Mesina: Željko najbolji od svih nas; ono što se dešava u evropskoj košarci je paradoks

Ove sezone nije deo Evrolige, zato su izjave Etorea Mesine još dragocenije.

Jedan od najtrofejnijih evropskih stručnjaka, u opširnom intervjuu za platformu Skweek govorio je o mogućem povratku trenerskom poslu, Željku Obradoviću i Jorgosu Barcokasu, rivalstvu Panatinaikosa i Olimpijakosa, kao i izazovima sa kojima se suočava moderna evropska košarka. Italijanski stručnjak osvrnuo se na aktuelnu sezonu Evrolige, sve veći pritisak na trenere, probleme sa prenatrpanim kalendarom i osobine koje traži kod igrača, a podelio je i zanimljive anegdote iz bogate karijere.

Razgovor je krenuo vraćanjem filma na boravak u Beogradu tokom trenerske klinike "Dušan Ivković", odnosno šta Mesinu sprečava da se vrati trenerskom poslu?
"Znate, to je na neki način pomalo slično onome što se dogodilo Željku Obradoviću. Ako se sećate, mislim da je to bilo negde u maju, Željko je došao u Italiju i održao trenerski seminar koji su organizovali naša košarkaška federacija i Điđi Datome. Posle tog seminara rekao je da mu je taj trenutak bio veoma važan, jer je shvatio da i dalje oseća radost kada podučava druge, kada trenira, kada izađe na teren, komunicira sa igračima i razmišlja o tome kako da sastavi i organizuje jednu ekipu. U suštini, upravo se to dogodilo i meni", rekao je Mesina Skweek.

Mesina je potom nastavio:
"Da budem iskren, posle tog seminara u Beogradu imao sam još jedan u Sloveniji, gde je bilo prisutno oko 200 trenera. I tamo sam se zaista sjajno proveo. Posle toga sam učestvovao i na još nekoliko manjih trenerskih seminara. Sve te stvari o kojima govorite – izlazak na teren, razgovori sa igračima, rad sa njima, bavljenje detaljima same igre, diskusije sa drugim trenerima – ponovo su mi probudile taj osećaj. Razgovarate sa trenerima, slušate šta oni misle, razmenjujete ideje, gledate kako drugi treneri rade na terenu i kako podučavaju svoje igrače. Sve to me je zaista navelo da pomislim kako, kada jednom postanete trener, verovatno ostajete trener do kraja života. Ali onda dolazimo do onoga što je uvek važno, bez obzira na to da li imate 20 ili 67 godina. Sve zavisi od prilike koju ćete dobiti. Potreban vam je neko ko će vam pružiti priliku. Videćemo da li će se takva prilika pojaviti. Jer to mora da bude prava prilika. Vrlo jednostavno".

Četvrtak, 20.30: (1,60) Olimpija Milano (16,0) Barselona (2,65)

Kada govorimo o trenerima, čija vam je trenerska filozofija najbliža? Možda filozofija Željka Obradovića?
"Željku zaista nisu potrebne moje pohvale. Željko je najbolji od svih nas. I to ne samo zbog onoga što radi na terenu i svih pobeda i trofeja koje je ostvario tokom karijere. Mislim da je tokom čitave karijere pokazivao ogromno poštovanje prema svim drugim trenerima. Ne mogu da se setim situacije u kojoj je propustio priliku da uradi nešto za druge trenere, da im pomogne ili da učini nešto korisno za njih. To je radio čak i kada je bio predsednik našeg udruženja trenera".

Italijanski stručnjak je zatim dodatno obrazložio svoje mišljenje:
"Zato mi je veoma lako da pronađem određene sličnosti i povezanost sa njim, između ostalog i zbog toga što smo toliko puta igrali jedan protiv drugog da više ne znam ni koliko smo međusobnih utakmica odigrali. Mada, možda Željko ne bi bio srećan što ovo govorim. Ali postoji mnogo, zaista mnogo drugih trenera čiji rad pratim. I moram da budem iskren. Postoje treneri sa kojima možda nemam nikakav lični odnos, ali redovno gledam njihove utakmice, zato što izuzetno poštujem ono što rade. Jer jedno su lični odnosi, a nešto sasvim drugo je poštovanje prema nečijem radu i želja da pokušate da 'ukradete' ponešto iz izvanrednog posla koji mnogi treneri obavljaju".

