Miroslav Nikolić: Cela Evropa štiti struku, samo mi menjamo kao na traci
Vreme čitanja: 4min | sub. 19.12.20. | 08:21
"Moramo da nađemo mesto za naše klince, hrabrost da ih istrpimo, jer ne može se ništa preko noći. Ko priča da nemamo talenata, nije iskren. Imamo i trenerskih talenata, samo i njih treba da istrpimo..."
Stranci u srpskoj košarci? Koja je prava mera? Da li dvojica, trojica, četvorica...? Zašto baš toliki broj? Polemika je otvorena još od momenta kada je srpska granica otvorena za uvoz internacionalaca u našu klupsku košarku s kraja 90-ih godina prošlog vela (prvi stranac u Partizanu Robert Bač Tejlor 1975. godine nije mogao da igra u domaćem šampionatu) i teško da će skoro biti zaključena. Najeći udar trpe oni koji najviše uvoze: Crvena zvezda i Partizan. Međutim, Miroslav Nikolić, trener Vojvodine, smatra da je licemerno da se sva težina problema svali na večite rivale.
Izabrane vesti
"Uvek možemo da diskutujemo da li neki strani igrač treba Zvezdi i Partizanu, ili ne. I naravno da su grešili sa pojedinima. Ko nije grešio? Ako mene lično pitate, ja bih bio za drugačiji pristup u njihovim slučajevima. Uzeo bih dvojicu da 'grme', umesto pet, šest, sedam prosečnih. Ali, ako kritikujemo njih, koji ne igraju samo 'u lokalu', odnosno Srbiji, već se takmiče u regionu, Evrokupu i Evroligi, trude se da budu konkurentni najjačim ekipama na kontinentu, hajde neko da mi pojasni šta će klubovima iz KLS stranci? I to ne jedan, dvojica.... Neki ih imaju čak petoricu! Šta će im? Da napadnu titulu?", pita se Nikolić u razgovoru za MOZZART sport.
Iskusni i trofejni stručnjak koji je kroz rad u klubovima (BFC, Partizan, Budućnost, Crvena zvezda, Vojvodina, Hemofarm, Radnički) znao prvi da gurne u seniorsku vatru kasnije mnogobrojne reprezentativce, ne beži od činjenice da je i on svojevremeno u svojim ekipama imao internacionalce, posebno u kragujevačkom klubu.
"Jesam, to ne mogu, niti želim da poreknem. Ali, pogledajte koja takmičenja smo mi igrali, koje smo rezultate stvarali i da li je od takvog rada imala korist i naša reprezentativna košarka. Je l' ono beše Jović, Kalinić, Birčević i Milosavljević igrali za Radnički? Je l' su beše reprezentativci? Ne pada mi na pamet da se hvalim, već pokušavam ovim mlađima da približim to vreme i, prema mom mišljenju, jedini ispravan put na duge staze. Neka neko porekne moje reči i rad, ali u praksi".
Izbor urednika
Kada pominje mlade, Nikolić diže starosnu granicu koja je u Srbiji odavno 'zakucana' tek koju godinu iznad punoletstva.
"Kod nas čim su stariji od izlazne godine za draft (22) proglase ih matorim. Ali, hajde opet da se vratimo na primer Radničkog. Jović je došao sa 22, Kalinić i Birčević takođe, Milosavljević sa 20. Pa? Pogledajte u Španiji, ili eto u SAD na koju stalno želimo da se ugledamo. Igrač završi fakultet sa 23 godine i smatraju ga mladim. Tamo su igrači mladi do 25-26. godine. Zašto smo onda mi prestrogi prema našim klincima? Imaju i oni 'bubice', posebno u današnje vreme kada novac mnogo toga diktira. Zatrče se napolje za nešto malo više novca koji im zapravo ništa ne donosi, pa posle nekoliko godina to shvate i vrate se u Srbiju. Moramo da nađemo mesto za njih, hrabrost da ih istrpimo, jer ne može se ništa preko noći. Ko priča da nemamo talenata, nije iskren. Imamo i trenerskih talenata, samo i njih treba da istrpimo, a ne da ih menjamo kao na traci, ili još gore, da uvozimo i tu neproverene strance. Cela Evropa, ona ozbiljna, štiti svoju struku. Uzimaju samo (trenerski) kvalitet, a mi? Šta će nama treneri stranci u KLS? Šta su to osvojili da bi radili ovde? Pre nego što me neko kritikuje zbog ovoga, neka se informiše u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji... koji su uslovi za angažovanje inostranih trenera?"
Da nije samo jak na rečima Nikolić navodi i još jedno svoje delo, u Vojvodini.
"Nije teško da se proveri. Kada sam došao u klub rekao sam da ću se truditi da bude što više dece iz Novog Sada. Mnogi su me čudno gledali, ali evo, imamo desetoricu Novosađana. Je l' smo možda loši na tabeli (Vojvodina je trenutno lider KLS)? Verujem da će za koju godinu, ako ne već od leta, neki od njih igrati u našim najvećim klubovima. Neka jedan stigne do reprezentacije, a četvorica - petorica postanu dobri klupski igrači, mi smo uspeli. Koliko ima ekipa u KLS? Neka svaka slično uradi i srpska klupska i reprezentativna košarka neće imati briga u budućnosti. Znam da je to lako reći, ali treba da se zasuču rukavi, pa u dvoranu".
Dotakao i nedavne pomoći klubovima od države u visini od po 5.500.000 dinara, odnosno oko 50.000 evra.
"Nisu male pare koje su na inicijativu predsednika Vučića prosleđene kao pomoć svakom klubu KLS u ovoj teškoj situaciji. Pa, da li s tim novcem treba da plaćamo strance sumnjivog kvaliteta? Ponavljam, nisam protiv kvalitetnih internacionalaca, ali da li stvarno neko misli da će neverovatno talentovani klinac iz SAD, pa čak i Evrope, da dođe u 'xyz' klub u KLS? Možda je to nekad moglo, ali u vreme ovolike razmene informacija, kada bogati izdvajaju ozbiljne sume novca za skauting - teško. Da budem još direktniji: Nikako. Zato moramo da se oslonimo na našu decu", završava Nikolić.
Piše: Đorđe MATIĆ