MVP kola u ACB ligi - Nemanja Nenadić: Od pleja do krila i okršaja sa asovima kakvi su Kalinić i Dek

Prethodno kolo u ACB ligi ostaće upamćeno po brojnim stvarima. Pre svega po tome što je najefikasnije kolo španskog prvenstva u ovoj dekadi. Preokreti su takođe bili u prvom planu. Saragosa je na svom terenu iznenadila Barselonu. A, MVP priznanje poneo je Nemanja Nenadić.

Nekadašnji bek Crvene zvezde, FMP i Mege ponovo je zablistao u dresu Breogana i u porazu od Betisa posle dva produžetka (114:115) zabeležio 24 poena (10/13 za dva) i 10 skokova za indeks 35, čime je zaslužio vredno priznanje.

“Mogu ovu partiju da svrstam kao jednu od boljih u svojoj karijeri, mada mi je jako žao što nismo pobedili”, počinje Nenadić razgovor za Mozzart Sport i dodaje:

”Imali smo dva puta po 10 razlike, u produžetku smo imali i osam razlike. Naravno, imponuje mi priznanje i daje mi podstrek da dalje radim, ali nekako nije potpun užitak zato što nismo pobedili, gorak ukus je ostao”.

Nije često u evropskoj košarci videti rezultat 115:114, čak ni sa dva produžetka kao što je to slučaj u ovom meču...

”Jeste, odigrali smo utakmicu za publiku. Bila je brza košarka, atraktivna, na mnogo poena. Opet, nema vremena da se mnogo slavi ili tuguje, takav je ritam sezone da ti ne ostavlja mnogo vremena da razmišljaš o tome šta je bilo”.

Pored meča sa Betisom, odličnu rolu imao si i protiv Real Madrida kada si ubacio 22 poena, uspeo si da uhvatiš kontinuitet forme... Koliko si ti zadovoljan?

”Generalno, naš tim ima vrhunske rezultate zato što ne zavisi od pojedinca. Tako je sklopljen tim, nema igrača koji igraju po 35 minuta prosečno. Bude, naravno, kada se igraju produžeci kao sada. Ali, ovako je pravljen tim da uvek može neko da iskoči. Bile su utakmice gde sam bio na svom nivou, možda ne poenterski, ali odbranom ili nekim drugim elementima. Mogu da kažem da sam u poslednje vreme uhvatio ritam i sada mi je lakše”.

OD KECA DO TROJKE...

Veljko Mršić ti je promenio poziciju i sada više igraš kao nisko krilo...

”Da, od početka sezone igram kao trojka i to je bilo nešto novo za mene. Trebalo mi je malo vremena da se prebacim na novu ulogu, da pohvatam sve detalje, da prihvatim novu poziciju. Ali, onda sam shvatio da mogu na toliko načina da pomognem ekipi, da iskoristim prednost te pozicije”, priča Nenadić i pojašnjava:

”Igram krilo koje je zadržalo bekovske karakteristike, a opet mogu da čuvam trojke kao što su Nikola Kalinić, jedan od najboljih igrača na svojoj poziciji u Evropi, ili Gabrijela Deka. Shvatio sam da mogu da se nametnem, a opet imam i više prostora u napadu. To su momci koji najčešće brane na niskom postu, pa se onda i oni susreću sa nekim novim stvarima. Tu sam iskoristio svoju najveću prednost, a to su igra u tranziciji i pik’n’rol. Mnogo je teže igračima da čuvaju trojke koje su dobre na lopti”.

Zanimljivo je da si dosad najviše igrao kao bek, prošle godine si bio plejmejker u Zjelonoj Gori, a sada si trojka...

”Skroz mi je drugačije, kada uporedim sa tim da sam prošle godine bio na plejmejkeru. Znaju svi verovatno koliko se razlikuju pozicije plejmejkera i krila. Ne mogu da kažem da sam sada klasična ‘trojka’, nego da igram kao nisko krilo, sa bekovskim karakteristikama. To je prednost za mene”.

O PROMENI POZICIJA, TRENERU, SVLAČIONICI, RAZLIKAMA U TAKMIČENJIMA...

Sada, kada si iskusio igre na više pozicija, gde se najbolje osećaš?

”Iskreno, mogu da kažem da se najbolje osećam kao ispomoć na plejmejkeru, kao kombo bek. Dakle, da kraj sebe imam glavnog plejmejkera, da ne moram da nosim tu obavezu, ali da mogu da uskočim kad god je potrebno da organizujem igru. To je uloga koja mi najviše leži. Prošle sezone sam morao skroz da menjam sebe, pošto sam došao u ekipu kao skorer sa 16-17 poena, a onda sam doveo sebe do toga da ima po šest-sedam asistencija. Tada sam shvatio da mogu da se snađem i u toj ulozi, a onda sam počeo i da shvatam koliko je načina na koji mogu da pomognem ekipi. Izvučem maksimum, fokusiran sam na to kako mogu da pomognem ekipi. Sada, na poziciji tri ostalo mi je ono plejmejkersko, da mogu da vidim situacije, gledam igru drugačije jer mi nije fokus samo na poenima”.

