Malo je košarkaških romantika kakav je Paulijus Jankunas...

Kada kažete “Evroliga“, pomislite na Dejana Bodirogu, Vasilisa Spanulisa, Šarunasa Jasikevičijusa, Huana Karlosa Navara, Kajla Hajnsa, Miloša Teodosića, Tea Papalukasa, Serhija Rodrigeza, Majka Batista, Đanluku Bazilea, Nikolu Vujčića, Dimitrisa Dijamantidisa... Proći će vam kroz glavu verovatno još mnogo imena, pre nego što pomislite na onog koji je to takmičenje igrao duže od svih. Na čoveka čija karijera možda nije bila spektakularna kao one gorepomenutih majstora košarkaške igre, ali je i te kako bila živopisna i pre svega velika.

Devetnaest godina. Toliko dugo je trajao Paulijus Jankunas u Evroligi. Kao niko pre, verovatno i posle njega jer je ozbiljno pitanje je da li će neko i kada tako nešto moći da postigne u vremenu kada je košarka biznis. Kada je sve manje ljubavi prema igri, klubu, gradu, navijačima, pa su emocije neretko uokvirene na parčetu šablonski ispisanog papira ili na društvenim mrežama. Danas si tu, sutra ko zna gde... Tako je i sa osećanjima. 

Paulijus Jankunas jedan je od onih iz redova gotovo izumrle vrste, koji su praktično kompletan sportski život posvetio jednom klubu. Čak i taj jednogodišnji izlet u Himki bio je posledica više duboke finansijske krize koja je zahvatila Žalgiris nego njegove želje da, kako to jednom reče Lebron Džejms, “premesti svoje talente“ na neko drugo mesto. Da je mogao, verovatno bi i tu takmičarsku 2009/10 proveo u rodnom Kaunasu, pošto je već godinu ranije odigrao praktično bez plate. To je ljubav koja ne poznaje granice i moderni sport je sve manje prepoznaje u takvoj formi.

19.45: (1,90) Fenerbahče (13,5) Bajern (2,05)

Sa Žalgirisom je prošao sve. Od mlađih kategorija, preko statusa udarne igle i dugogodišnjeg kapitena, do veterana. Vukao povrede i igrao uprkos istim. Bio na vrhu i na dnu, na dve pobede od senzacionalne evropske titule u Beogradu, u domaćim okvirima osvojio sve toliko puta, da više ni sam ne može da pobroji koliko ima timskih i individualnih priznanja... Da se ne bavimo previše čistim brojevima o kojima smo već pisali, ali zarad šire slike vredi podsetiti da je igrač sa najviše sezona u Evroligi (19), odigranih utakmica (392) i onih započetih među startnih pet (283), ukupnom broju skokova (2.010) i lopti uhvaćenih u svom reketu (1.453). Sedmi je strelac u istoriji Evrolige sa 3.241 poenom i treći u ukupnom indeksu korisnosti (4.067)... Još mnogo toga je postigao Paulijus Jankunas, zbog čega je i zavredneo poštovanje košarkaške Evrope i etiketu žive legende Žalgirisa i Evrolige.

“Mislim da posle kraja karijere treba da postane gradonačelnik Kaunasa. Zbog toga ga odavno zovem 'gradonačelnik'. Pitam se da li bi mu sada bilo bolje da zauzme fotelju u Žalgirisu ili kancelariji gradonačelnika. Trebalo bi da se kandiduje (za prvog čoveka Kaunasa), a ako ne uspe uvek će imati mesto u Žalgirisu“, smeje se Robertas Javtokas, Jankunasov dugogodišnji saigrač i prijatelj, zatim i sportski direktor Žalgirisa. Interesantno je da su obojica sezonu 2009/10 odigrali u Himkiju, a iako je Javtokas rekao da je to bila slučajnost, vezivalo ih je to što su imali istog agenta.

