MOZZART ANALIZZA: Panter nisu samo poeni, ali crno-belima je neophodan pravi Lesor; Zvezda igra kad igraju Argentinci

Domaći teren je prednost.

Domaći teren plus Kengur na golu je garancija.

Domaći teren plus finale ABA je aksiom, koplje sudbine i Ekskalibur u jednom, prsten iskovan da vlada svima, izvor beskonačne energije i svetske dominacije.

Ko kontroliše domaći teren u ABA plejofu, upravlja planetom.

Utisak je da su prve dve utakmice u seriji protekle bez uobičajeno visokog napona. Intenzitet je bio prisutan, želja se podrazumeva, ali kao da je falilo nešto ekstra. Bila je Zvezda kao blizu, posebno u drugom meču, ali je subjektivni osećaj bio da čak i kada je Partizan vodio malom razlikom, da su u potpunosti kontrolisali meč bez stvarnih problema. Imali su sjajan protok lopte, još bolju energiju i generalno su crno-beli izgledali kao mnogo bolji rival.

Kada analiziramo Partizan u kontekstu sezone 2022/23 možemo da potvrdimo da su ekipa koja diktira tempo, nameće svoj stil igra i pokušava da kontroliše tok utakmice. Sve to rade u izuzetno visokom napadačkom intenzitetu, stilski zahtevno i ne mogu uvek da zadrže željeni nivo kvaliteta. Pravljenje konstantnog viška u napadu je mentalno, fizički i tehnički iznurujuće i usled toga dolazi do za golo oko čudnih oscilacija. Jednostavno rečeno, Partizan je NBA napad unutar nešto drugačijih evropskih okvira košarke bez odgovarajuće dužine rostera i samim tim je prirodno da dođe do padova.

Dugo večiti nisu posedovali ovako potentne napadačke sastave i što je još važnije, igrače poteza. Koliko god da imate efikasan napadački pozicioni sistem i poštujete principe rasporeda, rastojanja, širine i dubine, uvek se sve na kraju svede na inspiraciju košgetera i tako će da bude dokle god se bude igrao bilo koji sport. Koliko god napad bio dobar, odbrane će uvek naći način da isti uspore, devalorizuju pa na kraju krajeva i zaustave, ali pravi majstori u žaru borbe i trenutka biraju nepredvidiva rešenja, lome utakmice i serije i menjaju tok istorije.

Ako Partizan zavisi od opšteg napadačkog ritma, energije i protoka u okviru kojeg gotovo svi igrači podjednako imaju prostora da se nađu u završnici, Zvezda pleše isključivo na note “tanga argentina”. Bitni su svi, posebno kada finale stane u šut Stefana Lazarevića za tri poena na približno toliko minuta do kraja, ali Zvezda igra kada igraju Argentinci. Čak i Nemanja Nedović, koji je sigurno najbolji napadač ekipe, teško dolazi do izražaja kada Luka Vildoza i Fakundo Kampaco ne kreiraju u uobičajenom ritmu. To je ogroman teret za njih i zavisnost za ekipu, ali kada su pravi, sve je otvoreno.

U prvom, a ništa manje i u drugom meču igrači Partizana su napadali bez ikakvog oklevanja. Smenjivali su se igrači sa poenima u serijama, pljuštalo je sa svih strana i bili su bukvalno nezaustavljivi.

Sa druge strane, crveno-beli su konstantno bili nesigurni, nedovoljno agresivni i sa nedovoljno samopouzdanja da dobre situacije valorizuju poenima. Teško je naći bolju ilustraciju od slobodnih bacanja crveno-belih.

Do sada se u seriji kao bitan pokazao Jam Madar, Partizanov antipod Zvezdinom Argentincu. Izraelac jasno voli da igra velike mečeve i završnice od prvog dana, ali je sada na svoju inače sjajnu energiju dodao bolje odluke i stilski se bolje od Dantea Egzuma uklopio u način na koji Partizan želi da igra finale, posebno u utakmicama u Areni. Egzum je opasniji i konkretniji, ali je Madar nepredvidiviji.