Kako je raditi sa Veljkom Mršićem?

”Zanimljivo. Trebalo mi je vremena da pohvatam njegove zamisli i filozofiju, ovde se igra drugačija, brža košarka, mnogo se brže donose odluke. Sada mogu da kažem da mi mnogo više prija liga sada kada sam se navikao, nego ABA liga. Od početka imamo dobru komunikaciju, samo mi je trebalo malo dok sam se ‘prebacio’ na novu ulogu i poziciju, ali on mi je pomogao. Primenio sam ono što je tražio od mene, neke sitnice koje su normalne kada ti nešto traži trener. Ali, još smatram da ima prostora za napredak”.

U svlačionici se izgleda većinski priča srpsko-hrvatski. Stefan Momirov, Marko Luković, Toni Nakić, Luka Brajković, Veljko Mršić... Koliki je uticaj vaše ranije poznanstvo imalo na to da se stvori bolja hemija u svlačionici?

”Ima, moram da priznam. Mnogo je lakše treneru, nije bitno da li si Srbin ili Hrvat, lakše je da komuniciramo, da pravimo dogovore. Trener ima više strpljenja, zna da ti objasni stvari, kada pogrešiš on te usmeri... Opet, radimo dosta i taj rad se isplaćuje. Imamo fenomenalnu sezonu, svi su nas videli da se borimo za opstanak, a mi do ovog, uslovno rečeno, kiksa protiv Betisa, nismo izgubili nijednu utakmicu od ekipa koje su u našem rangu. Trener radi odličan posao, radi dobro sa igračima i imamo dobre šanse za četvrtfinale”.

KONTRA 3 NA 1? ŠUTNI SLOBODNO ZA TRI!

Španska liga, svi kažu da je najbolja u Evropi?

”Kada sam ranije pomenuo da se igra brža košarka, moram odmah da istaknem pravilo da se nakon izgubljene lopte ista ne vraća sudiji, već se odmah izvodi i igra dalje. Sve je urađeno samo da se igra ubrza, da bude interesantnija za publiku. Ti u kontri ‘tri na jedan’ možeš lagano da naskočiš i šutneš za tri, što u ABA ligi nije moguće, da budemo iskreni. Igra se dosta ubrzala, igra se na koš više, možeš da poentiraš u napadu, možeš da napraviš i kiks u odbrani, progledati ti se kroz prste. Takav je tempo da retko ko u našem timu prelazi 20 minuta po utakmici. Jednostavno, ne možeš da izdržiš u takvom ritmu”, ističe srpski bek i dodaje:

”Nije to samo kod Reala, Barse ili Valensije, imaš na primer Unikahu koja može da iskoči i osvoji Kup kralja preko dva najveća kluba u zemlji. Gran Kanarija i Tenerife igraju fenomenalno, Bilbao je odličan u Ligi šampiona... To su sve rosteri sa po 15 igrača, mogu da izdrže lakše tako visok ritam”.

Po čemu se najviše razlikuje ACB od VTB ili ABA lige?

”U poređenju sa VTB, glavna razlika je u fizikalijama. VTB je fizički mnogo zahtevnija liga, igra se čvršće, fizički, ali je košarka sporija. Ovde se igra uvek na koš više. U poređenju sa ABA ligom, ako izuzmemo Crvenu zvezdu i Partizan, ne igra se toliko brza košarka. Opet, u Španiji je stvarno dosta brži ritam. Nema vremena za tugovanje, ne igraju se često napadi 24 sekunde. Posle prvog pika se diže šut, nije drama ako se i promaši. Nema usporavanja igre, traži se brža kretnja lopte”.

Dosta je to prostora za plejmejkere...

“Ekipe obično imaju jednog brzog plejmejkera, a kraj njega stave iskusnog, tipa Ferana Basasa, da malo uspori ekipu. Tu je i Marselinjo Uertas koji ima 40 godina koji trči, mi mlađi ne možemo da ga stignemo. Moraš da budeš baš spreman. Kendrika Perija koga znamo svi iz ABA lige, svi znamo kakve kvalitete ima. Njemu španska liga vrhunski leži, svuda ga ima, gura ekipu napred, traži od saigrača da trči. Prava je produžena ruka trenera, koji obično traže visok intenzitet košarke. Gde god da ga staviš, on se snalazi odlično”.

