Micića čeka bitna uloga, ali i velika konkurencija u timu koji bi mogao da napravi pometnju u NBA

Da je spreman već nekoliko godina za iskorak, svima je jasno, ali se nisu poklopile sve kockice kako bi Vasilije Micić spakovao kofere i krenuo preko Atlantika. Sve do ovog leta. Još krajem juna je otputovao u SAD na razgovore, a prvog jula je obelodanjeno - Oklahoma je odlučila da ga potpiše.

Vest je objavio novinar ESPN-a Adrijan Vojnarovski i nije bilo dileme da je Micićev odlazak u NBA završen. Pre nekoliko dana je i zvanično predstavljen kao novi košarkaš Tandera, a američki mediji ističu da nije zanemarivanje što je generalni menadžer Sem Presti bio prisutan tokom promocije i fotografisanja.

A nije ni mala stvar što je MVP Evrolige iz 2021. dobio trogodišnji ugovor težak 23.555.150 dolara. Tek pred poslednju sezonu klub ima opciju za rastanak, a ukoliko Micić odradi sve tri, Oklahoma će imati mogućnost da izjednači svaku ponudu koja stigne na adresu 29-godišnjeg plejmejkera, ali i da ga zadrži još na godinu dana za nešto ispod 11.000.000 dolara ("qualifying offer": 10.947.353 dolara).

Dakle, sve ukazuje da Oklahoma ima velike planove za srpskog reprezentativca. To se može zaključiti i iz njegovih izjava iz prošle godine, kada mu se put ka najjačoj ligi sveta nije otvorio, jer je istakao da ima određene uslove za odlazak u NBA i da nisu finansijske prirode.

"Uvek na prvo mesto stavljam košarkaku. Ako završim u NBA, neće to biti zbog novca. Ono što želim je da dobijem adekvatnu priliku u nekom timu, da pokažem da mogu da igram. Ne idem da bih nekome pokazao kako mogu da driblam i šutiram. Najbitnije mi je da imam poverenje tima. Ne želim ništa da forsiram, sve bi trebalo da ide prirodnim tokom. Na kraju, moja odgovornost je da se dokažem i pokažem kvalitet. Ne mogu ništa da obećam, što ne očekujem ni od tima, ali moramo da se slažemo po pitanju osnovnih stvari. Da postoji želja sa obe strane", pričao je Micić, te je jasno da je konačno sve došlo na svoje mesto.

Larkin savetuje Micića: U NBA ideš da grizeš za svaku loptu, nemaš šta da izgubiš

Kako pišu novinari i analitičari iz NBA, srpski košarkaš bi trebalo da dobije bitnu ulogu sa klupe u Oklahomi. Naravno, nije otpisana mogućnost za šansu u startnoj petorci, ali to će biti teško pored Šaja Gildžus Aleksendera i Džoša Gidija. Prvi je izrastao u najveću zvezdu tima, a ima odličnu saradnju sa mladim bekom iz Australije koji je već pokazao da ima šlifa za najjaču konkurenciju na planeti.

Oklahoma je nakon odlazaka Pola Džordža i Rasela Vestbruka 2019. krenula u spori "rebilding". Svesno uzimala mlade igrače i pikove, uz povremeno nekog veterana kako bi ostala konkurentna i stvorila što bolje uslove talentima da napreduju. I minule sezone su se videli plodovi tog plana, s ozbirom da je ekipa Marka Dejgnolta ostvarila gotovo polovičan učinak (40-42) i došla na pobedu do plej-ofa (poraz u plej-inu od Minesote). Mlada ekipa je porasla, a Gildžus Aleksender i Gidi su izrasli u ključan bekovski tandem i sasvim je izvesno da će nastaviti da dobijaju poverenje trenera, te bi tako Micić trebalo da bude lider "druge petorke" i igrač sa značajnim doprinosom sa klupe. I to je sasvim dobra uloga za prvu sezonu u NBA. Dobio bi solidnu odgovornost i prostora da se što brže adaptira na nove uslove, pa tako i priliku da na terenu zasluži još više minuta i poraste u očima trenera.

U napadu će itekako imati šta da ponudi. Već se u američkim medijima piše o njegovim atraktivnim dodavanjima, kvalitetu u organizaciji igre, šutu za tri poena, ali i prodorima. Iako atletski možda ne može da se meri sa NBA elitom, Micić snagom nadoknađuje nedostatke pri probijanju protivničkih odbrana i završavanju na obruču. U odbrani dobro čita rivale, iako je izvesno da će mu defanziva verovatno biti najveći minus u najjačoj ligi sveta, to će iskustvom i razumevanjem igre moći da nadoknadi.

Posebno je za takmičarske ambicije Oklahome bitna njegova plej-of istorija sa Efesom. Kada se pogledaju protekle tri sezone, po dva puta je osvojio Evroligu i tursko prvenstvo i bez dileme bio najzaslužiji za sjajne rezultate tima iz Istanbula. Na 38 nastupa u doigravanjima prosečno je postizao 17,6 poena, uz 4,6 asistencije i odličnih 43 odsto preciznosti van linije 6,75. U četiri od pet pokušaja prvi stigao do cilja.