Zvezda je preokret i egal napravila isključivo agresivnošću, posebno u prvoj utakmici u Pioniru. Presing, udvajanja u ranoj poziciji, reskiranje sa pomoći da bi se izvršio maksimalan pritisak na loptu. Krenuli su jednostavno na sve ili ništa u želji da okrenu momentum i uspeli su u tome. U trećoj utakmici se Partizan držao bolje i duže dok je u četvrtoj Zvezda od početka bila u pol poziciji. Tu je ponovo došao do izražaja neverovatan napadački kvalitet Partizana da uprkos gostujućem terenu i nedostatku ritma dođu na otvoren šut za tri poena Kevina Pantera u tranziciji od potpunog priključka.

Četvrtu utakmicu je rešila sekvenca u kojoj je Lazarević pogodio za tri, Kampaco promašio polaganje, Panter imao otvoren šut za tri i odmah u narednom napadu Kampaco pogodio uz istek vremena. Ko će i šta će presuditi u odlučujućoj petoj teško je proceniti, mada se nameću nešto verovatniji faktori.

Posebno je važna bila trojka Lazarevića jer je došla u presudnom trenutku, a potpuno je izbacila iz koloseka rivala. Ognjen Dobrić i Hasan Martin igraju pik što Matijas Lesor i Kevin Panter brane preuzimanjem. Zek Ledej je duboko na pomoći sa Lazarevića zbog potencijalne eksploatacije mismeča od strane Zvezde što ostavlja vasionski prostor za Zvezdino krilo koje odmah pri dobijanju lopte diže šut koji briše zicer iz Arene u sećanju navijača i donosi veliku radost i olakšanje svima u crveno-belom taboru.

Očekujemo da Partizan napadne svim silama furiozno od podbacivanja i da ne puštaju pedalu gasa. U kombinaciji sa punom Arenom tu će tražiti neophodan momentum koji bi izvršio pritisak na Zvezdu i rasteretio igrače pritiska dozvoljavanja još jednog preokreta u plejof seriji.

MATIJAS LESOR

Kratko i jasno, Partizanu je potreban Lesor iz većeg dela sezone ili Alen Smailagić iz Arene. Nije Francuz bio na neophodnom nivou u Pioniru što se odrazilo na nešto razigranijeg Luku Mitrovića. Pritisak koji Lesor vrši na tablama, njegova izuzetna agresivnost za unutrašnjeg igrača i ostvarivanje dubine cele ekipe kroz rol i čiste post ap situacije su od enormne važnosti za Partizan. Smailagić je važan, ali kao igrač koji obezbeđuje polivalentnost, širinu i promenu ritma. Konstantan Lesor je neophodan timu Željka Obradovića, posebno u Areni zbog te razmene energije sa navijačima.

Osim opšte poznatog voljnog momenta, imao je posebno u drugoj utakmici serije izuzetan doprinos i iz drugog plana kroz razigravanje saigrača, pametno biranje situacija kada da napadne sa posta, a kada ne. U sledećoj situaciji se otvara kratko iz rola i čita lepo stranu pomoći. Ben Bentil izlazi na rol iz kornera sa Ledeja, koji utrčavanjem vezuje igrača. Lesor strpljivo čeka jasnije otvaranje situacije, a pošto Martin ne izlazi na Džejmsa Nanelija već se lepi za Lesora, eto prilike za pas na šutera što Partizanov Amerikanac koristi standardno surovo.

Upravo je Naneli kroz čitavu sezonu jedan od najvažnijih skorera kada se lome utakmice i mogao bi da takvu ulogu pronađe i večeras. Kada Partizan igra dobro i napad funkcioniše, izuzetno je teško braniti dubinu koju obezbeđuje Lesor bez davanja prostora Naneliju, Anđušiću, Madaru, Panteru da dalekometnom paljbom reše meč.

