpisao DeMara DeRozana i još uz to poslao u San Antonio pik prve runde, te još dva dobra igrača. Međutim DeRozan je razuverio. I to kako! Bivši igrač Toronta i San Antonija s 32 godine igra praktično najbolju sezonu u karijeri - na proseku je od 26,4 poena, 5,3 skoka i 4,1 asistencije po utakmici, uz 49,8% šuta i 33,3% za tri.

DeRozan je bio potreban Bulsima, a oni su očigledno bili potrebni njemu. Ekipa u kojoj je Zek LaVin prva zvezda, prošle sezone dovela je Nikolu Vučevića, ali Crnogorac očigledno nije spreman da bude drugi igrač ekipe koja se bori za neki veći uspeh od samog pojavljivanja u plej-ofu, što je bio Vučevićev najveći uspeh u Orlandu. Ni LaVin se nije najbolje nosio s pritiskom dok nije došao DeRozan koji je sve to preuzeo na svoja leđa i doslovno se poigrava s pritiskom. Izgleda kao da ne može da promaši šut sa poludistance - za koji su svi mislili da je izumro - a da je najbolji kada je najpotrebnije pokazuje podatak da je DeRozan igrač s najvećim brojem poena postignutih u zadnjoj četvrtini ove sezone. Zbog njega je Čikago sa 17-9 odmah iza Bruklina, a kada već pominjemo Netse, ono šta je DeRozan napravio u zadnjoj četvrtini druge utakmice između Čikaga i Bruklina ove sezone spada u poeziju. Postizao je koševe kako god je želeo, a čuvao ga je Kevin Durant.

KEVIN DURANT (BRUKLIN NETS)

Kevin Durant (©AFP)

Kada smo već pomenuli Kevina Duranta, evo i njega u našoj najboljoj petorci dosadašnjeg dela ove sezone. Durant je na proseku od 28,4 poena, 7,7 skokova i 5,4 asistencija uz 52,9% šuta te 37,7% za tri, što bi, realno, mogao da popravi jer je prošle sezone trojke pogađao sa 45%.

Durant je, kao i Džejms Harden, morao od početka sezone da nosi veći teret zbog činjenice da Kajri Irving ne igra, ali za razliku od "Brade" on je taj teret mirno primio na svoja leđa i lepo ga nosi. Durant je pravi lider ekipe koja se, bez obzira na sve, nada šampionskom prstenu. Iako su izgubili neke utakmice koje možda nisu smeli da izgube, Netsi su sa 17-8 najbolja ekipa na Istoku. Durant igra odlično, daje ritam igre svojoj ekipi, a s obzirom na to da je Nikolas Klekston bio povređen, a trener Stiv Neš bacio Blejka Grifina u drugi plan, onda je Durant morao da igra važniju ulogu i u odbrani. Ionako je Durant, što neki ljubitelji košarke zanemaruju, sjajan igrač u odbrani, a sada izgleda još bolje nego prethodnih sezona. No, svaka čast odbrani, ali njegov šut je verovatno najlepši u celoj NBA ligi i zaista ga je lepo gledati. Kada se čovek visok 208 i raspona ruku od 225 centimetara digne na šut, a položaj tela je potpuno savršen, onda sve staje i ostaje nam samo da to gledamo. I uživamo.

JANIS ADETOKUNBO (MILVOKI BAKS)

Janis Adetokunbo (©AFP)

"Nikad ne podcenuj srce šampiona". Rečenica je kojom je slavni Rudi Tomjanović na najbolji način objasnio kako šampioni uvek, ili barem gotovo uvek, igraju – šampionski. Kao da se nešto promeni u trenutku kada se dođe na sam vrh i to na najbolji mogući način. Puno je primera u sportu gde se potvrdilo ovo pravilo, a jedan od njih je svakako i ova sezona Janisa Adetokunba. Nakon šta je prošle sezone zasluženo doneo titulu Milvokiju, grčki košarkaš ove sezone igra još bolje, a trener Baksa Majk Budenholzer smatra da je to baš zato što je Janis osvojio šampionski prsten.

"Puno je zreliji, drugačije gleda na utakmicu i shvata šta je konačni cilj", rekao je pre nedavno Budenholzer, a svima je jasno šta je Janisov cilj.

Novi naslov. Barem još jedan. A kada je već tako, onda je odlučio da pokaže da celo vreme može da igra na najvišem nivou. Milvoki je u dosadašnjem delu sezone imao velikih problema s povredama, praktično nijednu utakmicu nisu imali na raspolaganju celu ekipu, ali Janisa to nije pokolebalo. On je igrao najbolje što može i najzaslužniji je šta je njegov tim opet u samom vrhu Istoka. A, kada budu svi zdravi, biće i među najvećim favoritoma upravo zbog Janisa, kojeg neki s razlogom ne vole jer nema onu finesu kao neki drugi košarkaši, ali njegovo umeće igranja niko ne može da ospori.

Proseci od 27 poena, 11,6 skokova, 5,7 asistencija, 1,7 blokada i 1 ukradenoj lopti po utakmici, a sve uz 52,3% šuta i, ipak, loših 29,3% za tri opet dovode Janisa u konkurenciju za MVP naslov ove sezone.

NIKOLA JOKIĆ (DENVER NAGETS)

Nikola Jokić (©AFP)

Razočarao je Nikola Jokić ovog leta celu Srbiju kada je odlučio da neće igrati za reprezentaciju zbog odmora, ali sada opet oduševljava. Izgleda da mu je odmor dobro došao jer je na fantastičnim prosecima od 26,1 poena, 13,4 skoka, 7,2 asistencije i 1,2 ukradene lopte po utakmici uz prosek od 57,9% šuta i 35,2% za tri. Prošle sezone je, kad je dobio MVP nagradu, imao slične brojke pa je jasno da je i ove godine u uskoj konkurenciji za osvajanje prestižnog priznanja.

No, ove godine Jokić ima dodatni problem. Denver još od kraja prošle sezone igra bez Džamala Marija, a ove je ostao i bez Majkla Portera što znači da je srpski košarkaš ostao bez velike podrške. Kada tome dodamo povredu Pi-Džej Dozijera, kao i nekoliko sitnih povreda, pravo je čudo što je Denver i dalje na 8. mestu Zapada. Svima je jasno da je to samo zbog Jokića. Svaka čast ostalim igračima Nagetsa, ali oni ipak nisu toliko dobri, a probajte bilo kojoj drugoj ekipi u NBA ligi uzeti drugog i trećeg igrača tima pa ćete videti hoće li uspeti da ostanu u trci za plej-of. Denver je i dalje tu, a s obzirom na to kako Jokić igra, tu će i ostati. Ono što je ove sezone dodao svojoj igri je jedna dodatna odgovornost, jer je sada protivničkim ekipama jasno da će gotovo sve akcije ići preko njega. No, on se zna nositi s tim, pametno bira kada će krenuti u prodor, kada šutnuti spolja, a kada dodati saigraču. Svojim košarkaškom inteligencijom jednostavno oduševljava celi svet pa nije čudo da je opet jedan od najboljih među najboljima.

Piše: Emir FULURIJA