MOZZART ANALIZZA: Čima Moneke - koketa, poznavalac svih košarkaških zanata i majstor nijednog

Da, daj svega. To je Moneke. On je kao košarkaš sve pomalo, koketa i van okvira tripl-dablova, igrač univerzalnih mogućnosti, polivalentan poznavalac svih košarkaških zanata, ali i majstor nijednog. Mada i ta kategorizacija može da se ospori, ukoliko u veštinu stavimo konstantno upaljeni motor, jer je u tome i šahovska titula velemajstora u opticaju. Moneke je hibridni unutrašnji igrač koji može da se izvuče spolja, čak u tome najbolje i pliva. Licem može i voli da napada igrače koji su mahom manje pokretni i gotovo po pravilu manje eksplozivni, dok snagom i čvrstinom može da odgovori na takav mečap ,,pozadi".

Kao takav, on pruža zanimljivu atletsku moć treneru da ga koristi na više pozicija u zavisnosti od toga koji i kakav stil želi da gaji. Po mom mišljenju on je ubedljivo najopasniji kao ,,tweener" između četiri i pet u sistemima gde se forsira brza, instinktivna, atletska košarka sa mnogo tranzicije, otvorenog polja, slobode da se iskače iz šablona i da se iz prodora i agresivnosti traže viškovi. Da li su ti viškovi doveli do prostora za utrčavanje, napadanje povoljnih ,,close-out"-a ili mismečeva manje je važno, dokle god ne mora da se igra poziciono, ravnotežno pet na pet.

Interesantan je razvojni put imao novi igrač Zvezde. Od rodne Nigerije preko diplomatskih linija sa Australijom do akademske američke poveznice i profesionalne karijere u Francuskoj. Koliko se i na tom polju košarka promenila dobro oslikava i potreba igrača sa odličnom statistikom iz Divizije 1 NCAA da prva stanica bude drugoligaška, pa da se onda čak i tu zadrži neko vreme, dovoljno da sa današnjim trenerom Asvela Pjerikom Pupeom u Denenu povezuje linije, ili da kasnije sa Lukasom Dusulijeom u Kimperu deli krilne pozicije.

Na trenutak ću da se zadržim na boravak u Big Vest konferenciji i Univerzitetu Kalifornija Dejvis. Tu je bio centar koji ne šutira, igra leđima i spolja u igri učestvuje samo kroz obrise Prinston sistema i prebačaja lopte sa strane na stranu. Nije on nikada bio majstor leđne tehnike, sposoban da na petoparcu sa dva poteza izbaci iz ravnoteže čuvara i da finesama nožnih radova obezbedi sebi zicer. Naprotiv, napadao je i tu korišćenjem svog najvećeg kvaliteta, atletike. To su bila brza, eksplozivna rešenja, pogačice oko koša nakon visokog i brzog odraza i to nije bilo lako protivnicima da brane.

Dolazak u Francusku je doneo dva noviteta. Prvi je sve češći boravak van linije 6.75 metara, a drugi i upućivanje projektila sa iste. Nijednog trenutka, pa ni dan danas Moneke nije postao organski šuter, ali je na ,,ako prođe, prođe" počeo da ubacuje taj element i na samopouzdanje, harizmu i kredit zarađen svim ostalim poslovima koje obavlja polako došao do nivoa da mu isti ne bude zabranjen. Tako je sebi otključao vrata velike scene jer koliko god da su dobri skakači cenjeni i plaćeni (lepo kaže Kavaj) teško je opstati na terenu bez šuta ako nisi petica protiv najboljih timova i trenera. Odjednom više nije bio samo eksplozivni mismeč centar već hibridno krilo, univerzalac.

Francuska veza je pomogla, pogurala stvari u pravom smeru, ali Manresa je presudila ne samo da postane ozbiljno ime u evropskim okvirima, već i da dobije kartu za SAD i NBA ligu. Naravno, to nije bio realan put, pa je više vremena proveo u razvojnoj ligi, ali je i ta etapa dokazala da je Moneke igrač u usponu. Došao je i poziv u nigerijsku reprezentaciju, možda i najneostvareniju ekipu crnog kontinenta u novijem dobu. U teoretskom smislu uvek su na raspologanju igrači neverovatnog kvaliteta, vrhunskih fizičkih predispozicija, često i u NBA ali dve stvari su ih onemogućavale da naprave uspeh. Prva je objektivni nedostatak bekova, posebno plejmejkera, a druga nemogućnost da se usklade kao ekipa. Ko zna, možda će dobar korak ka tome da bude izvesno ovoletošnje združivanje u Zvezdi.

