MOZZART ANALIZZA: Bruno Kaboklo – centar koji nije prošao kao "durantovsko" nisko krilo

(Od stručnog konsultanta Mozzart Sport)

Godinu dana pre nego što je Bruno Kaboklo biran na draftu Milvoki je pogodio premiju sa nigerijskim Grkom iz malenog Filatlitikosa, što i jeste sveti gral za svakog skauta ili GM-a. Tako se snimaju igrani i dokumentarni filmovi, tako se postaje legenda u poslu. Znači za zaostavštinu bilo kakvo sklapanje šampionskog sastava, ali pronalazak nepoznatog blaga se ne meri ni sa čim. Masai Uđiri je čovek koji se rizika ne plaši, naprotiv. Nije slučajno što je baš on odlučio da povuče redak potez u prvoj rundi Drafta 2020. godine i draftuje za uže i šire prilike potpuno nepoznatog brazilskog prospekta.

U tom trenutku su najpoželjniji igrači bili izrazito visoki krilni sa dobrom motorikom i potencijalom da pruže visinsku i dužinsku nadmoć a da ekipa šuterski ne pati. Recimo da je Kevin Durant bio model. Šta je od svih ovih kriterijuma ispunjavao momak iz Pineirosa? Pa sve. Bruno je u tom trenutku bio visok 205 sa nestvarnim rasponom ruku od 230 centimetara i vrlo dobrim atleticizmom sa rukom koja je nagoveštavala realnih 40% za tri poena za nekoliko godina. Igrao je isključivo spolja, pokazivao visok nivo atleticizma i partijama na kampu “Košarka bez granice” i u brazilskom šampionatu nagovestio dobre stvari. Nema sumnje da bi bio biran na draftu svakako, ali Toronto nije želeo da čeka svoj sledeći 37. pik u strahu da će neko između povući obarač. Posebno ih je ugrožavao Finiks, koji em nije hteo da se odrekne Enisa za odgovarajuću kompenzaciju, em su bili jedni od zainteresovanih ekipa za razvijanje Brazilca. Problem je u tome što na jednog Janisa ide mnogo više igrača koji nikada ne dođu ni blizu tačke da ostvare snove ljudi koji su ih draftovali. Nije da ih bivši univerzitetski trener i stručni konsultant ESPN-a Fran Frašila nije upozorio sa sada već legendarnom izjavom o Kaboklu: “Dve godine daleko od toga da bude dve godine daleko“.

Pri kraju svog draft izlaganja rekao je da za deset godina možemo da gledamo na ovu odluku kao na prekretnicu, ali se to nije ostvarilo. Nije jednostavno Kaboklo bio spreman da sa tako malo iskustva preuzme na sebe težinu velikih očekivanja. U tom trenutku je on viđen kao nisko krilo sa loptom u rukama, kao kreator iz pika i igrač za kojeg se postavljaju blokovi bez lopte, a on, koliko god bio fizički nadaren, nije dovoljno obučen niti kreativan da sa spoljne pozicije napada najbolje igrače na svetu. Problem je bio i što u tom trenutku Toronto nije imao filijalu u razvojnoj ligi, te je bilo mnogo teže razvijati ga kroz igru uz potpuno praćenje trenažnog procesa.

Proveo je čak sedam godina u NBA ligi sa razvojnim presedanjima, a do Partizana je uspeo da obuče i dres Limoža, Sao Paula i najvažnije, Ulma. Najbolja NBA sezona mu je bila u Memfisu kada je u 23 minuta prosečno smestio smestio poena, gotovo pet skokova i blokadu po meču. Otprilike je u tom trenutku i počeo da se profiliše sve više kao unutrašnji igrač i tako je krenuo njegov novi uspon.

Kada igrač u kasnijim godinama košarkaškog razvoja, u sred godina produkcije, uspe da uglavi pozicionu preorijentaciju, to mora da se ceni i poštuje. Nije to lako ni sa mentalne, a ni sa fizičke strane jer su zahtevi osetno različiti. Pomoglo mu je i to što se košarka kao sport odvojila od teških post ap centara ka lakšim, bržim i atletski potentnijim trkačima pa je tako došao do tačke da njegove vrline u potpunosti odgovaraju profilu modernog centra u košarci, a da se potencijalne mane mnogo bolje sakriju. To je sve u potpunosti došlo na naplatu u Ulmu.

Prednost Kabokla je uvek bila volja da igra odbranu i da sluša i upija savete trenera. Od prvog dana je Dvejn Kejsi to isticao, a dalji karijerni razvoj je to samo potvrdio. Nije teško zapaziti da je glavna prednost u odbrani raspon ruku koji je neverovatan čak i za NBA okvire, a u Evropi je automatski “jednorog”. Može da odbrani nogama, može da preuzme, ali i da bude značajan faktor u odbrani obruča, kao i na skoku. Svi pomenuti aspekti su baš ono što u ovom trenutku treba ekipi Partizana i ne treba nikoga da čudi zašto su toliko strpljivo čekali razvoj situacije i njegov potpis.

U teoriji je savršeno kompelementaran sa Frenkom Kaminskim u smislu da sada Željko Obradović ima na raspolaganju centre drugačijih profila koji će obezbediti taktičku raznovrsnost u zavisnosti od protivnika i potreba u datom trenutku utakmice. Biće jako interesantno videti da li će se nekada naći i zajedno na terenu jer im napadačke sposobnosti da šire omogućuju takav scenario, a važne su u tom smislu i defanzivne sposobnosti Kabokla. Zajedno sa Alenom Smailagićem činiće jednu od najnezgodnijih centarskih linija u Evroligi, a kada se na to doda i sjajni Zek Ledej, očekivanja samo rastu.