Kako vidite aktuelnu sezonu Evrolige i šta očekujete od takmičenja?
"Pre svega, gotovo svaka utakmica donosi ogromno uzbuđenje. Zaista je neverovatno. Svake godine takmičenje postaje sve bolje i bolje. Nažalost, postoje ekipe koje već sada plaćaju veoma visoku cenu zbog povreda. Dovoljno je da pomenemo samo jedan primer. Efes je zbog izuzetno teške povrede ostao bez Majka Džejmsa, a već sada imamo i druge povređene igrače u različitim klubovima. Nažalost, povrede su postale nešto što se neprestano ponavlja, praktično jedan od glavnih motiva poslednjih sezona. Već sada postoje treneri koji moraju da se bore sa brojnim problemima i nepovoljnim okolnostima. Jer niko ne želi da gubi. A upravo je to postalo neka vrsta mantre tokom poslednje dve ili tri godine. Mislim da je tokom poslednjih nekoliko godina oko 50 odsto trenera ili podnelo ostavku ili dobilo otkaz u svom klubu. To stvara ogroman pritisak na sve nas koji se bavimo trenerskim poslom".

Mesina je istakao i pozitivne strane takmičenja, posebno izdvojivši Panatinaikos i rad Željka Obradovića:
"Ali, sa druge strane, većina dvorana je puna ljudi koji dolaze da gledaju utakmice sa ogromnim zadovoljstvom i uzbuđenjem. I to je zaista prelepa strana ovog takmičenja. Posebno sam impresioniran time koliko je brzo Panatinaikos uspeo da pronađe ravnotežu, uprkos svim povredama koje ima. To je zaista impresivno, jer već sada možete da vidite da se kreću u pravcu stvaranja odbrane na izuzetno visokom nivou. Na poslednjoj utakmici, pre nekoliko dana u Beogradu, dozvolili su protivniku da postigne, koliko, nekih 60 poena ili tako nešto. Dakle, nije stvar samo u tome što su pobedili, već i u identitetu koji ova ekipa uspeva da izgradi za tako kratko vreme. Znam da je lako hvaliti Željka, ali stvari jednostavno stoje tako. On uspeva da uradi određene stvari koje su izuzetno teške. Naravno, bilo je situacija kada ni njemu to nije polazilo za rukom, ali u najvećem broju slučajeva uspevao je".

Govoreći o nastavku sezone, italijanski trener dodao je:
"Još jedna veoma zanimljiva karakteristika ovog takmičenja jeste to što postaje sve teže pobeđivati na gostujućem terenu. Ali isto tako verujem da će, kao i svake godine, prvih deset utakmica predstavljati period sezone u kojem se stvarni odnosi snaga neće odmah pokazati. Sezona je izuzetno duga. Igra se čak 38 utakmica, što je ogroman broj. Zato mislim da bi, pre nego što počnemo da iznosimo mišljenja i donosimo konačne sudove, bilo mnogo bolje da sačekamo decembar. Tada ćemo moći mnogo jasnije da sagledamo stvarnu vrednost i mogućnosti pojedinih ekipa".

Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje o oba grčka kluba, Olimpijakosu i Panatinaikosu. O Panatinaikosu ste već dosta toga rekli, pa bismo sada želeli da se osvrnemo na Olimpijakos, aktuelnog šampiona Evrolige. Šta vas je kod njih najviše impresioniralo i gde mislite da još imaju prostora za napredak?
"Govorimo o velikoj organizaciji koja ima velikog trenera. Znate, kada trener dugo ostane u jednom klubu, dobija mogućnost da ostavi svoj pečat, da prenese svoje ideje i da zaista utiče na razvoj čitave organizacije. I u tom smislu bih ova dva kluba stavio u gotovo istu kategoriju. Jer, iako se Željko tek ove godine vratio u Panatinaikos, Jorgos, odnosno trener Barcokas, već nekoliko godina radi u Olimpijakosu. Ali u mojim očima Željko je oduvek deo Panatinaikosa, upravo zbog ogromnog nasleđa koje je ostavio u tom klubu. A čim se vratio, odmah je okupio neke od svojih nekadašnjih velikih igrača kako bi sa njima formirao stručni štab i dobio njihovu podršku. Zato ja Željka uopšte ne doživljavam kao nekoga ko je tek došao u Panatinaikos".

Mesina je zatim objasnio zašto dvojicu stručnjaka svrstava u istu kategoriju.
"Za mene su to u ovom trenutku dve legende koje su odigrale izuzetno važnu ulogu u istoriji i sudbini svojih klubova. I to su postigli na različite načine, radeći sa različitim igračima, ali su uvek ostajali verni svom stilu. Za mene je to jedan od najvećih pokazatelja veličine. Kada vidite takvu doslednost tokom toliko godina, to vam mnogo govori o kvalitetu jednog trenera. Naravno, postoji i jedna veoma neobična situacija o kojoj ne možemo da ne govorimo. Nije uobičajeno da jedna tako velika organizacija osvoji Evroligu, započne novu sezonu, dodatno pojača svoj sastav još jednim važnim igračem, a onda se suoči sa problemom da njen dugogodišnji plejmejker želi da napusti klub, iz nekih svojih razloga. I sada imamo još jednu situaciju".

Mislite na Tajlera Dorsija?
"Sada na Tajlera Dorsija, a pre toga na Vokapa".

I na Vokapa.
"Čak i na samom kraju. Znate, ne očekujete takve situacije, ali one su sigurno povezane sa činjenicom da u ekipama koje imaju veliki broj kvalitetnih igrača uvek postoji određena doza nezadovoljstva zbog minutaže. Međutim, tako jednostavno mora da bude u ekipama koje imaju mogućnost i ozbiljnu ambiciju da se plasiraju na Fajnal-for. Jer da biste izdržali jednu tako dugu sezonu i borbu na više frontova, morate da imate širok sastav. A kada imate veliki broj igrača, onda se pojavljuju i određeni izazovi. Kada dođu najvažniji trenuci sezone, kada igrate plej-of, finale ili utakmice koje odlučuju o trofejima, svi su maksimalno fokusirani na pobede, plasman u finale i osvajanje titule. U takvim trenucima niko se ne žali na minutažu".

MOZZART RELAX radi za tebe – Tvoj tim povede sa 16 razlike, i tip kec ili dvojka je odmah dobitan

Mesina je zatim nastavio da objašnjava specifične probleme sa kojima se suočavaju ekipe koje raspolažu velikim brojem kvalitetnih igrača...
"Ali na početku sezone, tokom njenog prvog dela, igrači veoma često gledaju oko sebe i počinju da razmišljaju: 'Koliko nas ima ovde? Koliko ću ja minuta igrati?' I to je potpuno legitimna briga. Međutim, ekipe koje uspeju da taj period sezone prevaziđu tako što će već tada razmišljati kao da se bore za titulu, ekipe u kojima nikoga ne zanima sopstvena minutaža koliko ga zanima pobeda, na kraju imaju najveće šanse da ostvare svoje ciljeve. Lagao bih kada bih rekao da me sve to nije pomalo iznenadilo. Jer, kada osvojite titulu, prirodno očekujete da će svi biti srećni, da će želeti da ostanu zajedno i da pokušaju da osvoje i drugu uzastopnu titulu. To je uvek cilj. Ali, ponavljam, reč je o velikoj organizaciji, a takve situacije su tamo shvaćene veoma ozbiljno i prema njima se postupalo odlučno i strogo. Zbog toga verujem da će se na kraju sezone oba ova kluba boriti za titulu. To se, na kraju krajeva, uvek događa".

Kada biste morali da opišete Jorgosa Barcokasa i Željka Obradovića u svega nekoliko reči, koje biste reči izabrali za jednog, a koje za drugog?
"Znate, ovo pitanje me podseća na nešto zbog čega sam se često šalio sa svojim igračima. Kada odu na intervju, novinari ih neretko pitaju: 'Šta mislite o svom treneru?' A ja bih onda voleo da pitam tog novinara: 'Kakvo je to uopšte pitanje?' Jer šta očekujete da vam taj igrač kaže? Naravno da će odgovoriti: 'Moj trener je sjajan, mnogo mi pomaže i veoma sam srećan što igram za njega.' To je isto kao kada biste u nekoj kompaniji pitali zaposlenog šta misli o svom generalnom direktoru. Šta očekujete da kaže? Da njegov direktor nije dobar?"

Italijanski stručnjak je onda, uz dozu humora, nastavio:
"Zato mi je ovo pitanje pomalo zabavno. Jer šta ja uopšte mogu da kažem o dve velike legende našeg sporta? Govorimo o dvojici izuzetnih trenera, ljudima koji godinama rade pod ogromnim pritiskom. Stalno su izloženi pritisku da moraju da pobeđuju, a uz to imaju izuzetno snažnog rivala praktično na nekoliko koraka od sopstvenog dvorišta. Mislim da nije nimalo lako raditi u takvim okolnostima, ali obojica su, po mom mišljenju, tokom svih tih godina pokazivala ogromnu klasu. To, naravno, ne znači da se ponekad ne dogodi neka rasprava, sukob ili nesporazum. To je jednostavno deo života. Svima nam se to događa. Ne možete neprestano da budete pod takvim pritiskom, a da u svakom trenutku ostanete fini, ljubazni, smireni i potpuno korektni. Svi pravimo greške".

Posebno naglasio koliko poštuje način na koji Obradović i Barcokas predstavljaju svoje klubove.
"Ovde govorimo o dvojici ljudi koji predstavljaju uzore, kako u tehničkom i taktičkom smislu, tako i u načinu na koji vode ne samo svoje ekipe već i čitave klupske organizacije. Govorimo o izuzetno visokom nivou. Oni nikada nisu bili razlog zbog kojeg bi se njihove organizacije stidele. Naprotiv, uvek su bili razlog za ponos svojih klubova. I mislim da je to nešto što morate da prepoznate i izuzetno poštujete".

S obzirom na to da ste prošli kroz toliko različitih epoha evropske košarke, koja je najveća promena koju ste primetili u samoj igri? I postoji li nešto što je, po vašem mišljenju, današnja košarka usput izgubila?
"To je veoma zanimljivo pitanje. Jasno je da danas sve ekipe pokušavaju da igraju brže, makar malo brže nego ranije. Razlog je, pre svega, to što je, zbog mnogo višeg nivoa atletskih sposobnosti i fizičke snage igrača u odbrani, postalo izuzetno teško postizati poene u pozicionom napadu. Zato morate da pronalazite drugačije načine da dođete do poena. Nije dovoljno samo da pokušavate da trčite više, jer da biste mogli da trčite, morate da osvajate lopte, a ne samo da hvatate skokove. Morate da naterate protivnika da uzima loše šuteve i da na taj način stvarate prilike za brzu igru. Istovremeno, morate da budete sposobni da dobro šutirate spolja. Reket je danas toliko popunjen igračima, a igra u njemu toliko fizički zahtevna, da prilikom gotovo svakog pokušaja šuta iz te zone morate da istrpite ozbiljan kontakt sa protivnikom. Zbog toga je šut spolja postao jedno od najvažnijih oružja u košarci. Te dve stvari svakodnevno sve više menjaju našu igru".

Etore Mesina (©MN Press)

Mesina je ukazao na specifičnosti evropske košarke...
"Više puta sam govorio da je evropska košarka izuzetno zanimljiva za gledanje. Ona se igra intenzitetom kakav možete da vidite u američkoj koledž košarci, ali sa iskusnim, veteranskim igračima koji daju sve od sebe od prvog minuta, praktično od početnog podbacivanja lopte. To je veoma važna kombinacija. Treća velika promena odnosi se na činjenicu da više nemamo dovoljno vremena za trening. Zbog toga se praktično sve svodi na prilagođavanje u hodu. Apsolutno sve. I dalje učimo kako da budemo bolji u tome, jer jednostavno moramo da pronađemo način da se prilagodimo takvim okolnostima. Ali ako razgovarate sa bilo kojim trenerom, nećete pronaći nijednog koji je zadovoljan količinom vremena koju danas ima na raspolaganju za treninge".

