Marin Sedlaček do detalja: Šta će rešiti večiti derbi, gde su prednosti i mane, da li je Budućnost skup pojedinaca i zašto nema domaćih igrača u idealnih pet?

Marin Sedlaček odavno važi za nekog čija se reč poštuje i sluša. Nekadašnji trener i dugogodišnji stručni konsultant ne spada u red onih koji izbegavaju razgovore o svim košarkaškim temama, pogotovo kada se o njima govori iz čistog, sportskog ugla.

Zato smo i stupili u kontakt s njim, kako bismo „ogolili“ najavu predstojećeg doigravanja Jadranske lige u kojem odavno nije viđena takva ujednačenost u šansama četiri kandidata za šampionski pehar... 
“To je moje mišljenje od ranije – svi učesnici ovogodišnjeg plej-ofa imaju po 25 odsto šansi da uzmu titulu“, otvara Sedlaček razgovor za MOZZART Sport i nastavlja:
“Odavno nisam video plej-of sa tako ujednačenim šansama u maksimalno tri polufinalne i pet finalnih utakmica. Dobra stvar je što je ove godine plej-of razvučen tako da susreti nisu sabijeni u svega nekoliko dana, nego će se polufinale igrati na sedam dana, a posle finale će ići malo brže. To ekipama daje dovoljno vremena da se psihički pripreme za naredni meč, ali i da se fizički oporave“.

Mada u ovom trenutku svima daje podjednake šanse, Sedlaček je obrazložio svoja razmišljanja o ovoj temi:
“Gledajte, u ovom trenutku situacija je takva, kada gledamo sliku ovog plej-ofa pre njegovog početka, ali nažalost priroda ovog sporta je takva da jedna povreda može eventualnog favorita da pretvori u autsajdera“.

Braniocu titule je, ipak, najteže...
“Čini mi se da sada jedan odsto veći pritisak od ostalih ima Budućnost, prvenstveno zbog broja utakmica u periodu kada se igra plej-of. Budućnost će u ovoj sedmici imati dva susreta u Evroligi, pa prvi meč protiv Cedevite, pa još jedan duel u Evroligi, pre drugog meča plej-ofa. Ali, to je samo jedan odsto veći pritisak u odnosu na ostale, tako da je to lako rešiva situacija. Ako bi Budućnost uspela da reši susret u Zagrebu u svoju korist, onda slika biti potpuno drugačija“.

O susretu Cedevite i Budućnosti ćemo nešto kasnije. Prvo ćemo pročešljati večiti derbi u plej-ofu i sudaru Crvene zvezde i Partizana...
“Mi kao narod volimo da dramimo i od ovih stvari pravimo pitanje života i smrti. Od ranije nam je poznato da večiti derbi, pogotovo u ovakvim mečevima, nema favorita, niti se prednost domaćeg terena oseća na isti način. Nezahvalno je pričati o tome ko ima veće šanse, po meni su one 50-50, ali jedan odsto više dajem Crvenoj zvezdi zato što ipak ima tim koji se uigrava praktično cele sezone i ima više igrača koji su igrali ovakve utakmice“, priča Sedlaček i nastavlja:
“Pobednika ove serije odlučiće tim koji bude uspeo da održi prihološku ravnotežu, koji bude znao da obuzda pritisak rezultata. Iskreno, mislim da bi prevagu u večitom derbiju mogli da budu igrači sa klupe. Pogledajmo samo poslednji derbi, kada je Majkl Odžo rešio utakmicu. Da je bilo ko pre utakmice rekao da će to biti on, verovatno mu ne biste verovali, jer se uvek gleda učinak najefikasnijih i najboljih igrača u timu, onih iz startne petorke“.

Veruje da će svaka utakmica biti priča za sebe...
“Tako je bilo i u ova tri dosadašnja okršaja. Nijedan derbi nije odigran sa istim timovima, nego su se stvari menjale u hodu, a onda se njima daju nezahvalne uloge. Pogledajte slučaj Kej Sija Riversa, koji je umalo bio tragičar prošlog derbija, a doveden je da bude neko ko će da rešava takve utakmice. Derbi sam po sebi daje određeni element neizvesnosti i nikada ne možete da budete sigurni kada govorite o tome ko će proći dalje“.

