Malo ste većih majstora svake nedelje gledali u Beogradu

Možda je u startu bio plan da lider ovog tima Crvene zvezde bude Šabaz Nejpir. Da će Amerikanac kao najveća zvezda invididualnim kvalitetom vući ekipu ka visoko postavljenim ciljevima. To se nije desilo i neslavno je napustio Mali Kalemegdan, da bi se vratio u Olimpiju Milano. Baš u noći u kojoj je istakao oduševljenje zbog povratka u Mediolanum forum, posle košmarnih meseci u Beogradu, u praznoj dvorani "Aleksandar Nikolić" magiju je pustio jedan od najvećih čarobnjaka u istoriji evropske košarke. Kao da je svima hteo da pokaže da još nije rekao poslednju reč i da je Zvezda ipak njegov tim.

Miloš Teodosić je dočekan i sa skepsom. Da, bilo je oduševljenja među navijačima što je ispunio obećanje i konačno obukao crveno-beli dres, ali postojala je i doza sumnje da u 37. godini neće moći da igra na najvišem nivou u kontinuitetu i da je tu da povremenim zamahom čarobnim štapićem pomogne ekipi i da joj poseban šmek. Ipak, Teovo srce od starta sezone kuca snažno za Zvezdine boje. Čak je i košarkaš madridskog Reala Džanan Musa nedavno potvrdio da je svima jasno - ovo je posebna sezona za Miloša. A koliko je jedinstven, drugačiji od drugih, videla je košarkaška Evropa protiv Makabija iz Tel Aviva, jedne do atletski najmoćnijih ekipa na kontinentu. Ne kaže se džabe "um caruje, snaga klade valja", a mozak valjevskog maestra je jedan od najbržih ikad u igri pod obručima na ovim prostorima.

Kako drugačije opisati činjenicu da ovo nije prvi put da je posle nepunih 20 godina profesionalnog bavljenja košarkom povukao ekipu na najvećoj pozornici. Da nije Miloša pitanje je kakav bi tek učinak Zvezde bio i u ABA ligi, ne samo na evrosceni. Spojio je opet redove ekipe Janisa Sferopulosa kako samo on ume. Bacio u rebus još jednog protivnika u nizu. Samo, partija protiv Ponosa Izraela je bila za anale. Jedna od najboljih viđenih na Malom Kalemegdanu u Evroligi.

Red je opet pomenuti da je postigao 27 poena, uz šut 8/12 iz igre (6/9 za tri) i 5/5 sa linije penala. Da je izjednačio rekord karijere po broju asistencija na jednom meču elitnog takmičenja (14), upisao 19. dabl-dabl u karijeri. Prvi put posle sedam godina je odigrao meč sa makar 25 poena i deset asistencija, drugi put prebacio brojku 40 kada je indeks korisnosti u pitanju (rekord 43 u dresu moskovskog CSKA).

Kad smo već kod statistike, ove sezone je 40 ili više indeksnih poena ubeležio samo Šejn Larkin, kada je bio MVP 13. kola (41). Čitave prethodne sezone viđene su takve četiri partije. Pre toga, u sezoni 2021/22 niko nije uspeo da dođe do brojke 40. Dakle, Miloševo izdanje protiv Makabija spada u red najboljih individualnih proteklih nekoliko godina u Evroligi. Podsetimo da će u martu proslaviti 37. rođendan.

Ipak, Teov performans u susretu sa timom iz gornjeg doma evroligaške tabele prevazilazi granice statistike. Sve što je radio na parketu bilo je zapanjujuće. Ubacivao je trojke preko ruke, iz trka, iz nemogućih pozicija... Kao kad je u prvom poluvremenu pivotirao na liniji 6,75, pa podigao Džoša Niba fintom, podvukao mu se, sa jedne noge se podigao na šut i pronašao put do dna mrežice. Kad je u finišu sastav iz Tel Aviva pokušavao na sve načine da se vrati, počeo je i da probija odbranu rivala prodorima i završavao na obruču. Morali su izabranici Odeda Kataša da ga zaustavljaju i faulovima (šest puta), što je ležerno kažnjavao sa crte.