Utisak je da mu je najviše na terenu prijala košarka Duška Ivanovića. Nikada nisam čuo igrača kome su lako pripale metode današnjeg šampiona Italije, ali takav intenzivni stil začinjen agresivnošću i brzim napadačkim rešenjima čini čuda za određeni profil igrača. Tako su najviše profitirali Kodi Miler Mekintajer i Čima Moneke. Videćemo da li će ponovo skupa da jurišaju na rupe tranzicionih odbrana protivnika.

I kad je bio centar, i kad je bio krilni centar i kada je bio krilo, jednu konstantu Nigerijac nije ispuštao. To su skokovi. Uvek preko osam u proseku, često i dvocifren, do lopte je sposoban da dođe na više načina. U prilog tome idu i ukradene lopte i blokade, jer je jednostavno slobodni duh koji je gladan lopte u svakom trenutku.

U sezoni pod vođstvom Ivanovića, Moneke je bio na 1,19 poena po posedu, dok je kod Pabla Lasa pao na 1,07 što je svakako i dalje dobar rezultat. Varijetet poseda iz kojih završava posede je veliki, ali kao što sam već pomenuo ranije, živi pre svega od spot ap situacija, utrčavanja, tranzicije i ofanzivnih skokova. Zanimljivo je da čak desetinu poseda završava i iz izolacija. Ne bude to uvek čisto jedan na jedan, jer ima tu navika da overava driblingom svaki prijem i da odatle rešava dalje što nekada omogući defanzivcu da povrati ravnotežu i onda se ti napadi vode kao izolacije. Sa godinama se udaljio od posta pa je tako na koledžu taj segment igre činio 21,5% njegovih poseda, a danas je taj procenat nešto ispod sedam. Što se pik end rola tiče, tu tek dolazimo do interesantnih podataka. U skladu sa svojim atipičnim kvalitetima, Moneke je bolji sa loptom u piku, nego kao skriner, i to kroz čitavu karijeru, posebno u ove dve sezone u Vitoriji. Poređenje još boljim čini činjenica da je u gotovo identičnom broju poseda bio u te dve uloge. Pedeset puta je bio ,,ball handler" za 0,92 poena po posedu, a 49 puta skriner za 0,71.

Kada diseciramo ostale elemente, možda brojke neće izgledati tako čudno, jer je očigledna potreba i sigurnost Monekea kada spusti loptu na parket u odnosu na čiste situacije kada samo treba da prihvati loptu i šutne. Nije 32% uspešnosti šuta iz driblinga impozantan broj ali spada u gornji dom evropske košarke, a sa druge strane 27% iz mesta je ispod proseka. Ispod su na grafikonu šutevi Monekea iz prošle sezone.

Kada pogledamo spot ap, od 198 poseda 58 je bio prodor pravo, 57 prodor levo, 48 desno a najmanje je bilo šuteva bez driblinga, 35. Tu dolazi do izražaja njegov atleticizam i sposobnost da eksplozivno dolazi do obruča gde se ipak oseća znatno komfornije nego kada mora da podešava nišanske sprave.

Treba napomenuti da je u drugoj sezoni u Baskoniji ostvario značajan pad u defanzivnim segmentima koje beleži napredna statistika. Sa dozvoljenih vrlo respektabilnih 0,7 ppp na postu došao je do 0,93. Što se izolacije tiče, pogoršanje je sa 0,87 na 0,92 poena po posedu. Prilikom branjenja igrača sa loptom na piku, kod Duška Ivanovića je dozboljavao samo 0,63 poena dok je kod Lasa taj broj skočio na 0,79 dok je razlika ubedljivo najveća kod branjenja skrinera. Gotovo pola poena više je dozvoljavao u tek završenoj sezonu, 1,23 da budemo precizni naspram 0,79 u 2023/24. Da li se radi o slučajnosti, trenerskim razlikama ili kompoziciji ekipe, saznaćemo u narednoj sezoni.

Zvezda je dovođenjem Monekea obezbedila treneru Sferopulosu zanimljivo atletsko oružje ukoliko ekipa bude igrala tako da njegovi najveći kvaliteti dođu do izražaja. On nije igrač koji može da izmišlja poene kreativnošću iz racionalnosti, već je to uvek iz truda, energije, trenutne inspiracije i atletike. Može da pogodi spolja, ali to nije kvalitet koji treba očekivati u kontinuitetu. Ukoliko oni koji za to budu dovedeni, uradiće dobar komplementarni posao, ali preko toga ne treba očekivati doprinos. Ono što svakako može da bude najveći plus je kombinacija atraktivnih borbenih poteza u kombinaciji sa punom halom koji u pravom trenutku mogu da proizvedu lanac pozitivne energije.

Potpis je više nego zanimljiv, sada ostaje da vidimo kako su čelnici crveno-belih zamislili ostatak ekipe da bismo mogli da procenimo tačnu zamišljenu rolu za Monekea.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