MVP Mozzart Sporta Aleksandra Katanić: Volela bih da sam Novak na 24 sata

Kraj godine, vreme kad se podvlači crta, svode računi i kada rezimiramo sve ono što smo uradili u prethodnih 365 dana. Za neke će godišnji obračun biti uspešan, za neke razočaravajući, a za Aleksandru Katanić godina na izmaku definitivno predstavlja najuspešniju u karijeri. Devojka rođena u Smederevskoj Palanci predstavlja "motor" ekipe Crvene zvezde, lidera Prve ženske lige Srbije. Aleksandra je godinu na izmaku u kojoj je bila član nacionalnog tima na Olimpijskim igrama u Parizu krunisala priznanjem MVP Mozzart Sporta za najbolju košarkašicu u Srbiji.

"Pre svega mi je izuzetno drago što sam osvojila ovo priznanje. Zaista sam srećna zbog činjenice što me treneri i igračice vide kao najbolju u Srbiji i mislim da to predstavlja nagradu za ceo dosadašnji trud koji sam uložila. Činjenica da je nas tri iz Zvezde bilo u ovom izboru, što je najviše iz jednog tima, pokazuje kakav je kvalitet ekipe. Ne mogu da kažem da sam očekivala priznanje, ali sam se potajno nadala i najdraže mi je što dolazi od onih koji prate košarku", rekla je srpska reprezentativka.

Prisetila se Aleksandra svojih početaka, dok je sanjala dres Crvene zvezde.

"Oduvek smo i sestra i ja volele sport i pratile ga uz tatu koji je veliki zvezdaš. Na kraju smo se opredelile za košarku, počele u rodnoj Smederevskoj Palanci. Usledili su trening kampovi u Požarevcu, a potom i poziv Zvezde. Kada je tata čuo da nas ona traži, odlazak u Zvezdu bio je jedina opcija".

Pored igranja u domaćoj ligi, Katanićeva ima i internacionalno iskustvo, ali nema dilemu gde joj je najlepše.

"Stvarno je najlepše kad imaš tu mogućnost da živiš, igraš i treniraš u svojoj zemlji, to sam govorila i saigračicama u inostranstvu. Moj prvi odlazak da igram van Srbije bio je u sezoni 2019/2020, kada sam potpisala za Budućnost iz Podgorice. Mislim, to nije klasično inostranstvo, ali opet predstavlja na neki način odvajanje od kuće i porodice. Posle toga su usledili angažmani u Paterni iz Valensije i Ormansporu iz Turske. Meni je svugde bilo lepo na svoj način i svako mesto gde sam igrala mi je ostalo drago. Valensija je zaista predivan grad za život i za košarku. More, sunce, ljudi, hrana, sve je bilo vrhunski i predstavlja prelep period karijere. Kad ste u Turskoj, onda znate da ste u jednoj izuzetno jakoj ligi sa dosta bivših NBA igračica. Dosta je neizvesno i bukvalno se desi da poslednjeplasirani tim pobedi nekog iz vrha tabele, dok kod nas nema toga i neke utakmice dobijete prilično lako sa po 20 razlike. Ono što mi se tamo nije svidelo jeste što je liga pomalo divlja i što se nekad sve svodi na to da neka igračica dobije loptu i želi sama da završava napad, a košarka je timski sport. Zato mi se u Zvezdi najviše sviđa jer se ovde zaista košarka igra na taj način. Što se tiče života u Turskoj, stvarno nemam nikakvu zamerku. Uvek su svi želeli da mi pomognu, izađu u susret i budu ljubazni prema meni".

Sa sestrom Ivanom (©MN Press)

Ovo je sigurno Aleksandrin najuspešniji period u karijeri. Kao što smo već rekli, bila je deo reprezentacije koja je branila bolje Srbije na najvećem sportskom događaju održanom u Parizu. Takođe, njena Crvena zvezda ja apsolutni lider u nacionalnom šampionatu sa devet pobeda iz isto toliko mečeva, dok crveno-bele očekuje i šesnaestina finala Evrokupa u kojem je rival Galatasaraj.