Nije odbrana izraelskog sastava znala šta ju je snašlo. Pokušavala je na sve načine da ga zaustavi, trudila se da mu suzi manevarski prostor koliko je mogla, ali nije vredelo. Kada nije ubacivao trojke i koristio i najmanje rupe u Makabijevom bedemu za prodore, razigravao je saigrače. Kreirao im zicere, pronalazio ih otvorene na šutu za tri. Iako je posle susreta rekao da su oni najzaslužniji za njegovo rekordno veče, teško je oteti se utisku da su svi do jednog upravo zbog njega proradili. Majk Tobi je prvi put bio dvocifren (12 poena), Džoel Bolomboj je postigao najviše poena na jednoj utakmici Evrolige u karijeri (20), Rokas Giedraitis svih 16 ubacio u trećoj deonici. Miloš je bio Zvezdin motor. Arhitekta velikog trijumfa. Neretko je i crtao kretnje igračima, pokazivao im, poput trenutno najboljeg košarkaša na svetu Nikole Jokića, kako da se postave u napadu (radio je on to i mnogo pre čuvenog Somborca). Bio je na početku i kraju svega dobrog što je četa Janisa Sferopulosa radila na terenu.

Podsetimo i da je posle poraza od Reala pričao o zalaganju.

"Trebalo bi svi malo da se zapitamo. Ne mogu da kažem da ozbiljnije shvatimo. Da igramo što se zalaganja tiće na mnogo višem nivou. Ako izgubimo utakmicu – u redu, izgubili smo. Ne može da se dešava da završimo meč i da nam bude krivo što se jednom nisam bacio za loptu. Ili ne znam nisam išao na skok, što nisam zagradio koš".

Onda je svima dao primer kako se igra za crveno-beli dres. Bacao se po terenu za svaku loptu kao da je najmlađi i da mora da se dokaže. Ma, kao da je trofej bio na talonu. Tako je u prvoj četvrtini skočio za loptu sa Džejmsom Vebom, košarkašem koji je letos u Makabi stigao iz Valensije da dodatno pojača atletiku već atletski impresivan tim. Tresnuo je o parket, ali sa loptom u rukama! Pridigao se sa bolnom grimasom, ali nastavio. Usledila je i situacija s kraja prvog poluvremena, kad je poleteo ka lopti i u padu je nekako gurnuo do Adama Hange, koji je njegovo požrtvovanje nagradio trojkom uz zvuk sirene!

Ponovo je izgarao i u odbrani. Preuzimao i veće, brže i snažnije od sebe - nije im dao da dišu. Obletao je oko protivničkih igrača kao dosadna muva, činio sve u svojoj moći da rivalu oteža život. Na kraju je ubeležio i dve ukradene lopte, a i faulovima sekao napade protivnika, pa ih je ubeležio četiri. Sve je Teodosić radio za pobedu. Bio je svestan koliko je bilo bitno da crveno-beli posle nemoći u susretu sa madridskim Realom i odlaska Šabaza Nejpira upišu pobedu. A način na koji je ona izvojevana, uz blistavu partiju bivšeg kapitena reprezentacije Srbije, mogao bi da preokrene sezonu za tim sa Malog Kalemegdana i na evrosceni.

Genij Miloša Teodosića je večan. Njegova magija nikada neće izbledeti i prava je privilegija gledati ga iz nedelje u nedelju u Beogradu. U voljenom, crveno-belom dresu. Kako god da se ova sezona završi za Crvenu zvezdu, a nema sumnje da će Teo uraditi sve u svojoj moći da bude uspešna, jedno je sigurno – zbog blistavog uma jednog od najvećih plejmejkera koje je Evropa ikada videla pamtiće se i prepričavati.