Govoreći o problemima koje donosi prenatrpan košarkaški kalendar, italijanski stručnjak je izneo zanimljivo poređenje:
"Razmislite samo o sledećem. Ovog leta situacija je bila nešto lakša, jer smo imali samo reprezentativne prozore. Kada su se oni završili, klubovi su nekoliko nedelja mogli da rade sa kompletnim sastavima. Međutim, kada se igraju Evropsko prvenstvo ili Svetsko prvenstvo, reprezentacije nastupaju sve do sredine septembra. I tu dolazimo do jednog velikog paradoksa, rekao bih čak oksimorona. Imate klubove, posebno u Evroligi, koji ulažu neverovatne količine novca kako bi sastavili najbolje moguće ekipe. A onda, zato što su im igrači odsutni zbog obaveza prema različitim reprezentacijama, ti isti klubovi ne mogu na odgovarajući način da se pripreme za sezonu. Zamislite to ovako. Imate Ferari, ali nemate mogućnost da uradite sve ono što je neophodno da biste ga održavali u savršenom stanju. Ne možete da ga očistite kako treba, da proverite motor, obavite sve testove i pripremite ga onako kako bi trebalo. A onda, uprkos svemu tome, morate da izađete na stazu i vozite".

Mesina je nastavio u istom tonu, upozoravajući na posledice koje takav raspored ostavlja na igrače:
"Zbog problema koje imamo sa rasporedom takmičenja, praktično ste neprestano primorani da trenirate umorne igrače. Vaši igrači su stalno umorni. Ili dolaze posle leta provedenog sa reprezentacijom, ili su već odigrali veliki broj evroligaških utakmica tokom nedelja sa duplim kolima, a između svega toga imaju i obaveze u nacionalnom prvenstvu. Tako da su igrači neprestano umorni. Ili vam, sasvim opravdano, govore da su umorni. A onda dolazi i do velikog broja povreda. Sve dok ne pronađemo način da uskladimo rasporede različitih takmičenja, reprezentativnih obaveza, Evrolige i nacionalnih prvenstava, stalno ćemo biti na ivici. U svakom trenutku nešto može da se dogodi. Mislim da su to najveće promene koje smo videli u košarci".

Kada već govorimo o igračima, kakav profil košarkaša najviše cenite? Koje su osobine zbog kojih je neki igrač u vašim očima poseban?
"I to je veoma zanimljivo pitanje. Hajde da krenemo od jedne stvari. Svi treneri žele da imaju igrače koji razumeju košarku. Žele igrače sa visokim košarkaškim IQ-om, koji naporno rade, koji su sposobni da dobro igraju pod pritiskom i koji umeju da prihvate kritiku. To je, naravno, ideal svakog trenera. Ali onda, kao trener i kao čovek, morate sebi da postavite pitanje: čega ste spremni da se odreknete? Košarkaškog IQ-a? Talenta? Čvrstine? Mislim da svaki trener, ukoliko želi dobro da obavlja svoj posao, mora jasno da razume šta je spreman da žrtvuje kada odlučuje da dovede određenog igrača u svoju ekipu".

Mesina je potom objasnio koliko se kriterijumi razlikuju od trenera do trenera:
"Postoje treneri koji, na primer, apsolutno zahtevaju stopostotnu posvećenost i čvrstinu. Oni su spremni da se odreknu određenog nivoa košarkaške inteligencije kako bi dobili igrača koji ima ogromnu želju, borbenost, čvrstinu i posvećenost. Sa druge strane, postoje treneri koji možda više vole igrača nešto osetljivije prirode, ako to tako možemo da nazovemo, ali koji odlično razume košarku i poseduje izuzetne individualne veštine. Verovatno je najbolje kada u ekipi imate kombinaciju svih tih osobina, odnosno različitih karaktera i ličnosti. Kada kažem ličnost igrača, mislim upravo na sve te elemente zajedno: posvećenost, čvrstinu, želju, individualne sposobnosti i razumevanje košarke. Jer neki igrači su dobri na jedan način, a drugi na potpuno drugačiji. Veliki izazov, ali istovremeno i jedan od najfascinantnijih delova našeg posla, jeste pokušaj da sve te igrače, sa njihovim različitim osobinama, iskustvima i onim što nose sa sobom, uklopite u jednu celinu".