Lugo i Galicija, kakvi su za život?

”Mnogo je prizemnije, mirnije. Odgovara mi to, mogu da se fokusiram samo na košarku, a opet ima sve. Ima lepa reka koja tu protiče, ima restorana, gde da se prošeta... Uređeno je jako dobro. Korunja je na samo sat vremena odavde, koja leži na okeanu. Imaš vremena da obiđeš i vidiš, a opet imaš sigurnost i mirnoću koja mi je presudna”.

O RAZVOJNOM PUTU, CRVENOJ ZVEZDI, FMP, ODLASKU U INOSTRANSTVO...

Nemanja Nenadić u Crvenoj zvezdi (©MN Press)

Tvoj razvojni put je dosta zanimljiv. Seniorsku košarku zaigrao si u Slodesu, da bi posle nekoliko godina u KLS napravio veliki iskorak i preko FMP stigao do Crvene zvezde, a potom opet iz Železnika otišao u Zjelonu Goru gde si eksplodirao i sada si u ACB ligi...

”Kada bismo krenuli od Zvezde, rekao bih: ‘Uuu, kako je sve bilo vrhunski...’ Realno, sada shvatam koliko sam postigao u karijeri kada pogledam da sam krenuo iz Slodesa i Prve srpske lige. Kasnije sam bio u Tamišu, zemunskoj Mladosti, Pirotu, Vojvodini i Dunavu, da bih u roku od 13-14 meseci iz KLS nivoa stigao do Crvene zvezde. Imao sam ozbiljan zaobilazni put i trebalo je proći dosta toga na putu do Crvene zvezde. Opet, moja prva godina u ABA ligi bila je u FMP, gde sam uspeo da sebe podignem na sledeći nivo posle KLS. Već to je za mene bilo ostvarenje sna. A, da ne pričam trenutak kada sam otišao u Zvezdu”.

U Zvezdi si praktično bio nešto više od godinu dana, pre nego što si otišao na pozajmicu u Megu. Utisak je da nisi dobio dovoljno prostora za igru?

”Saglasio bih se sa tom konstatacijom, mada mogu slobodno da kažem da me je to sve ‘pojelo’. Godinu dana ranije sam bio u Dunavu, ekipi koju jako cenim i poštujem, a onda sam jako brzo došao do Crvene zvezde, Evrokupa i Evrolige. To je najveća moguća scena. S te strane, trebalo mi je malo vremena da se naviknem, možda sam mogao da dobijem malo više minuta, da igram i da se naviknem brže, kako bi bilo potpuno drugačije”.

Kako sada gledaš na vreme u Zvezdi?

”Kao ispunjenje dečačkog sna. Opet, u sebi sam znao da nisam pokazao ni jedan odsto onoga što mogu. Pozajmica u Megi mi je pokazala da mogu da igram, pošto prethodno godinu i nešto nisam dobio prostor u kontinuitetu, što nije dobro za igrača koji hoće da se razvija. Mega mi je donela mnogo na polju samopouzdanja, a da ne pričam o povratku u FMP gde sam odigrao fenomenalnu sezonu”.

Dobre igre u FMP su te preporučile Zjelonoj Gori...

”Da, odatle sam došao do Zjelone Gore, izašao prvi put u inostranstvo. Mogu da kažem da sam generalno zadovoljan, mada sam uvek bio malo skeptičan oko toga kako će sve da izgleda, moj prvi izlazak van kuće. Jako mi je bilo bitno da ostavim dobar utisak, da zadržim sebe”.

Ne da si zadržao sebe, nego si odigrao odličnu sezonu...

”Jeste, dobro sam se snašao sa trenerom Oliverom (Vidinom), odlična komunikacija je bila među nama i baš dosta smo radili zajedno. Imao je mnogo strpljenja za mene i mnogo mi pomogao. Kao mali sam sanjao da igram ACB ligu koja je najbolja u Evropi, a mogu da kažem i odmah iza Evrolige, uz sav respekt prema Evrokupu. Pogledajte samo koliko klubova u ACB ligi igra Evropu, Evroligu, Evrokup, FIBA Ligu šampiona. To je zaista veliki kvalitet koji nudi takmičenje”.

Rekao si i sam da ti je trener Oliver Vidin mnogo pomogao, a pre svega doneo je odluku da ti ukaže veliko poverenje i stavio te na mesto glavnog organizatora igre. Kako je to izgledalo?