Ipak, imaće veliku konkurenciju i sa klupe, što bi moglo da mu posluži i kao dodatni motiv. Oklahoma trenutno broji 20 igrača, s ozbirom da je dogovoren raskid sa iskusnim Rudijem Gejom. Do početka sezone će morati da se rastane sa još petoricom, a glavni kandidati su Viktor Oladipo, Džek Vajt, Titi Vašington i Usman Garuba (pominje se i povratk u Evropu), pa je čak pod znakom pitanja i status Davisa Bertansa. Bivši igrač Partizana je tokom drafta stigao u trejdu iz Dalasa, ali uprkos proverenim šuterskim kvalitetima, mogao bi da bude višak u planovima Oklahome.

Ali, u klubu izvesno ostaju mladi bekovi koji će konkurisati sa Micićem za minute. Lugenc Dort je prilično siguran u rotaciji, ali se ne preklapa toliko sa Vasom koji je prvenstvno kvalitetan ofanzivac, dok je Dortov najveći kvalitet odbrana. Tu je i ruki Kejson Volas, ali sa samo 19-godina najverovatnije neće dobiti preveliku odgovornost, već će se polako razvijati i dokazivati. Za minute u spoljnoj liniju konkurišu i Ajzea Džo i Eron Vigins koji su umeli da zablistaju prethodne sezone, ali čini se da bi zbog iskustva i takmičarskih ambicija Oklahome, Micić trebalo da dobije prednost. Dolazak srpskog plejmejkera mogao bi i da utiče na sudbinu Treja Mana u ekipi. Iako se smatra veoma talentovanim igračem, prošle sezone se nije pokazao u najboljem svetlu i već su u američkoj javnosti počeli da se stvaraju potencijalni scenariji za njegov trejd.

Dakle, biće borba za minute na bekovskim pozicijama, ali ne bi Oklahoma ni angažovala 29-godišnjeg plejmejkera i dala mu oko 8.000.000 dolara po sezoni da nema plan. A on je, po svemu sudeći, da Micić odigra bitnu ulogu sa klupe i praktično bude Oklahomin šesti igrač. Jer njegove podjednako dobre sposobnosti u organizaciji igre i egzakuciji napada se savršeno poklapaju sa tom idejom. Može da igra pored Gildžus Aleksandera kao kreator, uz Gidija kao egzekutor, ukoliko Dejgnolt odluči da odmori samo jednog od pomenute dvojice prvih bekova, a ima kvalitet da bude glavni dirigent kada njih dvojica nisu na parketu. Iskustvo i Micićev rezime se takođe uklapaju u rastuće ambicije Tandera i definitivan napad na plasman u plej-of. A mogla bi Oklahoma i da napravi pometnju u NBA.

Čet Holmgren (©AFP)

Veći deo ekipe se odlično poznaje i gori od želje da naplati zajednički rad iz prethodnih sezona, uhvati se u koštac sa najboljim timovima konferencije i pokaže da je kadar za velike stvari. Pritom, Oklahoma uz Micića dobija još jedno veliko pojačanja od naredne sezone – Četa Holmgrena.

Ovaj 216 centimetara visoki centar, raspona ruku od 229 centimetara, dokazao je u Letnjoj ligi da je spreman za najveću pozornicu, kako u igračkom, tako i u zdravstvenom smislu, jer je ruki sezonu propustio zbog povrede. Beležio je 16,5 poena, 9,8 skokova, 3,5 “rampe” i dve asistencije, bio daleko najbolji igrač Grmljavine ovog leta. Zbog izraženih sposobnosti u “čuvanju obruča”, mediji iz SAD veruju da bi mogao da se nađe i među kandidatima za defanzivca godine.

Takav kvalitet je nedostajao Dejgnoltovoj ekipi i definitivno će Holmgren pomoći ostatku tima kvalitetima u odbrani, rasteretiti i igrače poput Micića u defanzivnim zadacima, jer će im čuvati leđa. A uz plejmejkere poput srpskog i australijskog, činjenicu da će fokus protivničke odbrane mahom biti na Gildžus Aleksenderu, mogao bi da procveta i u ofanzivi, pa ga mnogi već vide kao glavnog kandidata za nagradu Ruki godine, uz, naravno, Viktora Vembanjamu.

Tu je naravno još jedan svestrani srpski košarkaš, Aleksej Pokuševski. Prošle sezone korišćen na nekoliko pozicija, ali dolaskom Holmgrena bi trebalo da provodi najviše vremena na krilu, što mu bez dileme odgovara. Pokazao je američkoj javnosti da ima meku ruku, ali i odlično razumevanje igre koje mu omogućava da bude i sekundarni kreator na parketu. Njegovo prisustvo će definitivno pomoći i Miciću da se što pre adaptira, a nema sumnje da će i Alekseju prijati saigrač sa kojim može da razgovara na maternjem jeziku. Tu je i mladi Džejlen Vilijams, prošle sezone drugi u izbori za rukija godine, od kojeg se tek očekuju velike stvari.

Nesumnjivo je proces stvaranja ove ekipe bio težak, ali naoružali su se Presti i njegovi saradnici strpljenjem, verovali u svoj rad i odluke, te na zdravim nogama gradili tim, sa trenerom koji je u klubu od 2014 - a biće još dugo. Dobio je Dejgnolt novi, višegodišnji ugovor, mada detaljni nisu poznati, što ukazuje da Oklahoma nastavlja istim putem. Odlučili su u redovima Tandera da posle pokušaja sa dovođenjem veterana krenu od nule i izgrade tim za velike stvari. Čini se da su na veoma dobrom krusu, a prvi ozbiljniji rezultati bi mogli da dođu već naredne sezone.

Utisak je da je Micić doneo odličnu odluku.