Italijanski stručnjak je istakao da je fleksibilnost postala jedna od ključnih osobina modernog trenera:
"A način na koji se košarka danas razvija dodatno utiče na sve to. Igra, u određenom smislu, postaje jednostavnija, jer više nemate dovoljno vremena da stvarate neke veoma složene i sofisticirane sisteme. Zato danas u određenim situacijama možda možete da se odreknete nekih stvari i da više uživate u igraču koji se oslanja na instinkt, umesto na stalno razmišljanje i analiziranje same igre. To može da bude igrač koji živi od svojih dobrih instinkata, koji ima veliko iskustvo na terenu, ali vam istovremeno donosi ogromnu posvećenost, želju i, na primer, sposobnost da postiže poene. Zbog svega toga mislim da današnji trener mora da uloži veliki napor kako bi postao što fleksibilniji".

Na kraju se osvrnuo i na stanje na tržištu igrača:
"Naravno, osim ako niste u situaciji da, kao što je to moguće u nekim izuzetno moćnim koledž programima ili klubovima, jednostavno možete da birate baš one igrače o kojima sanjate. Ali tržište je veoma ograničeno. Zaista kvalitetnih igrača ima veoma malo. Rekao bih da su danas igrači poput kavijara. Kvalitetni igrači su kao ruski kavijar. Potražnja je ogromna, a ponuda veoma mala. I zbog toga njihove cene rastu sve više i više. Samo mali broj klubova može sebi da priušti takve igrače i novac koji oni traže".

Kada bi vas neki mladi trener pitao za samo jedan savet o tome kako da opstane u današnjoj Evroligi, šta biste mu rekli?
"Kupite kacigu, stavite je na glavu i budite spremni da krenete na posao. Tokom svih ovih godina upoznao sam i video stotine mladih, veoma dobrih trenera, koji su imali ogroman potencijal i veliku želju da uspeju. Možda je najvažnija stvar za njih da imaju dovoljno sreće da im neko pruži priliku. Jer možete da budete veoma dobri u svom poslu, možete da budete odlično pripremljeni, ali ako vam niko ne pruži priliku, nećete imati mogućnost da pokažete šta znate i koliko vredite. To je isto kao i u vašem poslu. Vi ste se pripremali, uradili ste svoj domaći zadatak, čak ste otišli u Beograd da pratite trenerski seminar, jer želite da saznate više o našem sportu, da upoznate nove ljude, da ostvarite kontakte i proširite svoje znanje. Ali sve na kraju zavisi od toga da li će vam neko pružiti priliku da sve ono za šta ste se pripremali zaista primenite u praksi".

Etore Mesina (©MN Press)

Naveo je i primere iz sopstvene karijere:
"Ja to veoma dobro znam iz sopstvenog iskustva. Kada sam bio mlad, imao sam ljude koji su verovali u mene možda čak i više nego što sam ja verovao u samog sebe. Sa 29 godina povereno mi je da vodim Virtus iz Bolonje. Sa 33 godine postao sam selektor reprezentacije Italije. A još ranije, kada sam imao samo 23 godine, ponuđeno mi je da budem pomoćni trener Albertu Bućiju u Bolonji, u jednom od najboljih italijanskih klubova tog vremena. Da mi tada nije pružena ta prilika, danas verovatno ne bih bio ovde i odgovarao na vaša pitanja u jednoj ovako važnoj emisiji u Grčkoj. Zato mislim da na kraju sve zavisi od prilike koju dobijete".

Italijanski stručnjak je istakao i važnost stalnog usavršavanja, otkrivši da je nedavno prisustvovao treningu Rika Pitina:
"Istovremeno, oduvek sam smatrao da je izuzetno korisno odlaziti na treninge drugih trenera i posmatrati njihov rad. Recimo, prošle nedelje, u nedelju, dok sam se vraćao iz Amerike, zaustavio sam se u Njujorku kako bih prisustvovao treningu koji vodi Rik Pitino. Pozvao sam ga i pitao da li bih mogao da dođem i gledam njegov trening. Bio je veoma ljubazan i ugostio me. Za to nisam imao priliku u poslednjih dvadeset godina. Gledao sam ga kako vodi treninge pre mnogo, mnogo godina. Ostali smo u kontaktu, ali od tada nisam imao priliku da ga ponovo uživo posmatram dok radi. Zato sam otišao na Sent Džons i gledao trening koji je trajao dva i po sata. Bilo je to iskustvo iz kojeg sam mnogo naučio. Jer uvek možete nešto da naučite, uvek možete da primetite i preuzmete nešto korisno. Zato, ako imate sreću da postoje treneri, poput mnogih naših evropskih trenera, koji su spremni da vam otvore vrata svojih treninga i dozvole vam da prisustvujete njihovom radu, mislim da kao mladi trener morate da iskoristite takvu priliku. Idite i gledajte kako drugi rade".