Simbolično, njegov uzlet u prvom timu Žalgirisa počinje 2003. godine, tačnije istovremeno kada je neponovljivi Arvidas Sabonis odigrao poslednju sezonu karijere upravo u prepoznatljivom zelenom dresu. Vodeći ljudi Žalgirisa shvatili su da je vreme da tada golobradog Jankunasa presele među prvopozivce pošto je nivo rezervi uveliko prešišao. Pre nego što je preselio svoju opremu iz jedne svlačionice u drugu, sa rezervama je bio prvak te 2003, nizao je dabl-dablove, a u seriji protiv Šilutea imao je 30 poena i 15 skokova u jednoj utakmici. Mantas Kalnijetis je u priči na litvanskom sajtu 15min posvećenoj upravo Jankunasu podsetio da je u to vreme jedan meč završio sa čak 50 poena...

Već na startu pokazao je veliki potencijal. Sa 19 godina odigrao je odličnu utakmicu protiv tada brutalnog Panatinaikosa i u direktnom duelu sa Fragiskasom Alvertisom skupio 12 poena, šest skokova i tri asistencije uz indeks korisnosti 19. Ubrzo je postao jedna od najvažnijih karika u klubu.

Jankunasov prvi boravak u Žalgirisu prekinula je finansijska kriza u klubu. Arvidas Sabonis kao tadašnji vlasnik – klub preuzeo kada se vratio u Litvaniju da odigra poslednju sezonu 2003. godine – bio je prinuđen da proda većinski udeo banci na čijem čelu je bio litvanski biznismen Vladimir Romanov. Čovek koji se povezuje sa nekim od najkontroverznijih momenata u klupskoj istoriji, poput dešavanja u finalnoj seriji sa Lijetuvos Ritasom koji je klub iz Vilnjusa dobio sa 4-3, gde se verovalo da je Romanov namerno “prodao“ titulu kako bi se rival plasirao u Evroligu, postao je vlasnik 75 odsto kluba dok je Sabonis zadržao 21,5 odsto. Ubrzo je Romanov postao jedan od omraženijih ljudi među pristalicama Žalgirisa zato što nije uradio više na planu ostanka Jonasa Mačijulisa i Paulijusa Jankunasa. Prvi je otišao u Italiju gde je potpisao za milansku Olimpiju, drugi je završio u Himkiju. Bilo je to prvi i jedini Jankunasov izlet van granica Litvanije. I završio se posle samo jedne godine, jer Jankunas nije mogao bez svog Žalgirisa. Najveći problem bila je jezička barijera koju je na kraju sezone uspeo da probije, ali je želeo nazad.

“Idi, odigraj sezonu, pa se vrati“, prisetio se Mačijulis šta je Romanov rekao Jankunasu i njemu pošto je preuzeo klub.

Mantas Kalnijetis, jedan od najboljih Jankunasovih prijatelja, mnogo godina kasnije otkrio je kako je Paulijus imao mnogo ponuda najvećih evropskih klubova pošto se vratio u Žalgiris, ali on više nije hteo da odlazi.

“Znam sigurno da je postojalo interesovanje velikih klubova za njega. Čuo sam to sa više strana. Zaista je bilo mnogo pažnje, ali brzo su svi shvatili da nije bilo vredno truda. Možda da je bilo ponuda koje je zaista bilo teško odbiti ili trenera koji su želeli da urade sve za njega, možda bi se nešto promenilo. Međutim, tokom godina, Paulijusova reputacija u klubu se razvila toliko da su klubovi jednostavno shvatili da on neće više napuštati Kaunas“, priznao je Kalnijetis, koji se sa Jankunasom poznaje od malih nogu, mnogo pre nego što su uopšte počeli da se bave košarkom.

