MOZZART ANALIZZA: Širina kroz dužinu za novu dimenziju Zvezdinog napada

Možda zbog završetka sezonskog maratona uveliko u sezoni kupanja, možda zbog zauvek neuhvatljivih pravilnosti košarkaškog tržišta, tek trebalo je večitima vremena da se zahuktaju sa pojačanjima, ali sada kada je krenulo – ideja je da svakog (pravog) novajliju predstavimo i dočaramo javnosti na odgovarajući način. Nije uvek zahvalno procenjivati ulogu i minute tako rano, ali postoji par olakšavajućih okolnosti. Za početak, tu su isti treneri, a ono što je podjednako važno i navijačima posebno drago, imena su proverena, sa ozbiljnim životnim kurikulumima.

Evroliga garantuje za ove momke! 

Za one koji evropsku ligu bez šampiona nisu konzumirali, garantno pismo šalje NBA. Davno je prošlo vreme čekanja poslednjih rezova i sramežljivog prolaza pored evroligaških izloga bez izgleda da se izložbeni modeli upitaju za zdravlje.

Partizan i Zvezda danas u ovakvom rasporedu snaga biraju i jedu među prvima i ozbiljan su faktor na tržištu. Koliko će to da potraje, možda ne treba lomiti glavu, već se posvetiti benefitima na kakve nismo navikli. Vraćaju se domaći igrači kakvi su ranije samo deklarativno oblačili dres voljenog kluba, a stranci dolaze sa premijum etiketom. Nađe se tu i poneki mladi igrač kakvog je ranije bilo nemoguće dovesti ukoliko nije došao iz juniorskog pogona. Upravo jedan takav je i deo prvog članka u letnjem feljtonu.

Možda su se nadali nešto starijem i iskusnijem sokolu iz Čikaga, ali će navijači morati da se zadovolje još uvek mladim, ali nikako neiskusnim Markom Simonovićem. Eto lepe prilike za ekstatično uzvikivanje poznatog imena i prezimena ljudima bliskim crveno-belima. Mora da se naglasi i da iako je nominalno vezan za unutrašnje rovovske bitke, mehanikom i dušom živi izvan linije za tri poena.

Ne treba se duboko unositi u analitiku da bi zaključili kako je glavni Zvezdin deficit bio napadačka impotencija, posebno u unutrašnjoj liniji. Sve je potpuno i u svakom trenutku zavisilo od bekova, što je donekle i normalno, ali je kadar koji je Duško Ivanović zatekao bio taktički limitiran u smislu da nije mogao da računa na bilo kakvu poentersku eksploataciju fizičke superiornosti usled tehničke nedoraslosti. Utisak je da bi sve to možda drugačije izgledalo da je doveden planirani Akile Polonara, ali zato sada Zvezda čini sve da te greške ispravi.

Potpuno je jasna ideja da se obezbedi širina sa svih pozicija, mobilnost, jako trčanje i šut. Dejan Davidovac je igrač koji bi u oba smera neizmerno značio Ivanoviću tokom sezone, a posebno u finalnom okršaju protiv Partizana gde je Zek Ledej imao izlet sa ili nedovoljno brzim ili nedovoljno čvrstim takmacima, a često i jedno i drugo.

No, svi znaju šta donosi jednogodišnji Moskovljanin, ali šta donose Simonović i eks-YU parnjak, Majk “ Miha“ Tobi?

U ovom trenutku Simonovićevog razvoja, Zvezda je vrlo interesantan izbor. Na prvi pogled deluje da bi obe strane mogle da izvuku korist na sličan način kako je to urađeno sa njegovim nekadašnjim parnjakom tornjem blizancem iz Meginih dana. Ne znamo da li je cilj povratak preko bare ili evroligaški kontinuitet, ali se nesumnjivo radi o igraču izuzetno zanimljivih karakteristika i visokog potencijala. Rekli bismo da se radi o atipičnom centru, ali u 2023. godini je takva kategorizacija deplasirana.

U kratkim crtama i suštini suštine, Marko Simonović je bek šuter u telu centra koji ima dobre ruke, odličan osećaj za skok i snalažljiv je na tablama. Šutira bez oklevanja, sa lakoćom beka i podjednako dobrom mehanikom. Spada u onaj tip igrača čiji procenti ni izbliza ne prikazuju šuterski kvalitet i potencijal. Prosto svaki put kada se diže na šut mehanika je izvanredna, putanja lopte besprekorna i u pravom okruženju sa pravim samopouzdanjem može da bude neverovatno težak igrač za pokrivanje. Može on da napadne sa posta, da rola i verujemo da će vremenom samo da bude bolji na tom planu, ali šut već sada pravi razliku. Mobilnost i spejsing koji obezbeđuje omogućavaju mu i minute na četvorci, što je mahom radio na Evrobasketu za Crnu Goru, i to pored Dubljevića.