Ukazao je Sedlaček na još neke važne detalje predstojećeg dvoboja najvećih srpskih klubova.
“Ono što bi takođe moglo da ima svoju težinu jesu navijači. Partizan je u tom smislu u prednosti jer ima vatrenije pristalice, dok je kod Crvene zvezde drugačija, mirnija publika. Svi znamo da postoji tihi bojkot fudbalskih navijača Zvezde i da ne dolaze na utakmice Jadranske lige, zato je uvek druga priča kada se uključi element publike. Mada to neće biti presudni faktor, ali pritisak je veći kada je Partizan domaćin“.

Kada se govori o prednostima dva tima na samom parketu, Sedlaček je do detalja objasnio situaciju na obe strane.
“Zvezdina prednost je tim. Tim koji je na okupu od priprema za novu sezonu i Milan Tomić na raspolaganju ima veliki broj igrača. Oni funkcionišu kao ekipa, prošli su mnogo toga zajedno. Partizan je, opet, promenio trenera usred sezone, a sukcesivno je dovodio pojačanja i menjao tim. Treba uzeti u obzir da je kod takvih stvari potreban određeni period adaptacije i vreme da se igrači upoznaju i uigraju. I to ne samo kroz utakmice, kojih ima zaista mnogo, već kroz treninge“, razmišlja Sedlaček i dodaje:
“Zvezda ima duži kontinuitet pobeda, što je i dovelo u situaciju da prvi deo sezone završi sa 21-1. Partizan je imao svojih uspona i padova, šansu da se bori čak i za drugo mesto i eventualno izbegne Crvenu zvezedu. Nažalost, to se nije dogodilo, ali je trener psihički podesio ovaj tim. To što su, na primer, odigrali nešto slabije u poslednjoj utakmici nije posledica loše taktike, nego razmišljanja o startu plej-ofa“.

Ono što je, po njegovom, mišljenju, takođe važan faktor jeste prisustvo košarkaša s iskustvom.
“Ako me sećanje dobro služi Zvezda i Partizan su se poslednji put sastali u plej-ofu 2015. godine, od tada je u Crvenoj zvezdi ostao Branko Lazić, ali su tu igrači koji su ipak odigrali mnogo ovakvih, važnih i velikih utakmica. Kod Partizana je tu Vanja Marinković, Novica Veličković je dolazio i odlazio, a ostatak rostera nema tog iskustva. Treba obratiti pažnju i na one koji, na primer, nisu bili tu u prošlom derbiju. To su Dobrić i Nikolić. Obojica imaju kvalitet i mogu da imaju doprinos i donesu nešto novo u igri“.

Sedlaček nam je objasnio i taktičku stranu ove polufinalne serije...
“Treneri će sigurno odstupiti od dosadašnjih taktičkih zamisli i ovih dana uigravaju taktičke postavke za element iznenađenja. Ono što se meni čini da će utakmica na manji broj poena više odgovarati Crvenoj zvezdi, jer crveno-beli imaju taj ritam kojim drže kontinuitet i kada jedan igrač ispadne iz istog, s klupe ulazi i nastavlja da drži tu liniju i čuva tu filozofiju kontrolisane košarke. Kod Partizana se više igra na mahove i tempo, zbog prisustva većeg broja mladih igrača od njih će se zahtevati da više igraju agresivno. Videćemo kako će se crno-beli snaći i sa eventualnom skraćenom rotacijom, zbog problema s povredama. Osim nabrojanog, treba gledati i kako će poeni biti raspoređeni među igračima, koliko će se praviti ličnih grešaka. U nekim ranijim utakmicama videli smo da su rezervisti često vrlo brzo ulazili u problem s faulovima. Do određenog momenta greške mogu da se tolerišu i one neće uticati na pobednika, a tim koji bude imao manje crnih rupa u igri, manje padova, ko bude bolje izgledao kao tim, imaće prednost na terenu“.

Okrenuli smo se potom i drugom polufinalnom meču, gde će snage odmeriti Cedevita i Budućnost.
“Ne možemo da kažemo da je ovo derbi. Cedevita ni nema svoje navijače. Gledao sam Budućnost protiv Fenerbahčea i vidi se da je kostur tima u strancima koji svoj posao rade profesionalno, bez emocija i to je model kojim se vode. Cedevita se posle jako loše selekcije igrača na leto vratila iz mrtvih i konceptu gde su nosioci igre domaći igrači. Tu dolazimo i do velikog pitanja ove serije – da li će Cedevitini domaći igrači moći da zaustave strance iz Budućnosti, odnosno koliko će ti stranci biti raspoloženi za igru. Rekoh, Budućnost ima problem prezasićenja utakmicama, dok Cedevita ima prednost u tome što će sedam punih dana odmarati i spremati se za početak plej-ofa“.