Naime, njihove majke su prijateljice preko 40 godina, zajedno su studirale, dok su se kasnije njih dvojica igrali žmurke tokom poseta jedni drugima... Zato i ima posebnu simboliku to što će Jankunas poslednju sezonu karijere odigrati upravo sa Kalnijetisom. Sedam ukupno u Žalgirisu, plus još mnogo dana i noći u litvanskoj reprezentaciji.

Paulijus Jankunas (©Shutterstock)

Interesantno, Jankunasa u mlađim danima pamte kao “lenjog“ i “debeljuškastog“, ali je kasnije tokom druženja sa Mačijulisom potpuno izmenio način života.

“Ugledao se na mene, postao je težak radnik, sa odličnom etikom. Radio je sve što mu se kaže, nikada nije propustio trening. Nije imao dovoljno para da se vozi kolima, ali je ipak dolazio redovno i trenirao. Današnja deca ako ne dobiju jednu platu ili ručak, ne mogu da igraju ceo mesec. Tako nije bilo u naše vreme“, priseća se Mačijulis.

Tokom godina Paulijus Jankunas uvek je ostavljao utisak mirnog, povučenog čoveka, koji voli da bude daleko od očiju javnosti. Među saigračima je poznat kao moralan, porodičan čovek, koji beži od skandala.

“Kada je krenula pandemija virusa korona svi smo morali da nosimo maske kada smo među ljudima. Jednom prilikom sam rekao Paulijusu da on ne mora pošto je već nosi zbog toga što nikada ne menja izraz lica, a-ha-ha. Iako ga ljudi vide kao ozbiljnog i smirenog, mnogi ne shvataju zapravo koliko je nasmejana i vedra osoba, opuštena. I pre svega iskrena“, poručio je Kalnijetis.

Sezona u Himkiju donela mu je promenu uloge na koju se navikao kod kuće. Iako mu šut nikada nije bio jača strana, kod Serđa Skariola bio je isforsiran da ispaljuje hice sa distance. Čak 53 trojki na 16 utakmica, najviše pokušaja u njegovoj celoj karijeri.

“Prva godina u Rusiji bila mu je kao i svakom. Daleko od kuće, drugačije okruženje i novi prijatelji. Dosta sličnosti, ali opet mnogo toga različitog. Nije bio presrećan u Himkiju, ali nije imao drugu opciju u to vreme. Skariolo ga je izbacio iz zone komfora, udaljio ga je od koša. Stavio ga je na poziciju koja mu nije odgovorala. Služio je Skariolu kao Horhe Garbahosa, da širi protivničke odbrane, po tome je Serđo poznat“, opisao je Kalnijetis Jankunasovu godinu u Podmoskovlju.

Misterija poslednje odbrane i trojka Kavanoa uz zvuk sirene, Zvezda dozvolila Žalgirisu 103 poena

I pored toga što mu sezona nije bila spektakularna, nije bila ni toliko loša. Važio je za maksimalno spremnog i koncentrisanog igrača, spremnog da uradi sve što mu se stavi kao zadatak. I nikada se nije javno žalio. Kada je otišao iz Himkija imao je otvoreni poziv Lijetuvos Ritasa, velikog rivala Žalgirisa, da potpiše. Ipak, u poslednjem trenutku javio se Romanov sa ponudom koju je Jankunas odmah prihvatio, iako finansijski nije bila toliko dobra.

Ubrzo je Žalgiris uplivao u stabilnije vode, igrao mnogo bolju košarku. Vrhunac je dostigao pod vođstvom još jedne legende evropske i litvanske košarke – Šarunasom Jasikevičijusom. Tokom Šarasovog četvorogodišnjeg boravka na klupi Žalgiris je igrao prelepu košarku i preko noći očarao je ceo kontinent, a Jankunas je bio jedan od najvažnijih figura istorijske sezone 2017/18, kada je velikan iz Kaunasa otišao na Fajnal for Evrolige u Beogradu! Jankunasu je to bila najbolja godina karijere. Beležio je 11,4 poena, gotovo pet skokova uz prosečni indeks 13,9. Zavredneo je kultni status među navijačima, jer je bio simbol klupskog uspona koji je te 2018. godine dostigao vrhunac osvajanjem trećeg mesta u Beogradskoj areni.