U narednim situacijama je dolazio baš taj kvalitet do izražaja. Prvo ide jedan rani pik na čistoj strani Perija i Dubljevića što koristi Simonović iz dotrčavanja i pripaljuje za tri poena bez mnogo nepotrebne savesti.

Gotovo identična situacija na NBA terenima govori upravo o toj mogućnosti da kažnjava bilo kakvu pomoć sa njega. Ono što odmah upada u oči je da on te šuteve ne uzima klasično centarski priučeno, jer je trener to tražio od njega kako bi veštački održavao kvalitetan spejsing, već mu prosto prirodno leži i odgovara takva uloga i jasno je da kada se bude do kraja profilisao može da bude ubitačan.

Koliko Simonović može da zaliči na beka govori raspored i završetak u narednom napadu. Peri probija, Simonović je u stilu Mandušića Vuka zapet kao puška što Nemci biraju da testiraju i diže se za tri poena bez problema.

Šut je definitivno glavno napadačko oružje Simonovića i koristi ga iz spot ap situacija kao gore prikazano, ali i iz popa i kratkog rola. Opasan je baš zbog te sposobnosti da brzo pripremi i ispali loptu, što teško mogu da stignu defanzivci čak i na NBA nivou atleticizma.

Primarno je orijentisan ka popu, ali to ne znači da nije sposoban da finišira iz rola, kako kratkog, tako i dubokog. Jednostavno, radi se o igraču sa odličnim osećajem i kao takav on može da pogodi iz više situacija. U narednom primeru baca ,,pogačicu“ nakon kratkog rola.

Pik na čistoj strani i dubok rol, ali dobro anticipira pomoć koja dolazi i zaustavlja napredovanje za jednoručni kratki flouter sa puno osećaja.

Nisu Simonović i Tobi igrači koji mogu sami da izmisle poene, niti će im to biti posao da rade. Njihov zadatak je da budu efikasni kada to bude bilo potrebno, a pre svega da u okviru svojih zadataka budu pretnja i da budu opasni po koš protivnika što nije bio slučaj sa većinom ovosezonskih unutrašnjih opcija. Simonović je na sav kvalitet koji poseduje i jedna poželjna nedovršena nepoznata u smislu da se od njega očekuje i da raste tokom sezone kao igrač i da kako vreme bude odmicalo postane sve bolji i bolji. Taj aspekt mladih igrača kao da je pomalo zaboravljen na ovim prostorima, posebno u javnosti koja je nekada živela za mlađe, a danas na iste gleda kao na nužno i nepotrebno zlo. Da, mladi igrači donose problematične odluke i nisu uvek spremni na surov život profesionalca, posebno u dresu večitih, ali isto tako mladi igrači mogu i da izrastu u nešto mnogo više ako se zalivaju kako treba i uz određenu dozu sreće poklapanja ostalih faktora. Ono što danas ljudi u Srbiji žele je uglavnom pouzdanije, ali i limitiranije rešenje bez mnogo prostora za oscilacije niti gore niti dole, što jeste legitiman biznis model, ali oduzima jednu od najvećih čari u sportu, a to je prisustvovanje procvatu talenta i pretvaranju u igrača.

Majk Tobi je školski primer igrača koji vredi mnogo više od brojki koje producira. Ultimativni timski igrač izuzetne efikasnosti daje timu onoliko koliko je potrebno. Kao “Miha Tobej“u reprezentaciji Slovenije umeo je da bude i vrhunski skorer, a u svojoj profesionalnoj, ergo španskoj karijeri bio je uglavnom igrač koji fenomenalno završava posao, zna šta zna, a šta ne zna i može lako da se uklopi u kolektiv. Dugačak je, pokretan, ali pre svega ozbiljan čitalac dešavanja na terenu. Retko pravi suvišne poteze, dobro oseća prostor oko sebe i ume da finišira i oko obruča kada to situacija nalaže. Nije baš najmasivniji centar na planeti i nema tu sirovu snagu neophodnu za malterisanje na postu i to retko kada i pokušava. Uglavnom u tim situacijama napada iz nekog „cross screena“, preuzimanja koje je dovelo do visinskog mismeča i to je to. Neće se od njega takva igra ni tražiti i nije čudo što je igrač koji je basketaru koristio kao profesionalno oruđe isključivo u Americi i Španiji završio baš u Ivanovićevoj Zvezdi. Očigledan je pravac u kojem razmišljaju trener i uprava crveno-belih i ko voli napad sa puno oktana kako to vole da kažu Tobijevi originalni sunarodnici, u Zvezdi će pronaći pravi tim za praćenje.

Tobi je prethodne sezone bio u vrhu po efikasnosti u svim kategorijama akcija iz kojih je završavao posede barem 10 i više puta. Najčešće se nalazio u piku iz kojeg je išao u pop, spot ap situacijama i utrčavanjima na kombinovane odbrane protivnika. Zvuči poznato?

Za razliku od bekovske mehanike Simonovića gde Čola ništa tu ne bi dirao, Tobi ima specifičan izbačaj sa kratkom zadrškom pre finalne tačke za izbacivanje, ali mu zato u prilog ide visok položaj lopte. U kombinaciji sa visinom koju poseduje taj šut postaje teško odbranjiv. Interesantno je da bolje pogađa sa tim kratkim zastojem u penjanju lopte, dok u situacijama kada je prinuđen da tečnije i tehnički prihvatljivije izbaci loptu više promašuje.

Podjednako se dobro otvara i kada odmah odskače na pop kao u prikazanoj situaciji protiv Panatinaikosa, ali i kada inicijalno krene na kratak rol pa proceni da je ipak bolje da razvuče na tri poena kao protiv Fenerbahčea ovde.

Svest o sopstvenim mogućnostima i inteligencija iz kojih crpi efikasnost se najbolje oslikavaju pri utrčavanjima. Imao je pored sebe sjajne saigrače u Barsi koji su i pravili višak i prepoznavali kada da dodaju, ali je on u dosta navrata anticipirao otvaranja unapred. Kalinić je tek krenuo na prodor i to pod ne baš povoljnim uglom, a Tobi prepoznaje potencijalan prostor i odmah kreće ka košu pre nego što je bilo jasno da će biti u prilici da dobije loptu.

Sledeća situacija je školska, ali treba obratiti pažnju na to kako koriguje i sitnim koracima menja i popravlja poziciju dok ne vidi koliko će tačno imati prostora. Na otvaranje iz centralnog pika odbrana Žalgirisa pomaže duboko i to je dovoljno jasan signal za Tobija.

On primarno nije pretnja sa posta jer nema odgovorajuću snagu i nisko težište da izgura snažnog centra, ali može da reši mismeč situacije jer ima dobar osećaj za prostor i pouzdanu ruku. Barsa ovde igra za njega „cross screen“ i on dobija loptu na levom postu. Napao je sredinu i nakon finte otvorio prostor za završnicu levicom.

Još jedan dobar način za korišćenje dužine i prostornog osećaja je kada ga preuzme niži igrač i brani potpuno ispred. Tobi zna da se pozicionira u reketu, traži i uhvati lob. U narednom primeru je stigla i pomoć, ali je imao dovoljno koncentracije da isfintira i prednjim pivotom otvori sredinu za lakšu završnicu.

Poziciono su obojica nominalno petice, ali srpski rečeno rastegljivost ih čini legitimnim opcijama i na četvorci ukoliko budu mogli da isprate defanzivni mečap u određenom trenutku protiv određenog protivnika. Zajedno na terenu mogu da naprave pravi pop dar mar, a i u kombinaciji sa Davidovcem za kojeg verujemo da će biti primarna opcija na četvorci, mogu da budu izuzetno opasni.

Još jednom da rezimiramo, Simonović je i kvalitet i zalog za sezonski rast prinosa, dok je Tobi automatski fit i igrač koji je tu da zatvori rupe, isprati sistem i danas da 20, sutra već možda ćetiri, ali da u oba scenarija ne iskoči iz onoga što želi trener Ivanović. Njegov posao će da bude limitiran ofanzivno, ali izuzetno važan u izvedenom smislu. To posebno može da dođe do izražaja kada u najvažnijim trenucima glavni napadači budu prigušeni, a njemu će se otvoriti prostor da pogodi šta treba i rastereti ih. Obojica su i vrlo dobri, odlični skakači i to je još jedan važan aspekt igre generalno, ali posebno za tempo u kojem Zvezda želi da igra. Ta kombinacija dobrog osećaja za skok, visine i mobilnosti da kontru otvore, istrče, uđu u ranu realizaciju, bilo preko pika ili iz dotrčavanja će biti ključ.

Mitrović, Tobi, Simonović i Davidovac možda nisu po zvučnosti ol star linija, ali su unutar lanca kakav očigledno planira Ivanović vrhunske karike.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener