Marina Maljković: Privlači me WNBA liga

Marina je ta! Slavnog trenerskog prezimena Maljković! Ipak, njen najveći uspeh je što je već nekoliko godina više niko ne pita da li je savetuje otac Božidar, legendarni strateg. Ili da li ga nekada pita kako i šta da radi...

To znači da je postala svoja i da je postala brend u ženskoj košarci. A tu igru je, bar u reprezentativnoj konkurenciji dama, podigla iz prašine i vratila Srbiju tamo gde joj je mesto, gde svi želimo da bude. Direktna, konkretna i neposredna, Marina Maljković samo za MOZZART Sport otkriva emocije i tajne, iz svlačionice i s parketa...

Košarkašice Srbije su, u istorijskom učešću na Svetskom prvenstvu, završile kao osme, a pola koša je delilo naše devojke od borbi za medalju.

Kakvi su utisci sada kada se sve malo sleglo?
„Srećna sam i ponosna, jer je ime Srbije sada u samom vrhu svetske ženske košarke. Ipak, mojim saradnicima i meni je potrebno određeno vreme da napravimo dobru analizu Svetskog prvenstva i, što je još važnije, uradimo pravu pripremu za Evropsko prvenstvo koje je na programu sledeće godine“, kaže Marina Maljković.

Koji je za tebe najupečatljiviji moment Svetskog prvenstva?
„Definitivno otvaranje i prva utakmica koju je Srbija, kao samostalna država, ikada odigrala na Svetskom prvenstvu, što je jedna vrlo bitna i nepromenjiva istina. Mi smo pre 12 godina igrali zajedno s Crnom Gorom, dakle naše plus jedna trećina igračica iz te države, a o vremenu Jugoslavije da ne govorim. Dakle, takav stav da ovo nije istorijsko učešće umanjuje trud i rezultat mojih igračica, a ja to neću dozvoliti. Prema tome, moj utisak nedelje, meseca, godine i decenije jeste – Srbija prvi put na Svetskom prvenstvu. Drugi, podjednako veliki utisak jeste svemirska dominacija Amerikanki kojima smo upravo mi, i samo mi, pružile najveći otpor“.

Kako ste uopšte u tome uspele kada su one kao „zveri“?
„Trudila sam se da u moje igračice usadim borbenost i inat. Da li sam uspela? Paradoks je da igramo lakše protiv najjačih...“

„MOJE ZLATO“ – HIT U SVLAČIONICI

Kakva je bila atmosfera u svlačionici?
„Bila je zaista dobra, ali svakako da je to pitanje na koje merodavniji odgovor mogu da daju devojke“.

Koja je pesma bila hit među devojkama?
„Verovali ili ne, simbolično – „Moje zlato“, pesma koju pevaju Milica Todorović i MC Janko. To je, definitivno, bila hit pesma ove reprezentacije u Turskoj i ne mogu više da je slušam, s obzirom na to koliko sam je puta čula tokom ovih priprema i šampionata“.

Od koga je Marina tokom Svetskog prvenstva imala najveću podršku?
„Od jedne male Lane“.

Da li je to loša sudbina kada zbog pola koša, umesto u borbama za medalje, završiš kao osmi?
„Strašno je kada ceo taj period rada, od 10. avgusta, a i mnogo pre toga, stane u jednu utakmicu koju izgubiš s pola koša. Sigurno da je bilo mnogo teško. Kako nam je sve to palo, pokazale smo jer smo, posle utakmice sa Turskom, praktično prestale da igramo“.

Koji je bio ključni momenat četvrtfinala protiv domaće selekcije?
„Dale smo sve od sebe. Ne mogu da kažem da je svejedno da li si peti ili osmi, ali kada ne igraš za medalju, a video si sebe u toj borbi, video si sebe tamo i imao si najveće ambicije, veće nego što ti je javnost „upisala“, jednostavno staneš. Tako je Srbija definitivno nakon utakmice sa Turskom prestala da igra. Bilo je zaista teško motivisati devojke da igraju za plasman“.

LJUDSKA REAKCIJA MILICE DABOVIĆ, NIJE BILO LOŠE NAMERE

Bilo je nervoze posle poraza od Turske. Milica Dabović je dala žestoku izjavu, iskritikovala saigračice u naletu emocija, pa se posle pokajala…
„Već sam rekla da smo se, kada smo izgubile to četvrtfinale, osećale kao da su nam odsekli krila. Miličina reakcija na samom terenu bila je ljudska. Jednostavno, u tom momentu nismo znale šta nas je snašlo. Nije bilo apsolutno nikakve loše namere. Ona je naš kapiten, temperamentna igračica, svakako nije na pravi način izrazila svoja osećanja, ali sam kraj utakmice s Turskom bio je emotivno mnogo težak. U svakom slučaju, devojke su imale više nego dobru atmosferu tokom celih priprema“.

I američki stručnjaci su hvalili tvoj rad. Da li ti je cilj da jednog dana budeš trener u ženskoj NBA i da li je taj dan blizu?
„Nikada ne pravim dugoročne planove, ali što da ne? Sada mi je zanimljiva francuska liga u kojoj radim, ali svakako da je WNBA nešto što me privlači. Ali ponavljam, ne pravim dugoročne planove, reagujem na trenutni osećaj i tako će biti uvek“.

Vraćaš se na klupu francuskog Liona. Kakve su ambicije?
„Veliki problem je što lige počinju već za pet do sedam dana, neke su već počele, a devojke su bile i pod određenim pritiskom klubova da se što pre vrate, što je pred kraj SP-a bilo zaista teško. U dogovoru s Upravom, naredna sezona za Lion će biti namenjena jačanju naše pozicije u francuskom šampionatu, ali i da pravimo tim za agresivniji evropski nastup u sezoni 2015/2016. Svakako raduje što ću uz sebe imati i saradnika iz Partizana i reprezentacije Srbije Miloša Pađena, kao i kapitena Milicu Dabović i reprezentativku Marinu Marković“.

(FOTO: MN Press)