"Izuzetno lep period je iza mene, pogotovo ako govorimo o činjenici da sam tokom leta bila deo reprezentacije na Olimpijskim igrama. Odlazak na takvo takmičenje je nešto o čemu sam maštala kad sam bila mala. Sećam se da sam ranije stalno na TV-u gledala ceremonije otvaranja i da mi je sve to izgledala jako primamljivo, a sada sam se našla u centru dešavanja, stvarno neopisiv osećaj. Mislim da smo mi košarkaši doživeli olimpijski duh tek kad smo iz Lila došli u Pariz na otvaranje i videli sve sportiste na jednom mesto. Bili smo malo ’ljubomorni’ što nismo tamo. Šalim se naravno, možda je čak i bolje što smo prvo bili u Lili, gde smo mogli na miru da se fokusiramo na prolazak grupe".

Prisetila se srpska reprezentativka najupečatljivijih momenata sa Olimpijskih igara.

"Glavni utisak Igara mi je Novak Đoković i doček koji smo mu priredili. U sebi sam pomislila koliko bi bilo lepo da i mi nešto osvojimo, pa da i nas tako dočekaju. Novak je stvarno neverovatan i neko koga je izuzetno lepo slušati dok govori, jednostavno jako je elokventan i stalno radi na sebi. Kada bih mogla da biram da budem neki sportista na 24 sata, onda je to svakako Đoković. Bila je privilegija upoznati i Nikolu Jokića koji je isto tako prirodan. Zaista se ne folira i ne voli da u njega bude uperena pažnja, jednostavno normalan čovek. Olimpijske igre ostale su kao jedno lepo profesionalno i životno iskustvo".

U dresu reprezentacije (©Starsport)

U modernoj eri sporta izuzetno je teško uskladiti profesionalnu i akademsku karijeru. Međutim, naša sagovornica nije zapostavila obrazovanje, a malo je deli od diplome Fakulteta organizacionih nauka.

"Mislim da je za sportistu važno da se obrazuje jer šta ćeš da radiš posle karijere. Ovo pogotovo važi za nas žene jer je nama igrački vek još kraći. Apsolvent sam na FON-u, ostala su mi još tri ispita. Malo mi to stoji nad glavom, ali sam rekla sebi, eto sada si tu, nisi ni u Valensiji, ni u Turskoj i moraš to da završiš. Moram da priznam da mi fakultet i dalje nije u prvom planu, već košarka, ali svakako mora da se završi. Ne volim puno da pričam o tome, ali znaju kolege čime se bavim. Svi su vrlo pozitivni i sa komentarom, vau igraš za reprezentaciju i Zvezdu. Zaista, hoće i da pomognu, bez obzira što se dosta ljudi izmenilo od moje generacije".

Ističe Katanićeva da je bilo teških trenutaka tokom karijere, ali da odustajanje nikad nije bila opcija, kao i to ko joj je najveća podrška.

"Veliki sam borac i nikad nisam pomišljala da napustim košarku. Bilo je i nervoze, suza i nepravde, ali je porodica ta koja je uvek bila uz mene i dizala me u teškim situacijama. Jednostavno kad imate voljene osobe iza sebe, onda se svi ti teški momenti daleko lakše preguraju i spremni ste za nove izazove. Volela bih da zaigram na nekom evroligaškom nivou i jednostavno pratim sve ono što je najbolje za moju karijeru".

Nije želela košarkašica Zvezde da otkriva novogodišnju želju, pa nek to ostane tajna dok se ne ispuni.

"Hm, pa imam novogodišnju želju, ali nek to ostane tajna, kako bi se ispunila", završava uz smeh Aleksandra, a mi joj od srca želimo još mnogo uspeha na košarkaškom terenu, diplomu sa FON-a, evroligašku karijeru i medalju sa Igara u Los Anđelesu.