Posle 19 uzastopnih sezona i 392 utakmice u Evroligi, mnogi se pitaju šta je tajna njegove dugovečnosti? Mantas Kalnijetis smatra da su to profesionalnost, ljubav prema košarci i klubu, Jonas Mačijulis ističe da je to u genima litvanskog naroda, ali obojica veruju da je to što Jankunas nikad nije jurio za impresivnim brojkama, već da uvek bude koristan za ekipu.

“Znao je uvek kako da uradio dobar posao i izbaci protivnika iz koloseka. Na prvi pogled čini vam se da nikada ne radi ništa spektakularno, ali onda pogledate statistiku i vidite da je imao 20 poena ili 10 skokova. Sve je radio tako da se to ne vidi“, izjavio je Kalnijetis za sajt 15min, na šta je Mačijulis dodao:

“Džaba je to ako si atleta, ako nemaš ono najvažnije, u glavi, da traješ 19 godina. Atleticizam se više ni ne gleda posle 32. godine, tada počinješ da padaš fizički, ali zato u glavi ostaješ jak, kao on“.

Košarkaški bogovi odlučili su da poslednju utakmicu u Evroligi odigra protiv Crvene zvezde, pred više od 10.600 gledalaca u Žalgirio Areni. I da u svojoj poslednjoj evropskoj utakmici bude jedan od odlučujućih faktora.

Pre nego što je utakmica počela sa video “kocke“ išle su poruke Jankunasovih bivših saigrača, trenera i protivnika. Nikola Mirotić poručio je kolika mu je čast bila da vodi borbe na parketu sa njim, Donatas Motijejunas, Brok Motum i Leo Vesterman su mu iz Monaka poručili da mu je karijera bila kao dobro francusko vino, trener Olimpijakosa Jorgos Barcokas je istakao Jankunasovu lojalnost, Nando De Kolo koliko je impresivnu karijeru imao uskoro 38-godišnji as, dok ga je Najdžel Hejs u šali nazvao “deda“. Na kraju se obratio i Šaras...

“Ćao Janki, čestitam ti na predivnoj karijeri. Hvala ti na svemu što si uradio za klub, za mene. Imati takvog igrača kraj sebe je fantastična stvar za jednog mladog trenera. Vidim da i dalje igraš košarku na visokom nivou, možda bi trebalo da razmisliš o odlaganju penzije? Još ima vremena da se predomisliš, igraš kao pre pet godina. Volimo te svi“.

Kada se utakmica sa Crvenom zvezdom završila Jankunas se vratio na parket kako bi pozdravio sve koji su ostali na tribinama. Svedoci onoga što se dešavalo tada kažu da je bilo jako emotivno. Kako i ne bi, kada odlazi najdugovečniji od svih. Ostao je prizemljen i kada su ga novinari provocirali da kaže nešto protiv odluke da igrači Crvene zvezde ne drže baner sa natpisom “Stop ratu u Ukrajini“, što je udarilo u živac onima koji su se u tom trenutku našli u Žalgirio Areni, pa i šire...

“Igrali smo protiv ekipe iz zemlje koja celu situaciju posmatra drugačije od ostalih. Teško je reći bilo šta, ne želim da svojim rečima zaoštravam situaciju dodatno. Oni gledaju na jedan, mi na drugi način. Verujem da mi gledamo realnije, trezvenije“.

Kada je došlo vreme da se stavi tačka, poručio je da planira da ostane u Žalgirisu, iako nije hteo da otkrije na kojoj poziciji. Mnogi mu predviđaju mesto sportskog direktora, što je otprilike ono što ga zaista i čeka kada se sezona završi.

Sve je manje takvih kao što je Paulijus Jankunas...