Možda je Sterling Braun morao ranije da napusti Partizan Mozzart Bet?

Da li se očekivalo da Sterling promeni pristup i zaliči na onog igrača koji je lane bio jedan od nosilaca igre Partizan Mozzart Beta, kada je osvojena titula prvaka Jadrana? Pa, ako i jeste, onda je to bila greška, jer je on tek ponekad pokazivao da mu je zaista stalo do onoga što se događa na parketu, mada su takve situacije bile retkost i obično deo ličnog nadmetanja sa nekim od protivničkih igrača. Ako je bio problem u odnosu sa bivšim trenerom, onda je pitanje zašto nije počeo da igra na prepoznatljivi način nakon njegovog odlaska, već je nastavio da "vodi svoju politiku"? Pamte se očajna izdanja na završnom turniru Mozzart Kupa Radivoja Koraća, a zapravo gore od igre jesu slike koje su neretko obilazile društvene mreže i na kojima Braun ni ne sluša šta Đoan Penjaroja ima da kaže na tajm-autu, već drži peškir na glavi, priča sam sa sobom ili jednostavno sedi i gleda u daljinu potpuno neopterećenim pogledom.

Treba naglasiti da je imao neke spektakularne utakmice, kao što je ona protiv Valensije u Beogradu, ali džabe kada je ona ostvarena u periodu kada je Partizan u Evroligi igrao isključivo za čast i da izbegne samo dno elitnog karavana, mada kao da je neka velika uteha što su crno-beli na kraju zauzeli 15. umesto 20. mesta. Takođe, ono što je u domenu javne tajne jeste i to da su Tajrik i Sterling bili ti koji su u odnosu na Željka Obradovića imali neke potpuno drugačije poglede na košarku i disciplinu, ali je isto tako poražavajuća činjenica da je nekadašnji član Baksa bio daleko od poslušnosti i pod dirigentskom palicom španskog stručnjaka.

Možda kraha Partizanove sezone ne bi bilo da se klub odlučio na prvi eksces da odstrani najpre Tajrika Džonsa, a onda Džabarija Parkera i Sterlinga Brauna. Možda bi crno-beli, da su na vreme povukli prave rezove, sada pričali o sezoni koja je završena za 180 stepeni u odnosu na ono kako ju je Parni valjak zaista okončao, ali najgore je pričati o tome šta bi bilo, kad bi bilo, jer to nikad nećemo saznati.

Sticajem raznih okolnosti, ali svakako i delom zasluga Sterlinga Brauna i još ponekih mu saigrača juče je Atina bila centar košarkaških zbivanja ne samo u Evropi, već verovatno i u svetu. Sterlinga više nema u crno-belom, kao i još nekih ljudi, a slučaj Amerikanca treba da bude klubu za nauk da se tako nešto više ne ponovi, već da se iz ovih grešaka nešto nauči.