Može biti samo jedan: Da li će KSS povući pravi potez?

Nastavlja se potraga za naslednikom Dušana Ivkovića. Već smo vam pisali o potencijalnim mladim snagama koje bi mogle da dođu na kormilo reprezentacije Srbije, a danas toj listi pridodajemo još tri nova imena – Miroslava Nikolića, Sašu Obradovića i Aleksandra Kesara.

Krenućemo prvo od dugogodišnjeg pomoćnika iskusnog trenerskog asa. Aleksandar Kesar nije bio samo Ivkovićev asistent u reprezentaciji, već i u Olimpijakosu. U karijeri je samostalno vodio Mega Vizuru u sezoni 2007/2008, kasnije je sedeo na klupi ruskog Urala i ukrajinskog Azomvaša.

Ipak, osim toga što bi njegovim dolaskom na klupu Orlova reprezentacija imala kontinuitet Ivkovićevog rada, njegova ogromna preporuka je zlato osvojeno sa univerzitetskom reprezentacijom 2009. godine. Nakon tog uspeha u A tim su prebačeni Milan Mačvan, Nemanja Bjelica, Marko Kešelj, Miroslav Raduljica, Ivan Paunić i Vladimir Štimac. Naravno, uzevši u obzir da odlično poznaje individualni kvalitet svih pojedinaca koji su od 2008. godine igrali za reprezentaciju, Kesar će biti u krugu glavnih kandidata za mesto selektora.
“Naravno da bih prihvatio eventualnu ponudu, san svakog ozbiljnog trenera je da bude selektor svoje zemlje. Meni je velika čast i privilegija izjava Dušana Ivkovića na konferenciji za medije u vezi s mojim imenom i našom saradnjom prethodnih pet godina. Tačno je da bi to bio kontinuirani rad sa grupom selektiranih igrača, jer je sada napravljena nova selekcija. Prva je stvorena posle Univerzijade u Beogradu, a to je donelo mnogo uspeha na Evrobasketu u Poljskoj. Ove godine napravljena je nova selekcija sa devet debitanata koji sigurno zaslužuju kontinuitet u radu“, rekao je Kesar u intervjuu za Sport.

Ime Saše Obradovića se već neko vreme pominje u istom kontekstu sa mestom na klupi Srbije. Bivši reprezentativac Jugoslavije, koji zna kako se osvajaju medalje, danas gradi vrlo uspešnu trenersku karijeru.

Do sada je radio u Kelnu, Kijevu, poljskom Turovu i Donjecku, a danas predvodi berlinsku Albu. Tokom osam godina osvojio je prvenstvo Nemačke 2006. sa Kelnom, potom i kup sa istim timom, a zatim i prvenstvo Ukrajine sa Donjeckom 2012. godine. Albatrosima iz Berlina je krajem sezone doneo trofej u kupu.
“Prvo, o tome bih razmišljao kada bi me nadležni zvali sa tom idejom. U svakom slučaju, to bi bila velika čast za mene, kada se zna koja su sve velika imena sedela na toj klupi, uključujući i poslednjeg selektora Ivkovića. To ne zavisi od moje dobre volje, nego od mnogo stvari. Moj ugovor sa Albom ističe na kraju sezone, pa bih teoretski mogao da se prihvatim tog izazova. Normalno, o tome bi trebalo da se razgovara sada, ako neko ima takvu ideju da bih mogao da budem rešenje, a ne na kraju sezone“, poručio je Obradović.

Za kraj ostavljamo najiskusnije ime – Miroslava Mutu Nikolića. Čovek sa ogromnim iskustvom, poznat je kao trener koji ima drugarski odnos sa igračima, a opet maksimalno ozbiljno pristupa poslu, osvajač je zlatne medalje na juniorskom Svetskom prvenstvu, održanom u Novom Sadu 2007. godine. Uz to, bio je pomoćnik Željku Obradoviću u A timu Jugoslavije koja je harala svetom – 1996. godine srebro na Olimpijskim igrama u Atlanti, 1997. zlato na Evrobasketu u Španiji i 1998. zlato na Mundobasketu u Grčkoj.
“Bezveze je da ja pričam o tome kada ne znam da li sam kandidat. U svakom slučaju, to je velika čast i obaveza, a ja bih, kao selektor, isključivo radio džabe! Da, smatram da svaki selektor treba da obavlja taj posao besplatno. Znate, meni je košarka mnogo toga dala, sada se trudim da joj nešto vratim. Taj posao je velika čast, a može da bude odskočna daska za mlađe trenere da pronađu dobar angažman. Kažem, rado bih prihvatio taj posao kad bi me zvali, ali prvo i osnovno je da se vidi da li Savez hoće selektora profesionalca ili klupskog trenera“, zaključio je Nikolić.

(FOTO: Star Sport - Peđa Milosavljević, Srđan Stevanović, MN Press)