”Njegova podrška mi je mnogo značila. Dobro je iskustvo sa svim trenerima sa kojima sam radio, ali on se zaista bavio sa mnom. Pravile su se ozbiljne analize, ispravljao svaki detalj, promenio mi je način razmišljanja. Pre svega, prestao sam da razmišljam o tome da ne treba da dam toliko i toliko poena, nego da gledam kako mogu da pomognem ekipi, a da to nije samo učinak u napadu. Nemaju veze sa vezom priče da je samo važan poenterski učinak. Na milion drugih načina možeš da budeš uključen u tim i da doprineseš igrama i pobedama”, rekao je Nenadić i nastavio:

”On je u novembru odlučio da me prebaci na plejmejkera, iako smo loše startovali sezonu. Znaš koliki je to rizik, kada moraš da promeniš plejmejkera, a onda se nađem u novoj situaciji, da trener kaže kako neće da dovede novog pleja... Nije išlo sa Brendonom Frejzerom koji je došao iz Monaka, pa je trener odlučio da njega pomeri na dvojku, a mene stavi na keca. Na kraju Frejzer ode, ja ostanem i trener kaže da neće da dovodi novog plejmejkera, već pruži meni šansu. Tada dolazimo do situacije da beležim tripl-dabl u Poljskoj, tada vidiš koliko si bitan, koliko je nekom stalo i koliko ti veruje”.

Tada si verovatno shvatio sve, koliko koncept igre može da se promeni...

”Tada sam uopšte promenio koncept razmišljanja. Počeo sam da gledam druge detalje, stvari kojima možeš da pomogneš. Moja razmišljanja bili su poeni, poeni, a kao plejmejker ti shvatiš da ima mnogo drugih mogućnosti. Cilj ti je da razigraš saigrače, gledaš neke druge situacije na parketu, šta je bitno, a šta ne... Kada deliš loptu, na kraju se i tebi otvori prostor da za pet minuta spakuješ deset poena i sve je dobro. S godinama igrači sazreju”.

To nas vraća na onu priču o zaobilaznom putu...

”Pa, da, jer sam sa 24 godine postao igrač u ABA ligi. Neko bi sada rekao da treba da batališ košarku, ako si ABA ligu počeo da igraš sa 24 godine. S druge strane, to nema veze sa vezom, jer najbolju košarku možeš da igraš i sa 28-29 godina. Ne može niko da ti kaže da si mladi, propao talenat...”

RADNE NAVIKE KAO ZAŠTITNI ZNAK

Nemanja Nenadić u FMP (©MN Press)

Koliko su se tvoje radne navike promenile poslednjih godina?

”Gledajte, verujem jako u dodatni rad i to je zaštitni znak. Dolaziš pre treninga, ostaješ posle treninga... Dođeš na utakmicu svestan da si nešto radio, da si se trudio da nešto popraviš. Osećaš se odlično, ne može niko ništa da ti zameri, to je ključno i za mlade igrače, da veruju u sebe i svoj rad. Kada ubaciš 200 lopti, nebitno da li je koraka unazad ili sa strane, videće trener, shvatiće da radiš na sebi i ne može ništa da ti kaže. To može ozbiljno da utiče povoljno na samopouzdanje”.

Pratiš li Crvenu zvezdu i Partizan Mozzart Bet u Evroligi?

”Naravno. Evroliga se ne propušta, koja god da je utakmica u pitanju, iako mi je tu verenica i stalno mi stoji nad glavom zbog toga (smeh). Zvezdu i Partizan pratim redovno, ne propuštam nijednu utakmicu. Naravno, ako se desi da igram u isto vreme kada jedni ili drugi, onda vratim program unazad... Ne znam da li smo svesni kao zemlja i društvo, ali ovo je nešto neverovatno za sve nas, da imamo dva kluba u Evroligi koja se pritom takmiče za četvrtfinale. To je ozbiljna stvar. Ima uspona i padova, to nije ništa sporno. Svakog protivnika su namučili. Kao šlag na tortu mi je da gledam večite u Evroligi”.

Kakvi su ti dalji planovi?

”Ne želim ovde da se zaustavim, nastaviću dalje da radim. Zadovoljan sam, ne mogu da se žalim ništa. Meni deluje da se Crvena zvezda desila pre 100 godina, a zapravo mi je celo to iskustvo jako pomoglo da sazrim kao igrač, da se nosim sa pritiskom lakše. Jasno je da nema većeg pritiska, nego kada igraš za večite. Kada uspeš da naučiš iz nekog iskustva, to je mnogo važno, zato je meni boravak u Zvezdi pomogao, iako nisam igrao”.

Na kraju, da li se nadaš da bi svojim igrama mogao da privučeš pažnju selektora Svetislava Pešića za naredni ciklus kvalifikacija?

”Iskreno, slagao bih kada bih rekao da ne očekujem. Nadao sam se prošle i ove godine, uvek ću biti tu ako me pozovu. Nema veće radosti, ni motivacije nego kada igraš za nacionalni tim”.