Ko je Etore Mesina kada nije na košarkaškom terenu, kada nije trener? Šta vas čini srećnim izvan košarke?

"Moja porodica. Vrlo jednostavno. Moj sin, moja ćerka i, što je najvažnije, moja supruga. Znate, najteži deo trenerskog posla jeste to što, bez obzira na kojem nivou radite, da li trenirate evroligaški tim ili neku mlađu selekciju, o košarci razmišljate 24 sata dnevno. Jer to je naša strast. To je naš svet. To je ono kroz šta osećamo i izražavamo svoju ljubav prema igri. I to ne važi samo za trenere koji rade u najjačim ligama i najvećim klubovima. To važi za sve trenere. Nažalost, takav način života ponekad oduzima vreme koje biste inače posvetili ljudima oko sebe. Oduzima im i deo vaše pažnje i posvećenosti".

Govorio je i o važnosti podrške najbližih ljudi:
"Zbog toga morate da imate mnogo sreće da oko sebe pronađete ljude koji to razumeju. Ljude koji imaju strpljenja za vas i koji istovremeno umeju da vam stave do znanja kada je došao trenutak da košarku ostavite po strani. Jer postoje i druge stvari u životu koje su važnije. Nije lako pronaći ženu koja to razume, kao što nije lako pronaći ni prijatelja koji može da razume takav način života. A kada imate sreće da pronađete takve ljude, onda zaista možete da uspostavite određenu ravnotežu u svom životu".

Italijanski stručnjak je potom ispričao zanimljivu anegdotu iz perioda kada je sarađivao sa Gregom Popovičem u San Antoniju:
"Sećam se nečega što je trener Popovič često govorio dok sam bio njegov pomoćnik. Govorio je o nama, trenerima, i o tome kakvi smo zapravo ljudi. Nikada neću zaboraviti kada mi je rekao: 'Znaš šta? Na kraju krajeva, svi mi koji se bavimo ovim poslom pomalo smo bolesni kučići.' Upravo nas je tako nazivao – 'bolesni kučići'. Hteo je da kaže da verovatno nismo baš potpuno zdravi u glavi kada smo spremni da se bavimo poslom kakav je trenerski. A ako je to rekao trener Popovič, onda bi verovatno svi trebalo da zapamtimo njegove reči".

Posle svega što ste ostvarili u košarci, šta danas za vas predstavlja uspeh?
"Na kraju krajeva, sportski rezultat je važan. Važan je zato što vam u određenom trenutku pruža osećaj da ste nešto ostvarili. Da ste pobedili, da ste dostigli svoj cilj, da ste ispunili ono što se od vas očekivalo, odnosno zadatak koji su vam postavili ljudi koji su vas angažovali da radite taj posao. Ali mislim da je prava suština uspeha u svakom poslu, bez obzira na to da li vodite košarkaški tim, kompaniju ili grupu dece u školi, nešto drugo. To je trenutak kada shvatite da ljudi sa kojima radite funkcionišu u potpunom skladu. Kada sve teče prirodno, bez zastoja i bez unutrašnjeg otpora. Kada igrač nema nikakvu zadršku da doda loptu saigraču. Kada nema nikakvog oklevanja da pomogne drugome".

Detaljnije je objasnio šta podrazumeva pod takvim skladom:
"A kada govorim o tom otporu, ne mislim da igrač ne želi da doda loptu ili da pomogne saigraču. Ne radi se o tome. Govorim o onom trenutku oklevanja koji se pojavi kada treba da dodate loptu ili pomognete saigraču, zato što niste potpuno sigurni da li je to prava odluka. Počinjete pomalo da sumnjate u saigrača, da preispitujete sebe, da preispitujete sve oko sebe. A onda postoji i potpuno drugačija situacija. Kada igrate bez razmišljanja o svakoj pojedinačnoj stvari koju treba da uradite. Kada se na terenu povezujete sa saigračima potpuno prirodno, bez potrebe da stalno razmišljate o tome kako ćete nešto izvesti. Tada trener može jednostavno da stoji pored terena i posmatra. Mislim da je to san svakog od nas".

On smatra da upravo međusobna povezanost igrača često pravi razliku između uspešnih i neuspešnih ekipa:
"A takve stvari se ponekad jednostavno dogode. Postoje ekipe koje potpuno prirodno pronađu međusobnu hemiju. Sa druge strane, postoje i timovi koji se tokom čitave godine bore i pokušavaju da pronađu tu pravu hemiju i međusobnu povezanost. I ne zato što su u tim ekipama loši ljudi. Jednostavno, ponekad ljudi ne odgovaraju jedni drugima. Vrlo jednostavno. To vam je kao kada birate šta ćete da obučete. Uzmete lepu bluzu, lepu suknju, lep par cipela ili neke druge komade odeće i ponekad se sve savršeno uklopi. Pogledate se i pomislite: 'Baš sam dobro izabrao, ovo odlično izgleda.' A ponekad možete da imate najskuplju moguću odeću, ali ti komadi jednostavno ne idu jedni uz druge. Možda je problem samo u nekim sitnim detaljima. Ali ne funkcioniše. Mislim da je sa ljudima potpuno ista stvar".

Mesina je na kraju svoju filozofiju povezao i sa svakodnevnim životom:
"Ta sposobnost da se ljudi međusobno uklope, da odgovaraju jedni drugima i da zajedno funkcionišu, predstavlja jedan od najvećih izazova koje danas imamo u svakom poslu. A verovatno i u svakodnevnom životu. U svakodnevnom životu danas je sve komplikovanije uspostaviti pravu povezanost među ljudima. I to, nažalost, predstavlja veliku prepreku. Mogli bismo lako da povučemo paralelu sa onim što svakodnevno gledamo u svetu, sa ratovima i svim ostalim što se događa. To je, naravno, mnogo širi i ozbiljniji nivo tog problema. Ali ako se vratimo na neku manju sredinu, na saradnju među ljudima na poslu, u školi, u košarkaškoj ekipi ili bilo gde drugde, videćete da je izazov u suštini uvek isti. Kako da ljudi sarađuju i funkcionišu zajedno? Ponekad se sve jednostavno poklopi, potpuno prirodno. A ponekad možete da radite, radite i radite, da neprestano razgovarate, održavate sastanke, pokušavate da pronađete rešenje... I opet ništa ne funkcioniše. I onda verovatno morate da prihvatite da je jednostavno tako. A sada dolazimo do sledećeg velikog izazova, ponovo kada govorimo o sportu. Možete li da pobeđujete čak i onda kada u ekipi ne postoji harmonija? Sigurno je mnogo teže. Ali možda postoji mogućnost da pobedite i kada među ljudima nema potpune harmonije, pod uslovom da među njima postoji makar međusobno poštovanje. I ako u tome uspete, onda je to sigurno izvor ogromnog zadovoljstva".

EVROLIGA - 7. kolo

Sreda:

18.00: (1,25) Hapoel Tel Aviv (17,0) Virtus Bolonja (4,70)

Četvrtak: 

19.30: (1,60) Anadolu Efes (16,0) Bešiktaš (2,65)

20.00: (2,65) Bajern Minhen (16,0) Dubai (1,60)

20.05: (3,20) Makabi Tel Aviv (16,0) Real Madrid (1,45)

20.15: (1,05) Panatinaikos (27,0) Baskonija (11,0)

20.30: (1,60) Olimpija Milano (16,0) Barselona (2,65)

20.45: (1,80) Partizan Mozzart Bet (15,0) Crvena zvezda (2,25)

Petak:

19.00: (1,17) Žalgiris (20,0) Asvel Lion (6,00)

20.15: (1,50) Olimpijakos (16,0) Fenerbahče (3,00)

20.45: (2,65) Pariz (16,0) Valensija (1,60)

*** Kvote su podložne promenama