Ukazao je Marin Sedlaček da su sadašnji problemi Budućnosti identični onim Crvene zvezde i prošle sezone.
“Jednostavno, veliki je broj utakmica i igrači nikako ne mogu sveži da uđu u plej-of i borbu za titulu. To je taj hendikep koji će pratiti Budućnost u narednim utakmicama. Ne samo što nema dovoljno vremena za odmor, već izostaje i vreme za trening i rad, jer se tu jačaju veze unutar tima. Budućnost i Cedevita su sada na 50-50, međutim videćemo da li Crnogorci mogu da prevaziđu ovaj hendikep, kao i činjenicu da se protiv Zagrepčana uvek teško snalaze. Problem Cedevite je na centarskoj liniji, jer ako šuteri poput Pulena i Krušlina zakažu, nema ko da odgovori u reketu. Ako bi Budućnost uspela da iskoristi tu prednost u reketu i napravi razliku, biće u određenoj prednosti“.

Dosta se poslednjih dana potencira na tome da Budućnosti nedostaje timska hemija i da se klub više oslanja na kvalitet individualaca...
“Pazite, uvek je teško kada se dovede veliki broj igrača u kratkom vremenskom periodu. Pričao sam o procesu adaptacije i jačanju veza u timu, a to se radi više kroz treninge, nego kroz utakmice. Budućnost je bila u situaciji da je menjala trenera, a onda je Jasmin Repeša bio prinuđen da napravi određene izmene i pojedinima promeni uloge u timu, što ga je stavilo u vremenski tesnac. Repeša je, ipak, iskusan trener koji je vodio toliko ozbiljnih ekipa i prošao velikih i bitnih utakmica. Ono što svima upada u oko jeste da je Budućnost prošlosezonsku titulu osvojila nošena, uslovno rečeno, domaćim igračima, a ove sezone su svi ključevi u rukama stranaca, dok je praktično samo Gordić među onim domaćim igračima s određenom ulogom“, kaže nam Sedlaček i produžava:
“Tu se postavlja pitanje – kako će se igrači privići na novu situaciju i da li će se podrediti ekipi ili ne. Odnosno, kakvu će selekciju šuteva imati i ko će kakvu ulogu imati. Videli smo da je Budućnost u Istanbulu bila bez Norisa Kola. On je veliki potrošač lopti, ali ako ga ne bude bilo u timu, treba obratiti pažnju na to kako će ekipa rasporediti njegove šuteve“.

Danas je na zvaničnom sajtu Jadranske lige objavljen spisak idealne petorke za ovu sezonu i na njoj se nalaze isključivo stranci (Regland, Pulen, Perperoglu, Lendejl, Bitadze), što je mnogima upalo u oči. Interesovalo nas je – da li je briga košarkaške javnosti zbog izostanka košarkaša iz ovog regiona opravdana ili ne?
“Ne mogu da kažem da se radi o nedovoljnom kvalitetu domaćih igrača ili preteranom kvalitetu stranaca. Treba, jednostavno, pogledati rostere svih timova i videti da su praktično svuda inostrani košarkaši bili nosioci igre. Više i nemamo ekipa kroz Evropu gde su većinski domaći igrači. Pogledajte CSKA, pa Real Madrid prošle sezone bez Serhija Ljulja. Svuda su timovi sastavljeni od 70-80 odsto stranaca, jer se svuda traži rezultat kao jedino merilo. Ova idealna petorka je samo ogledalo kvaliteta stranaca u četiri najbolje ekipe, u odnosu na ostatak lige“.

Ukazao nam je Sedlaček na detalj koji mu je privukao pažnju.
“Meni je apsurdna situacija Olimpije iz Ljubljane, koja je dovela trojicu stranaca prosečne starosti od 19 godina. Lazić, Simonović i Šamanić nisu Amerikanci, ali se vode kao stranci. Na kraju je Olimpija došla u situaciju da je ispala iz lige, što se potpuno kosi se idejom koju je klub imao uoči početka sezone. Ove sezone smo imali i nekoliko domaćih, mladih igrača koji su dobili veći prostor za igru, a neki od njih su baš prijatno iznenadili. Uzmimo za primer Borišu Simanića, koji je donedavno praktično bio otpisan, a iskoristio je svoje minute. Ipak, njegove igre nisu bile toliko dobre da bi bio član idealne petorke. Kvaliteta ima, ali domaći igrači mahom nisu imali vodeće uloge“, završava Sedlaček.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: MN Press