Nije do sada Kaboklo imao priliku da igra u Evroligi, ali možemo da konstatujemo da su partije iz Ulma uz odlično prvenstvo sveta dobar pokazatelj da je u najgorem slučaju jako blizu, a u najboljem možda već danas spreman. Kao i uvek kada se novi igrači uključuju u sistem nivoa kompleksnosti kakav gaji trener Obradović mora da prođe određeno vreme za punu sinhronizaciju, ali je realno da već od početka Kaboklo donese kvalitet više u odnosu na ono sa čim se raspolagalo od početka sezone.

Pitanje svih pitanja, od kojeg ne možemo da pobegnemo jeste: Kako će on da odmeni odlazak Matijasa Lesora?

Lično bih izbegao takvo poređenje jer su drugačiji igrači u pitanju, ali će ljude to najviše zanimati pa možemo da pokušamo. U odnosu na Lesora Kaboklo će doneti manje te sirove agresije koju su obožavali navijači Partizana, ali će imati svakako približniji efekat u odnosu na Kaminskog koji je tek potpuno druga biljka. Kaboklo će moći da preuzme, više dužinom nego intenzitetom, moći će i da otvara rol i završava na obruču vertikalno, ali opet ne sa takvim nedostatkom brige za ljudsku bezbednost, nego na elegantniji način. Prednost u odnosu na Lesora je što ima znatno veći domet i opasan je i iz popa i spot apa kao šuter iako nikada nije u potpunosti uspeo da postane smrtonosan kako su se nadali čelnici Toronta. Procenat šuta za tri je kroz karijeru uglavnom oko 30 sa povremenim izletima preko 40. Dužinom će da obezbedi i skok, a veštine koje su ostale iz perioda igranja spolja mu znače mnogo protiv drugih centara i u kombinaciji sa samosvesnošću ga čine igračem koji ne greši puno. Pri tom, uvek mora da se istakne da rad sa Željkom Obradovićem može da ga lansira u orbitu ponovo.

Prosto, svi preduslovi za jednu uspešnu saradnju su tu. Lepo se uklapa koncepcijski u ideju Partizanovog rostera i stil igre. Ima pored sebe mnogo kvalitetnih pojedinaca koji će moći i da ga uposle, ali i odmene na pravi način kada naiđe lošiji period. Jedino pitanje koje se postavlja jeste kako će se on privići na novi nivo zahteva i doprinos u limitiranijim minutima. Pokazao je ogromnu želju da dođe baš u Partizan i to treba da bude dobra polazna tačka.

U ovom periodu karijere Kaboklo je u napadu primarno roler iz pika. Može da bude opasan i iz popa, ali mu je glavni kvalitet ipak otvaranje ka košu. Kada se, pak, odluči da raširi, ne komplikuje. U većini situacija posed završi šutem za tri, a kada se ipak odluči da dotrčavajućeg defanzivca kazni driblingom, radi to efikasno bez dodatnih ukrasa.

Brz je i odsečan roler i tu stvara najveću prednost. Retko se zadržava u bloku dugo, već samo takne kontaktom i pali motor. Nije to uvek klasičan slip, mada je i za to sposoban već dođe do igrača, ali odlično zna da prepozna trenutak kada da se odvoji i baš zbog dugog i brzog koraka, kao i unapređene snage za izdržaj kontakta, stvara odvajanje koje neminovno vodi u višak. Taj višak može da bude direktan, ali može da bude i posredan u smislu da natera odbranu da pokrije rol i tako ostavi korner pas otvoren.

Napredovao je u igri leđima sa posta, ali to nije nešto na šta se oslanja preterano. Primera radi, na taj element je otpadalo svega 8% njegovih poseda u dresu Ulma, dok je u rolu završavao 39% poseda. Važan doprinos može da da i na ofanzivnom skoku. Interesantna stvar za analizu kada govorimo o igri sa posta je da je znatno efikasniji kada loptu primi u srcu reketa u odnosu na levi i desni blok.

Kada loptu dobija na levom bloku postiže 0,59 poena po posedu, a kada je inicijalno na desnom taj broj raste na 0,85. Međutim, kada lopta stigne u sredinu gotovo da je nepogrešiv sa 1,41 ppp uz procenat šuta od 82%. Uprošćeno gledano u 76,5% takvih situacija se posed završio poenima ili nešto više od tri četvrtine.

Jedno je sigurno. Željko Obradović ceni versatilnost igrača više od svega, kao i sposobnost da na više načina budu opasni po koš protivnika. Te osobine mu omogućavaju da kombinuje tako da konstantno vrši pritisak na protivnika i stvara višak. Primetna je i tendencija da svi ti igrači budu fizički na odgovarajućem nivou, sa akcentom na pozicionoj veličini. Baš je ta veličina praćena veštinom glavni izvor problema koje su stvarali protivnicima prošle sezone a žele ponovo. Svi mogu da se pomeraju po šahovskoj tabli u zavisnosti od potrebe i da budu opasni.

Baš takva figura, kao oblikovana za pomenuti pečat je i Bruno Kaboklo. Brazilski (sada) centar, a nekada krilo, nije doveden samo da popunjava rupe koje je ostavio Lesor, već da u tandemu sa Kaminskim donese kvalitet više. Koliko god da je Lesor igrao sezonu života, potrošnja je bila prevelika pa se dešavalo i da produkcija pada usled toga, a sada su tu dva igrača komplementarnih profila spremni za bolji taktički odgovor na prilagođavanja protivnika.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener i analitičar