Metodi Duška Ivanovića se ne zaboravljaju - zevanje zabranjeno, kamikaza za sve

U današnje vreme moderne košarke, treneri starog kova teško prolaze. Sve ih je manje, a biće ih još manje. Jednostavno, svakodnevni žestoki treninzi, gvozdena disciplina, sve manje prolazi kod današnjih košarkaša. Ipak, čak i najčvršći igrači zaziru od jednog imena - Duško Ivanović. Crnogorski stručnjak je daleko poznat kao trener koji preferira žestok rad, toliko žestok da je malo ko bio u stanju da izgura kompletnu sezonu sa njim. Postoje priče da su igrači imali klauzule u ugovorima da ne žele da sarađuju sa njim baš zbog preteških treninga. Jedan od srpskih igrača koji je imao priliku da radi sa Ivanovićem je Vladimir Micov koji je opisao svoje iskustvo u podkastu "Jao Mile".

Sarađivali su u sezoni 2009/10. Odmah po dolasku u Vitoriju shvatio je šta znači žestok rad.

"Čim sam došao rekli su mi da radimo mini pripreme. Kao samo lagano u holu hotela. Međutim to je bilo trčanje pet kilometara sprintom, pa trening od dva sata u dvorani, i onda popodnevni trening isto u dvorani. To je bilo padanje od umora, žestok rad", prepričava Micov.

Prvi kontakt sa Ivanovićem je isto bio upečatljiv.

"Pitao me je da li sam trenirao, da li sam spreman. Bila mi je frka, prvi dan radim, ne znam sve akcije, odmah na prvu grešku on krene da se dere, ali sve na španskom. Ništa ne razumem šta mi govori. Na svu sreću imao sam tada Mirzu Teletovića da prevodi pošto je Duško sve treninge držao samo na španskom".

Kazne su bile za prepričavanje.

"Za sve su se trčale kamikaze. Ko zeva, trči... ko zakasni minut... pije vodu predugo, briše patike... za sve živo se trčalo i svi su padali od umora"