Dante Egzum je još jedan igrač koji pruže neverovatne partije i iako se čini da je malo ostao bez daha, ima u sebi snage za još jedan performans. Utisak je da je Australijanac nezadrživ kada krene, čak i ako usmerite i anticipirate smer kretanja, ali još važnije od toga će biti da li će pogađati šuteve koje mu odbrana Zvezde konstantno ostavlja. Dosta je napredovao u tom segmentu, ima više samopouzdanja, ali Partizanu će biti neophodno da to uradi i ako bude egal, a ostali ne budu u pravom ritmu.

ZEK LEDEJ

Jedan od najvažnijih igrača Partizana, a posebno u ovoj plejof seriji je Zek Ledej. Polarizujući Amerikanac sa Virdžinija Teka je težak mečap za Zvezdu, a svojim specifičnim karakterom unosi dodatni začin u ionako pikantan derbi.

Sposoban je da napadne sa posta, iz popa, bilo kakvog spot ap viška, snažan, brz i tehnički potkovan. Kada pogađa za tri pouzdano, nema prave odbrane. Koliko često igrači unutrašnje linije Zvezde moraju da jure za svojim igračem kroz bekovske kretnje preko blokova, pa da brane post, pa opet sve iznova? Kada je zaduženje Ledej – non stop.

Koliko je težak zadatak imao Duško Ivanović da uvežba odbranu koja pokriva sve opcije govori i ova široka izolacija Ledeja sa Stefanom Markovićem koja se pretvara u post ap napad leđima. Marković je izuzetan defanzivac koji svojom dužinom može sebi da priušti i odbranu posta i on zaista radi odličan posao ovde. Pogledajte koliko je samo blizu i vertikalno odlično pozicioniran. Čak je i na šuterskoj bližoj ruci, ali mimo svake logike za običnog čoveka, a sebi i te kako svojstveno Ledej pogađa trejdmark jednoručni bekhend bez po muke.

KEVIN PANTER

Ne morate da budete najveći svetski detektiv (Betmen, razume se) da biste otkrili da je Panter žila kucavica ove generacije Partizana. On je daleko najuticajniji igrač Partizana sa i bez lopte. Neverovatno je koliko je napredovao u razumevanju igre i nijansama u istoj u saradnji sa Željkom Obradovićem. Izraziti skorer i igrač koji voli i traži odgovornost sada zna kada da izađe na pozornicu, a kada iz drugog plana da podrži kolege. Tu je on ako zatreba, ali više njegova korisnost ne zavisi samo od poena već je tu i da razigrava i da razvlači pomoć kao najbolji mogući mamac.

Strpljiv je, čeka šanse i sjajno čita prostor kao na narednom primeru. Nije imao situaciju pa je bacio pas do Egzuma nakon čega je popravio poziciju za napadanje Dobrića i odmah iz prijema iskoristio udaljenost i nepovoljan izlazak Zvezdinog krila za dva poena.

Tango argentine

Igrali smo mi,

godine i sate,

nismo brojali..

Navijači Zvezde su čitavog života sanjali i čekali argentinskog brzonogog igrača da zapali atmosferu, što su i dobili, ali ne kako su očekivali na Marakani već u Pioniru. Nije kome je rečeno, nego kome suđeno je, pa su tako Fakundo Kampaco i Luka Vildoza konačno probili barijere Ernana Barkosa, Pabla Moučea, Matea Garsije uz kratku i pristojno slatku epizodu sa Ibanjezom.

Koliko Partizan zavisi od Pantera (i Ledeja), Zvezda zavisi od bekovskog dvojca pa na kub. Utisak je da je dolazak Kampaca blago poremetio Vildozu mada su njegove partije sa početka Ivanovićevog mandata svakako bile neodrživo dobre. U trećoj utakmici je Luka uneo i život u odbrani i energiju u napadu, dok je u četvrtoj Kampaco hodao po ivici ambisa da bi u drugom poluvremenu potpuno otkačio u pozitivnom smeru i doneo trijumf. Kao i sa svim mađioničarima u sportu, tanka je linija između genija i onog koji to nije, a prvo poluvreme, posebno početak druge četvrtine je označio jednu od lošijih sekvenci sedmice Zvezde od dolaska. Veličina je u tome što igrači tog nivoa nastavljaju da budu hrabri i agresivni sve dok se kolo sreće ne okrene, a Zvezdina odbrana je obezbedila neophodni luft da se napadački prazan hod ne odrazi na semaforu nepovoljno.

