Milan Gurović u potpuno novoj ulozi

Milan Gurović i Nemanja Aleksandrov ponovo zajedno. Nekadašnjim saigračima u Crvenoj zvezdi, potom i u reprezentaciji, putevi su se posle deset godina ponovo ukrstili. A, gde drugo nego na košarkaškom terenu. I to sasvim slučajno.

Posle rada u stručnom štabu crveno-belih, potom vođenja ekipa FMP-a i Vršca, Milan Gurović je odlučio da delimično promeni svoju trenersku ulogu i posveti se indivudualnom radu sa igračima.
"Mislim da čovek može najviše da pruži kada radi ono što mu prija. To svako mora da oseti. Ali, dok ne probaš ne možeš da znaš. Košarka je naravno ono čime jedino želim da se bavim, ali mislim da je ovo pravac kojim ću ići u budućnosti. Rad sa mladima, njihovo razvijanje i usavrašavanje. Da moje znanje i iskustvo kroz individualni rad, koji je veoma važan, prenesem na momke koji žele da napreduju", kaže Milan Gurović.

Đorđevićeva Srbija me mnogo podseća na Jugoslaviju iz Indijanapolisa

A gde je u svemu tome Nemanja Aleksandrov:
"Moja supruga Jasmina srela je Milana u Hajd parku dok je trenirao", objašnjava Aleksandrov i dodaje:
"Pozvala ga je da nam se pridruži u našem fitnes centru i kada je video uslove koje nudimo odlučio je da tu drži treninge što mi je veoma drago. Imamo priliku da se češće viđamo, da se družimo, a ponekad i da odigramo basket", otkrio je uz osmeh Aleksandrov i izrazio svoje divljenje posvećenošću i energijom kojom Gurović prilazi svakom treningu sa mladim igračima.

Na ideju da počne indivudalno da radi, kako sam kaže, Gurović je došao posle izvanrednog iskustva koje je imao u FMP-u kada je ovakav vid treninga upražnjavao sa veoma talentovanim momcima kao što su Marko Gudurić, Ognjen Dobrić, Vojislav Stojanović, Stefan Lazarević, Boriša Simanić, Aleksa Radanov... Na novom zadatku Gurović je već više od mesec i po dana i prenosi prve utiske:
"Nekoliko talentovanih klinaca svakodnevno radi sa mnom. Velika je razlika između individalnog rada i rada sa ekipom. Trening sa timom svodi se na konvencionalni rad, dva na dva, tri na tri, igru na dva koša... Napredak se najbolje postiže kada se individualno radi sa trenerom, kada ispravljaš svoje nedostatke i unapređuješ elemente igre koji ti nisu jača strana. To i te kako daje rezultate leti, kada se ne juri takmičarska forma, kada većina kliaca odmara, onda momci koji vole da rade tada najviše mogu da napreduju".

Na pitanje koji je najčešći savet koji daje igračima koje trenira, Gurović odgovara:
"Pre svega, savetujem im da svaki put, ali bez izuzetka, daju 100 odsto svojih mogućnosti, ali i da obavezno moraju da veruju u to što rade. Jer, trening je na neki način verovanje da ćeš biti bolji. Naravno, lako je slagati trenera da si dao maksimum, ali sebe ne možeš da prevariš. Zato je potrebno biti pošten samo prema sebi i to onda mora da se vrati", kratko je zastao Gurović i potom dodao:
"Takav način razmišljanja pokušavam da usadim u sve njih. Kad vidim da neko dete ne želi da radi, a bilo je i toga, ne pokušavam da izigravam policijaca niti da ga teram da trenira. Jer, radna etika je veoma bitna stavka i to je na neki način preduslov za rad sa mnom".

Za ovakav stav, kao jedini ispravan, Gurović ima potvrdu na ličnom primeru.
"Ubedljivo sam najviše trenirao u periodu od svoje 17. do 23. godine. Tada sam bio u Grčkoj, u Peristeriju i trenirao sam po 6 sati dnevno. Insistirao sam na tome da mi stan bude na 100 metara od dvorane, tada još nisam imao auto, pa sam sve svoje vreme provodio na terenu šutirajući".