Potencijalni problem za Partizan je buđenje ovog dvojca i očekujemo da obojica hazarderski uđu u majstoricu pa kako bude. Pretpostavljamo da će Partizan gledati kako da ih iseče i ne dozvoli da kreiraju za sebe i druge rizikovanjem da se drugi razigraju.

Posebno važan kvalitet Vildoze u ovakvim mečevima je sposobnost da stvori momentum krađom lopte ni iz čega. Kao mačka se prikrada iste sekunde kada igrač sa loptom okrene leđa i brzim rukama obezbeđuje kontru za svoju ekipu. To je uradio u finalu kupa, to radi sada u plejof seriji i retko greši kada se odluči na tu kocku. Ovde Bentil uspeva da zatvori prodor uz čeonu Ledeja i iste sekunde kada se krilni centar Partizana odlučuje za napad leđima, Vildoza krade loptu.

 NEDOVIĆ I DOBRIĆ

Nema šta posebno da se priča o instant haubici i skoreru Zvezde, prirodnom nasledniku Igora Rakočevića. Nedović je opasan u apsolutno svakom trenutku i ima ogromnu želju da na ruku stavi prvi prsten ABA lige. Došao je natrag u klub sa početka seniorske karijere, dva trofeja je osvojio već, ali najvažniji je i dalje na talonu. Koliko je bitno da otvori dobro šuterski, još bitnije za igru Zvezde je da stvara višak prodorom, posebno kada napadaju u leđa ili prilikom preuzimanja.

Teško Zvezda može da napravi rezultat protiv ozbiljnih rivala bez dodatnog napadačkog doprinosa, a godinama unazad je taj X faktor Ognjen Dobrić.

Kada uđe u pravi ritam, sposoban je i za MVP partije, a u četvrtom meču je doneo neophodne poene i sigurnost u trenucima kada argentinski pogon nije radio. Neugodan za čuvanje, kako to obično budu levoruki igrači, sposoban je da pravi višak i pogađa u serijama.

O Mitroviću postoji čitav tekst koji je objavljen još pre početka finala, a od unutrašnje linije u vidu Martina i Bentila trener Duško Ivanović više može da se nada da uspore Partizan nego što je realno da poremete isti. Posao im je da čuvaju Ledeja, Lesora i Smailagića najbolje što mogu dok je Petrušev jedini koji u napadu može da donese određeni višak ako bude bio u pravom ritmu.

Ne možemo da završimo sa analizom Zvezde bez pominjanja kapitena Branka Lazića, koji je ponovo završio strašan deo posla. Kao i svaki odbrambeni igrač koji je poistovećen sa klubom za koji igra, osuđen je na to da ga sa jedne strane brda obožavaju, a sa druge baš i ne, ali je njegov doprinos ogroman. Pogledajte samo u ovoj situaciji kako izleće za Panterom u više navrata u jednom posedu i onda na uručenje Lesora iskače tačno na putanju Pantera i krade živu loptu. Jasno je da poseduje enormnu snagu, da zna da igra u kontaktu, ali se konstantno potcenjuje njegova sposobnost da anticipira kretnje protivnika i uđe u glavu igrača kojeg čuva.

Cele godine ponavljam pa nije zgoreg još jedared.

Zvezda i Partizan su oduvek pružali jedan od najjačih mečeva u evropskoj košarci, a sada sa infuzijom prvoklasnog uvoznog kadra je sve otišlo na mnogo viši nivo i verujem da će majstorica probuditi interesovanje ako ne u čitavom svetu, onda sigurno u Evropi. Partizan je bliži tituli, to je sigurno, ali ne toliko da trku unapred proglasimo gotovom. Pisao sam mnogo o oba tima i nadam se da će večerašnja utakmica ostati svima u sećanju isključivo po košarci, ko god da istu odigra bolje i da ćemo i sledeće sezone uživatu u ovom ili višem nivou košarke.

Srećna derbi majstorica svima koji slave!

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener